Tekst koji sledi, autorke Aline Vasiliu, urednice EJO na rumunskom jeziku, daje prikaz rumunske medijske scene, nekadašnje i sadašnje.
Godina 1989. predstavlja prekretnicu u rumunskim mas medijima. Ona označava tačku u svim oblastima rumunskog društva, to je godina kada su komunističke medijske instutucije nestale, a ubrzo bivaju zamenjene demokratskim institucijama. Gotovo svi rumunski mediji promenili su ime kako bi skinuli demagošku komunističku etiketu, odlučivši da inkorporiraju reč “slobodan” u nove nazive, na primer: Slobodna omladina (Free Youth– nacionalne novine), Slobodna rumunska televizija (Free Romanian Television – državna televizija), Slobodni život (Free Life, novine gradu Galati) i Slobodno mišljenje (Free Mind – novine u Konstanci). Novine Iskra (The Spark) postale su Istina (The Truth). Jedino glasilo koje nije promenilo ime bila je Slobodna Rumunija (România Liberă – Free Romania), iako je taj epitet svakako stekao drugačije značenje u decembru 1989. godine.
Profesionalni novinari
Nažalost, dok su se imena medijskih institucija menjala, u najvećem broju slučajva ostajali su isti ljudi. Pre-revolucionalni novinari – obavezni da napišu što je zapoveđeno terorom censure – postali su postrevolucionarni novinari, čije je ponašanje bilo dovoljno agresivno da se izjednačava sa poslusnošću koju su prethodno manifestovali. Za ovo kratko vreme tranzicije u demokratiju, novinari su dobili dovoljno slobode da krše pravila, pišući bilo šta o bilo kome, bez ikakve sankcije. Rukovodstvo glasila je promenjeno, ali oni koji su koordinirali i cenzuriali novinare nisi nestali, već su se samo uspavali, da bi se kroz nekoliko godina ponovo pojavili na kormilu mnogih medija. Oni koji su bili na vodećim pozicijama 1989. godine jedva da su bili novinari, a stavovi i reakacije taloženi dugogodišnjim preživljavanjem pod komunizmom nisu odjednom nestali.
Stoga, najbolja opcija za budućnost novinarstva u Rumuniji mogla bi biti potpuna zamena generacije obrazovane u “zlatnom dobu”, i okretanje mladim novinarima spremnim da primene pravila koja se uče na univerzitetima, umesto navika koje su pozajmili od starijih kolega.
Deontologija
Važna sociološka studija (Medijska samoregulacija u Rumuniji – Media Self-Regulation in Romania, koju je 2009. godine sproveo IMAS, Centar za nezavisno novinarstvo i aktivno posmatranje (Center for Independent Journalism and Active Watch) otkrila je mnoga odstupanja od profesionalnih standarda. Trideset jedan procenat ispitanih novinara priznali su da su bili prinuđeni da sklapaju ugovore za zakup medijskog prostora kao da rade kao komercijalni agenti. Mnogi, takođe, tvrde da je teško ispraviti greške u medijima. Četrdeset tri procenta saglasilo se da je teško proveriti informacije iz više nezavisnih izvora, a 33 odsto kaže da je teško predstaviti stavove svih relevantnih strana. Većina novinara kaže da se profesionalni standardi ne poštuju u štampi, a 60 odsto njih kaže da je to zbog političkog pritiska. Kao drugi mogući uzroci navode se nedovoljna obučenost novinara, uticaj poslodavaca, komercijalni pritisci i netransparentnost državnih institucija. Polovina ispitanika nije svesna bilo kakvog “etičkog kodeksa”, a 17 odsto njih kaže da su određene teme tabui u njihovim redakcijama.
Profesionalni standardi u štampi kulminirali su kroz nekoliko skandala, pre svega kroz slučaj iz 2009. godine kada je objavljen transkript razgovora u kojem su dva poznata novinara Sorin Roška Stanesku (Sorin Roşca Stănescu) i Bogdan Ćiriak (Bogdan Chirieac), pokušali da ucene javnu ličnost.
Sledeće godine otkriven je kontroverzni transkript Sorina Ovidiu Vantua (Sorin Ovidiu Vântu), vlasnika Realitatea TV (Realitatea TV) jedne od prvih rumunskih televizijskih stanica, kako razgovara sa novinarima i političarima. Pored sadržaja od političkog značaja, taj transcript je pokazao subordinaciju, čak i servilnost koja može postojati između novinara i vlasnika medija.
Na konrefernciji u Bukureštu 2011. Godine, koju je organizovala Rumunska federacija novinara MediaSind (Romanian Federation of Journalists, MediaSind), predsednik i direktor TVR Aleksandru Lazesku (Alexandru Lăzescu) objasnio je, “pored očigledne ekonomske slabosti medija, etički standardi su takođe potpuno urušeni, a urušavanje vrednosti dobija oznaku normalnosti. U kojoj meri su mediji mediji, a novinari novinari, a ne oružje? Ako se neko naziva novinarom ne mora nužno da znači da je novinarstvo ono što on radi.Već skoro deset godina postoji fenomen da šupljina iznutra izjeda kredibilitet medija. Ucene u štampi u Rumuniji – iako nešto manje u Bukureštu – postale su veština u ovoj zemlji. Postoje jasni obrasci koji se primenjuju. Znam ljude koji su ozlojeđeni ovim što se dešava. To prerasta u sofisticirani, orkestrirani napad.”
To funkcioniše na sledeći način: novinari istraže i otkriju negativne činjenice koje se tiču određene javne ličnosti. Onda joj ponude da nikada ne objave takvu informaciju u javnosti u zamenu za novac ili reklamiranje njihovog glasila. Takođe, postoje situacije kada ucenjeni zauzimaju važne pozicije u državnim institucijama i prinuđeni su da odaju poverljive informacije.
Lazesku – koji je na poziciji profesora novinarstva uprkos tome što je imenovan za šefa Rumunske televizije – priznaje da ima poteškoće u komunikaciji sa studentima, kada studenti shvate da je ono što se predaje na univerzitetu u suprotnosti sa realnošću u novinarskoj praksi.
Sloboda štampe
Čak i u ovom kontekstu, sve nevladine organizacije i novinarske asocijacije mišljenja su da novinari ne treba da budu regulisani zakonom, jer bi se stvorili preduslovi za ograničenje slobode izražavanja. Čak i ako bi predlog zakona bio tema diskusije među novinarima, ipak ostaje uverenje da bi, kada zakon dospe u “mikser” rumunskog parlamenta, političari koji novinare doživljavaju kao stalnu pretnju u svakom slučaju bespovratno pokvarili taj zakon na određeni način.
Zbog stalnog lobiranja različitih organizacija, naročito protiv članova 205 i 206 krivičnog zakonika kojim se osuđuju uvrede i klevete, zakon nije predstavljao pretnju slobodi štampe u Rumuniji još od 2006. godine. Uprkos tome, Rumunija je rangirana na 52. mestu na svetskoj listi Indeksa slobode štampe (Press Freedom Index 2010) koji su sproveli Reporteri bez granica, što je za dva mesta niže nego prethodne godine. Prema ovom rangiranju, sloboda štampe opada treću godinu zaredom (2007 – 42. mesto, 2008 – 47. mesti, 2009 – 50. mesto, 2010 – 52. mesto).
Novinarske slobode u Rumuniji nisu ograničene zakonom, već medijima u kojima novinari posluju. Nedostatak pravnog okvira i institucija za samoregulaciju mogu dovesti do porasta fenomena ucena u štampi i do “gušenja relevantnog i verodostojnog uređivačkog sadržaja zbog izmanipulisanog novinarstva, uokvirenog mišljenja i informacija koje teže zabavi”, navodi se u izmeštaju FreeEx o Slobodi štampe u Rumuniji.
