Zbog sve većeg broja korisnika interneta u svetu, ove godine se na globalnom nivou očekuje rast digitalnog oglašavanja od 14,6 odsto, što je nastavak dugogodišnjeg trenda rasta onlajn marketinga.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 2012. zabeležen globalni rast reklamiranja na svetskoj mreži od 14 odsto. Istovremeno, tržište digitalnog marketinga u Srbiji poraslo je za 17 odsto.

Milioni ljudi pristupaju internetu sa kućnih i poslovnih kompjutera, prenosnih računara i mobilnih telefona što za kompanije i agencije znači da do različitih potrošača dolaze različitim kanalima i njima prilagođenim reklamama. Većina analitičara predviđa dalji rast industrije onlajn marketinga jer milioni ljudi širom planete obavljaju posao putem interneta ili na njemu provode slobodno vreme. Većini ne prođe nijedan dan a da ne otvore elektronsku poštu, „Fejsbuk” ili „Tviter”.

Samo u Evropi ima 426,9 miliona korisnika svetske mreže. U Americi, još jednom ogromnom digitalnom tržištu, sve više je pripadnika auditorijuma koji filmove, serije i TV emisije prate ne putem etra ili preko kabla, već na sajtovima. Samo jedan takav servis – „Hulu”, ima tri miliona pretplatnika i mnogo više korisnika besplatnih video-zapisa. Osim toga, oglašivači primećuju i da sve veći broj čitalaca prati svoje novine u elektronskom izdanju. Prema podacima Udruženje za reviziju medija, američki magazini prodaju sve manje primeraka na kioscima, ali ne može se govoriti o padu tiraža jer mediji beleže sve više čitalaca svojih digitalnih izdanja.

Imajući u vidu stalne migracije potencijalnih potrošača, to jest njihovu selidbu u virtuelni svet, kompanije sve više ulažu u reklamiranje na društvenim mrežama, pretraživačima, sajtovima i sopstvenim elektronskim stranicama. Proizvođačima se otvara novi prostor za reklame, dolaze do novih konzumenata i sve više ulažu. Zbog toga i marketinška industrija može da se pohvali poslovanjem u sve većem plusu.

Analitičari su procenili da će digitalni marketing sa sadašnjeg udela od 18 odsto u industriji marketinga doći do udela od 23,4 odsto u 2015. Prema nedavnim procenama Evropske komisije, ovogodišnji skok prihoda od oglasa u onlajn i mobilnom sektoru biće 1,9 odsto u Velikoj Britaniji i 1,2 odsto u Nemačkoj. Zemlje istočne Evrope beleže veći rast jer je kod njih ovo tržište počelo kasnije da se razvija.

Prema proceni Evropske novinarske opservatorije, onlajn reklamiranje u Srbiji vredno je između petnaest i dvadeset miliona evra dok je pre tri godine vredelo između četiri i pet miliona evra. Kako kaže Vladimir Aranđelović iz Interaktivnog biroa za oglašavanje (IAB), prošlogodišnji rast onlajn tržišta u Srbiji od 17 odsto značajan je pad u odnosu na 2011, kada je domaće tržište imalo najveći rast u Evropi – 36 odsto.

– Najveći rast je 2012. zabeležila kategorija oglašavanja na mobilnim uređajima. Ovo tržište je poraslo 200 odsto za godinu dana i upravo se od mobilnog oglašavanja očekuje najznačajniji napredak jer su sadržaji na svetskoj mreži uvek dostupni zahvaljujući pametnim telefonima i računarima – objašnjava Aranđelović.

Kompanije koje posluju u Srbiji „love” moguće konzumente na svim kanalima koji vode u virtuelni svet. U Srbiji je 3,2 miliona korisnika interneta i 2,9 miliona vlasnika profila na „Fejsbuku”. Ubedljivo najviše surfera ima na kućnim kompjuterima i laptopovima (89 odsto), zatim na smartfonovima (33), mobilnim telefonima (16), a najmanje na tabličnim računarima (sedam). Tržište onlajn oglašavanja povećava se i sa sve izraženijim navikama domaćih kupaca da naručuju robu i plaćaju račune na svetskoj mreži, ali i da pre kupovine „konsultuju” sajtove i forume. U prilog ovom trendu ide i potreba publike da koristi više medija istovremeno – 21 odsto građana Srbije kaže da odlazi na internet dok gleda TV.

Digitalno oglašavanje nije zadovoljilo sve igrače virtuelnog sveta i biznisa. Izdavači američkih i evropskih novina u velikom broju slučajeva počeli su da naplaćuju pristup svojim elektronskim stranicama jer se ispostavilo da su precenili prihode od onlajn reklama. Ukratko, oglasi na njihovim sajtovima nisu doneli očekivanu zaradu pa su morali da pronađu drugi izvor zarade. Za „Njujork tajms”, na primer, novi model pokazao se uspešnim jer je zarada od onlajn pretplate veća od zarade od onlajn oglasa.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Politika 28.05.2013. 

Foto: Politika