Mediji u Srbiji zavise od oglašivača i sve manje rade u javnom interesu zbog čega je ugrožen i njihov kredibilitet kod građana, ocenili su danas učesnici debate na Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom ulozi medija u reformama. Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk ocenio je da mediji ne rade dobar posao, jer ne treba da budu partneri vlasti, već da upiru prstom „tamo gde najviše boli“.

Onih koji tapšu po rameni ima koliko hoćete. Mi smo došli do prelomne tačke, ocenio je Ćulibrk. Ključna uloga medija jeste da bude kritičar vlasti. Na konkretnom primeru, juče u vrcanju optimizma kako nam je super, treba da ukažemo na realne stvari. Ako smo u januaru imali suficit, u februaru mali deficit, u martu nešto veći, onda mi trend ne zvuči super, rekao je Ćulibrk. Zašto je problem da kažu da je dogovoreno da struja poskupi, zašto se igramo? Vlada treba da prelomi i ljudima otvoreno kaže, rekao je on i ukazao da to još nije učinjeno i da ozbiljne teme nikoga ne interesuju.

Država nam je dala mogućnost (medijskim zakonima), a mi je ne koristimo. Ne treba da se ulagujemo oglašivačima. NIN nema oglas mesecima, ali ako popustimo izgubićemo, upozorio je Ćulibrk. Ne pristajem da to bude cena kojom ću da platim nezavisnost, rekao je on.

Ćulibrk je rekao da ima odličnih mladih ekonomskih novinara koji su stasali u Ekonomistu. Ekonomist je propao, jer niste hteli da ga kupujete, kupovali ste tabloide, poručio je Ćulibrk. Mi novine ne pravimo za sebe, već za čitaoce, rekao je on.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić ukazao je na to da prvi put postoji definisan javni interes, a većina medija ne radi u javnom interesu. Naši mediji, u većini, se rukovode interesima političkih, finansijskih centara i ličnim interesima i ne rukovode se ni u približnoj meri javnim interesom, rekao je Sekulić.

Sekulić je rekao da su mediji u šestoj godini ozbiljne krize, a što je veća kriza u medijima, to je manje javnog intersa. Čak i ono što se naziva mejnstrim medijima ponaša se tako da se od reformi ne prave tiraži i da se na reformama ne prave rejtinzi, rekao je Sekulić.

Svesno se upuštaju, ocenio je Sekulić, ne samo iz rizika politike, već finansijskih interesa u operacije koje odvlače pažnju prećutne pogodbe sa centrima moći da se bave marginalnim temama.

Sekulić je rekao da je Srbija od devedesetih godina izgubila dve generacije novinara i da dolaze ljudi sa gomilom nepotrebnog znanja, bez praktičnih veština. On je podstio da je Asocijacija medija poslovno udruženje 25 novinskih kuća, sa stotinjak štampanih i elektronskih izdanja koja pokušava da podrži samoregulaciju i kodeks. Mediji dramatično gube kredibilitet i nisu svesni toga. Dok otkrijemo šta je javni interes, javnost će potpuno da izgubi poverenje u medije, upozorio je Sekulić.

Mi pričamo o zemlji sa 12 dnevnih novina, a štampu kupuje manje od 10 odsto populacije. Udeo štampanih medija opada u reklamnom kolaču, a taj kolač je manji za 25, 30 odsto u proteklih nekoliko godina, upozorio je Sekulić.

Direktorka državne agencije Tanjug Branka Đukić ocenila jeda su mediji u Srbiji ostali politički i ekonomski zarobljeni i da nisu postali forum za debate o ključnim pitanjima i izazovima današnjeg vremena. Političke elite očekuju od medija da budu njihovi saveznici, a ne kontrolori vlasti, a ekonomske elite očekuju da mediji promovišu interese kapitala, a ne interese javnosti, smatra Đukić.

Ona je ukazala na „moćan faktor kapitala i uticaj klijenatai oglašivača“ na medije u Srbiji koji bez njih ne bi mogli da opstanu finansijski.

Danas je mnogo lakše napasti premijera Vučića nego recimo Komercijalnu banku kao značajnog oglašivača, navela je Đukićkao primer.

Ona smatra da se od medija previše očekuje u okolnostima u kojima vodeće strukture društva nemaju prave odgovore na izazove vremena u kojima živimo.

Gde su univerziteti, instituti, nezavisni intelektualci, zamrla je javna debata, kada su oni pokrenuli neku javnu temu u Srbiji. Intelektualci su se poraženi iskustvom iz 90ih godina uplašili i povukli, ocenila je Đukić. Ona je ukazala da je Tanjug sam prošle godine kod vlade inicirao svoju privatizaciju.

Direktor programa za Srbiju Jugoslav Ćosić rekao je da se poslednjih godina dešava da novinare prebijaju na ulici i dase na novinare vrše pritisci, posebno na novinare lokalnih medija. Moj odgovor na pitanje da li možemo da budemo partneri vladi jeste da, ali pod uslovom da svako radi svoj posao. Mislim da to pitanje nismo rešili, postoji neka vrsta endemskog nesporazuma o tome šta je uloga medija, rekao je Ćosić.

On je istakao da sve vlade, bez izuzetka, pokušavaju da od medija naprave svoj servis radi slanja pozitivnih poruka građanima.

Prema rečima Ćosića, opozicija nastoji da radi isto što ivlast i da se ne bori za slobodne medije već da pokušava da ih stavi pod kontrolu.

Sve vlade su iste u odnosu prema medijima, u odsustvu kapaciteta da prihvate koncept slobodnih medija, ocenio je Ćosić.

Neke stvari, kako je rekao, ne mogu da se regulišu zakonom onjima mora da postoji konsenzus, ali ne samo između medija i čitalaca. Ne može se zakonom regulisati, što se danas političkom arbitražom odlučuje o tome koji će mediji dobiti budžete javnih preduzeća za oglašavanje, rekao je Ćosić.

Ovde vlade pomažu partijskim medijima, nemam ništa protiv da određeni mediji podržavaju neke politike, ali postoje prethodna pitanja koja moramo rešiti. Da li imamo društveni konsenzus da mediji ne treba da budu ničiji servis nego darade u interesu građana, rekao je Ćosić.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju i finansije Danijela Lalić je rekla da Srbija nema realno medijsko tržište gde vladaju zakoni i takmičenja.

U novinarstvu u Srbiji, smatra Lalić, imamo senzacionalističke naslove i tabloide koji nameću javno mišljenje. On je ukazala i na problem lošeg obrazovanja novinara i malih plata.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da jeosnovna uloga medija je da informišu na objektivan način, a da neki ljudi mogu da budu protiv reformi.

Slažem se oko teme partijskog finansiranja, ako gledamo unazad. Zato sam rekao da su Komisije, koje će odlučivati sastavljene od predstavnika medijskih udruženja i novinara, pa ako tu bude partijskog usmeravanja, postavite pitanje sami sebi, rekao je Tasovac.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković je istakao da je vlada donela medijske zakone radi stvaranja istih uslova za sve na tržištu.

U ovome trenutku u Srbiji, na osnovu registra javnih glasila, je registrovano 1.359 javnih glasila. Da li ova zemlja sa ovakvim ekonomskim potencijalima sebi može da priušti toliko glasila, rekao je on. Ako smatramo da tržište to treba da reguliše onda mislim da svi treba da imaju istovetne startne pozicije i to je ova vlada regulisala zakonima, rekao je Mirković.

On je ocenio da će jednaki uslovi na tržištu pomoći da najbolji mediji budu podržani kroz projektno finansiranje i ukazao na to da je 1.100 novinara na birou. Mirković je istakao da će za 100 dana Srbija uvestidigitalni tv signal što će, kako je naveo, povećati mogućnosti i mnogo toga promeniti.

Umesto smanjenja poreza na dodatu vrednost (PDV) za štampane medije, koje je traženo još prošle godine i letos, kada je takav potez povučen u Hrvatskoj, izdavači dnevnih listova i časopisa u Srbiji, kako stvari stoje, plaća će veći PDV nego do sada. Naime, za štampu je do sada važila niža stopa PDV-a od osam odsto, koja će, u sklopu mera vlade za izlazak zemlje iz ekonomskih nevolja, biti podignuta na 10 odsto, dok će generalna stopa PDV-a ostati na sadašnjih 20 odsto.

U Hrvatskoj, gde je niža stopa PDV-a, takođe, 10 odsto, dnevni i periodični listovi plaćaju PDV od pet odsto, što je vid pomoći tamošnje vlade medijima da prebrode ekonomsku krizu. Asocijacija medija, koja okuplja srpske novinske izdavače, još prošle godine tražila je da se PDV štampanim medijima u Srbiji smanji na četiri ili dva odsto, u skladu sa inicijativom Evropske asocijacije novinskih izdavača da sve zemlje u Evropskoj uniji štampanim medijima maksimalno smanje PDV ili da ga svedu na nultu stopu.

Upravo za sinoć najavljen je sastanak Upravnog odbora Asocijacije medija na kojem je, nezvanično saznaje „Politika”, jedna od tema trebalo da bude i obnavljanje zahteva za umanjenje PDV-a za novinska izdanja. Vlada Srbije se nije izjašnjavala o ovom pitanju, a štampani mediji se posle najave vladinih mera suočavaju s mogućnošću da plaćaju još veći porez.

– Najavljeno povećanje stope PDV-a sa osam na 10 odsto će možda poboljšati krvnu sliku budžeta, ali će, s druge strane, sigurno direktno ugroziti poslovanje medijskih kuća, posebno izdavača štampe. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je prosečna plata novinara niža od nacionalnog proseka. Bolje su plaćeni i šoferi opštinskih funkcionera i spremačice u javnim preduzećima. Znaju to svi. Zato, umesto da poveća, vlada bi trebalo da smanji PDV, makar na štampu. Pokazala bi time da joj je stalo do „četvrtog stuba demokratije”, koji je, blago rečeno, popucao od temelja do plafona – kaže Svetozar Raković, sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović smatra da je upravo sada, kada je najavljeno povećanje stope PDV-a, trenutak da se obnovi inicijativa za umanjenje poreza štampanim medijima.

– I to najavljeno povećanje bi se loše odrazilo po novinske izdavače, posebno jer se uvozi skoro sve što je neophodno za štampanje novina i magazina, od boja do mašina. Povrh svega kriza se odrazila i na marketing, to jest smanjen je broj oglašivača. Mislim da je hrvatski primer odnosa prema štampanim medijima dobar, pokazuje kako jedna vlada može da pomogne medijima – rekao je Brajović.

U Nacionalnoj asocijaciji izdavača novina i magazina (NAI) ističu da, osim smanjenja PDV-a, postoje i drugi načini da se pomogne štampi.

– NAI razume tešku situaciju u kojoj se država nalazi, a zbog koje trenutno nije moguće smanjiti poreze na štampu kao što je slučaj u nekim evropskim zemljama. Ali, podsećamo vladu, kao i sve izdavače u Srbiji, da je naša asocijacija pre tri nedelje pokrenula inicijativu za omogućavanje oglašavanja nekih akciznih roba i specifičnih usluga, koju je podržao i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. To je najbolji način da država pomogne medijima. Ako nam dozvole da zaradimo, mi ćemo moći da plaćamo i veći PDV i sve ostale poreze – kaže Dragan J. Vučićević, predsednik NAI.

U Ministarstvu finansija juče su nam rekli da je o novim merama vlade ovlašćen da govori jedino ministar finansija Lazar Krstić, ili neko od njegovih najbližih saradnika, a oni su zauzeti pripremama za put u SAD.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto: UNS