Najcenjeniji kreativni direktor sa obe strane Atlantika – Endru Kreknel, u organizaciji No Ordinary Agency, održao je nedavno u Beogradu predavanje o istinskim momcima s Medisona, prvim velikim zvezdama reklamne industrije. Osim istinitih i inspirativnih priča o pravim “Mad Men” junacima, Kreknel je predstavio i svoju knjigu „The Real Mad Men“ u kojoj opisuje početak reklamne industrije, odnosno njen razvoj, pedesetih i šezdesetih godina. Kreknel u svojoj knjizi piše o zlatnom dobu Medison avenije i nekolicini dosetljivih momaka koji su zauvek promenili svet reklamne industrije. Kako je advertajzing nastajao, kako se razvijao, koji su problemi marketinga danas, u krajnjem, koliko su zaista naši junaci Don, Rodžer i Pegi utemeljeni u realnost, govorio je mag marketinške industrije, a celu priču potkrepio je primerima reklama koje su uzdrmale javnost i pokrenule revolucionarne promene u svetu oglašavanja.

Koliko su slične Medison Avenija iz Vaše knjige i ona iz serije Mad men?

Mogu reći da su dosta slične. Čak 90 odsto stvari se poklapa, ali razlika između moje knjige i serije jeste u tome što u knjizi govorim o promenama u advertajzingu. Tada se govorilo o kreativnoj revoluciji. Moja knjiga je o tim promenama. Knjiga i serija se bave različitim društvenim aspektima, što ih u najvećoj meri i razlikuje.

Zašto bi kreativci iz industrije danas trebalo da znaju šta se dešavalo šezdesetih?

Zato što su tada postavljene osnove, koje i dalje važe. Kako se ophoditi prema ljudima i kako ih ubediti da urade ono što ne žele ili da ne urade ono što žele. Ljudi su tada bolje razumeli da u ovom poslu nije bitna komunikacija, već ubeđivanje. Komunikacija je samo deo, alat za kojim se služimo pri ubeđivanje. Šezdesetih su to znali.

Šta je potrebno ako želite biti uspešni u advertajzingu? Da li je bolje posedovati više veština ili posedovati odgovarajući karakter?

Prvo, ko želi da postane ozbiljno bogat ne bi trebalo da se bavi advertajzingom… A što se tiče veština ili karaktera mislim da to zavisi od vrste posla. Ako rukovodite ljudima, mislim da je potrebno posedovati određene osobine, ali ako želite da postanete dobar kreativni direktor mislim da tu karakter nije presudan. U svom poslu sam upoznao mnogo kreativnih ljudi koji su bili čak drugačiji. Bili su tihi, normalni, nisu se isticali šašavom odećom… U suštini, potrebno je biti radoznao u vezi sa svim mogućim stvarima, potrebno je da brinete o drugim ljudima, da razgovarate sa njima i da ih razumete. Potrebno je biti pametan, eklektičan, potrebno je otvoriti vidike.

Da li mislite da je advertajzing pravi odraz društva?

Da, apsolutno. Ali to se odnosi samo na reklame, u štampanim medijima je situacija malo drugačija. Reklame prikazuju trendove i nije bitno kakvu poruku šalju, već način na koji tu poruku šalju. Ljudi pokreću i stvaraju trendove. Mi posmatramo kako se ljudi ponašaju, biramo ono šta nam odgovara i zatim im vraćamo ono što su oni odabrali samo drugačije upakovano. Ako vidite neku reklamu na TV-u, budite sigurni da se to već dogodilo u društvu.

Da li planirate da napišete drugu knjigu o novim momcima sa Medisona današnjice?

Ne, ne planiram. Ovu knjigu sam napisao zato što sam bio svedok vremena o kome sam pisao. Mislim da je kreativna industrija sada u uzbudljivoj i drugačijoj fazi zbog širenja mreže. Verovatno je u fazi najvećih promena od vremena o kom sam pisao. Ja nisam direktno u poslu već osam godina, a novi „Mad Man“ bi bio potpuno druga osoba. To je svakako dobra ideja, samo mislim da bi neko drugi trebalo da napiše tu knjigu.

Da li imate neke druge planove u vezi sa pisanjem?

Voleo bih da završim knjigu naučne fantastike koju sam počeo da pišem još pre šest godina. Oduvek sam voleo da postanem pisac ili novinar. Druga ideja je knjiga o životu i ponašanju ljudi u kancelariji. Toliko toga imam na pameti. Plašim sa samo da se na kraju ništa od toga neće realizovati, prosto je nemoguće biti u istoj meri posvećen velikom broju ideja i projekata.

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Marketing mreža, 11. februara 2013.