Fenomen besplatne štampe u Srbiji stekao je popularnost kod šire čitalačke publike 2006. godine, pojavom prvih (i jedinih) besplatnih dnevnih novina, „24 sata“. Ove novine uz još dva dvonedeljnika (Singidunum Weekly, City Magazine), jedan dvomesečnik (Jasmin) i jedan tromesečnik (DC Magazin/In Touch), činile su uzorak istraživanja sprovedenog radi što boljeg saznanja i shvatanja ovog fenomena.

Od avgusta 2010. godine do februara 2013. zabeležena su 42 naslova besplatne štampe u Srbiji, mada ovaj broj bi mogao da bude i znatno veći, ako bi se došlo do saznanja o tačnom broju besplatnih novina koje izlaze u  našoj zemlji.

Nažalost, još ne postoji nijedna institucija koja bi kao posebnu, vodila evidenciju, o besplatnim štampanim izdanjima (publikacijama) kod nas.

Po rezultatima do kojih je tokom 2010, 2011. i 2012. godine došla agencija za ispitivanje javnog mnjenja, Ipsos Strategic Marketing, čitaoci „24 sata“ su uglavnom žene između 20 i 29 godina. Nešto je veći bio procenat muških čitalaca samo u 2012. godini (4,3 odsto u odnosu na 4,08 odsto).

Ove novine osim u Beogradu izlaze i u Novom Sadu, ali najveći procenat čitalaca ipak je zabeležen u Beogradu (13,5 odsto). List je najpopularniji među fakultetski obrazovanom publikom, a njegova čitanost je u 2012. godini opala u odnosu na prethodne dve.

Po rezultatima istog izvora časopis City Magazine, u istom vremenskom razdoblju, suočio se sa „starenjem publike“ što je i dovelo do promene formata ovog lista (manji format, tabloidniji) početkom 2013. godine. Ovaj besplatni list je najveću čitanost zabeležio 2011. godine (0,69 odsto što je veće od 0,53 odsto koliko je zabeleženo u godini pre i godini posle). Najviše je čitalaca među ženama, a list je najpopularniji kod Beograđana (iako izlazi u još nekim gradovima Srbije) i to onih koji su fakultetski obrazovani.

Ova vrsta štampe pruža besplatnu uslugu u formi „infotejmenta“. Analitički žanrovi su najmanje zastupljeni (skoro pa ih i uopšte nema), a najzastupljeniji su PR tekstovi (osim u „24 sata“ gde najviše ima interpretativnih vesti 40,90 odsto). U ostalim novinama PR se javlja u najvećem procentu i to od 37,22 odsto koliko ga ima u DC Magazin-u odnosno In Touch-u do 45,06 odsto u City Magazine-u.

U dnevnim novinama najviše tekstova je objavljeno u okviru rubrike „Sport“ (20,41 odsto) dok je kod ostalih novina koje su činile uzorak sprovedenog istraživanja najviše tekstova objavljeno u rubrikama koje su se bavile kulturom, biznisom, šopingom (Agenda, Diners Club vesti, Šoping reporter, Film …).

Oglasi igraju značajnu ulogu u ovoj vrsti novina, pre svega zbog toga što oni, po rečima ljudi koji su u uređivačkom timu ove vrste štampe, osnovni (i jedini) izvor finansiranja. Međutim, iza besplatne štampe uglavnom „stoji“ neka velika medijska kuća, spremna da pokrije deo troškova ove „besplatne zabave“ (Ringier Axel Springer (24 sata), Roularta Media Group (City Magazine)).

Neke besplatne novine nisu uspele da odgovore na potrebe tržišta koje je nastalo u Srbiji, prevashodno početkom svetske ekonomske krize, pa su se ugasile kao što je slučaj sa dvonedeljnikom Singidunum Weekly (poslednji broj izašao novembra 2011.).

Besplatna štampa jedina poznaje „outdoor“ distribuciju koja se odvija na glavnim punktovima u gradu, na kojima je najveća frekventnost njihove ciljne grupe. Postoji i specijalizovana B to B izdanja (business to business) koja svoje primerke novine direktno dostavlja „klijentu“, odnosno čitaocu koji će sigurno biti zainteresovan za proizvode, robu ili usluge oglašivača koji su platili reklamni prostor u ovim novinama. Ovakva štampa sa, takozvanim, kontrolisanim sadržajem, odigrala je bitnu ulogu u fenomenu besplatne štampe, uopšte.

Analitičari, među kojima i Džozef Tjurou u svojoj knjizi „Mediji danas“,  predviđa da će u narednih nekoliko godina, u celom svetu „tiraž besplatnih nedeljnih novina rasti, dok će tiraž platežnih opadati jer će čitaoci sve više koristiti internet i uzimati besplatne novine“.

Besplatnu štampu možemo da posmatramo kao jedan od odgovora na internet jer kao što na internetu „besplatnim“ klikom možemo da pročitamo neku vest, tekst, tako nam i ova vrsta novine nudi besplatnu informaciju, ali u štampanom obliku.

Besplatna štampa u Srbiji, privukla je i onaj deo čitalačke publike koji ranije nije imao naviku da kupuje novine, a formula njenog uspeha mogla bi da glasi: nepostojanje cene, veliki tiraž, lagan sadržaj, ciljna grupa zanimljiva oglašivačima i ipak bismo dodali i bogat izdavač koji i u ovakvoj vrsti štampe vidi svoj interes.