Ogromna ekspanzija društvenih mreža poslednjih godina izazvala je velike promene u oblasni odnosa s javnošću, pa tako danas gotovo ne postoji ozbiljna kompanija koja svoj imidž ne gradi i na internetu. Iako su Facebook, Twitter i YouTube kao najpopularnije mreže već postale nezaobilazan alat u okviru komunikacionih strategija, postoji još mnogo društvenih mreža koje dobijaju sve veći značaj i čije vreme tek dolazi.

Flickr je društvena mreža, ali i sajt za deljenje sadržaja odnosno fototografija (photo sharing site). Na ovoj komunikacionoj platformi, koja je od 2005. godine u vlasništvu Yahoo-a, krajem 2011. godine bilo je 51 milion registrovanih korisnika. Trenutno na ovoj platformi ima preko 70 miliona registrovanih naloga, svakodnevno se postavi 4,5 miliona fotografija, a procenjuje se da je ukupno aplodovano preko šest milijardi slika. Dakle, kreiranjem profila na društvenoj mreži, veb surferi mogu da fotografije i video snimke okače i podele ih sa svojim prijateljima. Kao alat u odnosima sa javnošću Flickr je jako koristan. Fotografije novih proizvoda, novog poslovnog prostora, organizovanih događaja (event-a) i sličnih manifestacija treba postaviti i na profilu na ovoj društvenoj mreži. Kao i druge vrste ovih društvenih medija, i Flickr omogućava da se oslušne mišljenje ciljnih grupa kroz komentare na postavljene sadržaje.

LinkedIn je društvena mreža namenjena za poslovno povezivanje. Broj korisnika ove komunikacione platforme u novembru 2012. godine dostigao je cifru od 154 miliona profila u preko dve stotine zemalja sveta. Ova platforma predstavlja najbolji način za uspostavljanje i održavanje poslovnih kontakata, nalaženje potencijalnih klijenata, kao i kvalitetnog i stručnog kadra. Kada znamo da je ova društvena mreža najpopularnija među novinarima i da čak 92 odsto njih ima profil na LinkedIn-u, onda je ova platforma najbolji način i za održavanje kontakta sa medijima. Ovu komunikacionu platformu koristi oko 10 odsto internet populacije u Srbiji, a procene su da se prava ekspanzija tek očekuje na ovim prostorima.

Tumblr je mikroblog i društvena mreža koja sve više dobija na značaju. U novembru 2012. godine zabeleženo je 54 miliona korisnika ove platforme i preko 35 milijadi postova. U istom periodu prethodne godine, zabeleženo je 33,3 miliona korisnika i preko12 milijardi postova. Od juna 2010. do istog perioda sledeće godine, Tumblr beleži porast broja poseta od 218 odsto u SAD, a na globalnom nivou čak 900 odsto. Ova komunikaciona platforma je slična Tvitter-u, s tom razlikom što je na Tumblr-u, pored tekstualnih poruka, omogućeno lakše deljenje svih multimedijalnih sadržaja. Iako prvobitna namena Tumblr-a nije bila da postane PR alat, u poslednjih godinu i po dana sve više se koristi u te svrhe. Modne i izdavačke kuće prednjače u njenom korišćenju, a i sve više brendova se okreće ovom vidu promocije. Kreatori Tumblr-a počinju da osmišljavaju načine za što bolju promociju na ovoj platformi. Kako je broj korisnika nastavio da raste i u 2012. godini, ova društvena mreža će biti nezaobilazni alat u komunikacionim strategijama u budućnosti.

Pinterest je specijalizovana društvena mreža koja je za prvih šest meseci postojanja dostigla rast od 400 odsto. Iako je počela sa radom 2010. godine, magazin Time je već uvrstio u pet napopularnijih društvenih mreža u 2011. godini.  Ova platforma dnevno beleži 1,36 miliona poseta. U januaru 2012. godine broj posetilaca je skočio sa 7,5 miliona, koliko ih je bilo u decembru 2011. godine, na 11,7 miliona. U oktobru 2012. godine broj korisnika je prešao cifru od 20 miliona, kada je i zauzeo treće mesto kao najbrže rastući portal u SAD. Posle Facebook-a, ovo je mreža na kojoj veb surferi provode najviše vremena, prosečan korisnik ovde dnevno provede 88,3 minuta. Ova društvena mreža spada u tzv. kuratorske sajtove (Curation Sites) koji su proglašeni za najbrže rastuću vrstu društvenih medija u 2012. godini.

To su platforme gde korisnik ima ulogu kustosa. On bira sadržaje koje će postaviji, a njih uglavnom kreiraju drugi korisnici na vebu. Kao što i sam naziv kaže, Pinterest omogućava da sve ono što je korisniku interesantno može da okači (pinuju) na svoju elektronsku verziju table od plute (board). U 95 odsto slučajeva su to sadržaji  koje korisnici pronađu na vebu, a zatim od njih prave kolaže interesantnih segmenata i mogu ih podeliti u različite kategorije. Korisnici mogu da prate jedni druge i da komentarišu pinove (pin – sadržaji koji se postave), ali i da ih ,,repinuju“ (repin) što je ekvivalent retvitu. Primamljivost ove mreže je u tome što smanjuje potrebu za pretragom, a zanimljivo je još i to da ovu platformu nisu prvo usvojili influenser-i i early adopter-i, već tzv. obični korisnici. Upravo zato su PR stručnjaci vrlo rano uočili komunikcijski potencijal koji ima Pinterest.

Instagram je relativno nova društvena mreža koja omogućava deljenje fotografija sličano Flickr-u. Primamljivost ove mreže je u filterima odnosno efektima koji se mogu upotrebiti, a koji će učiniti da fotografija izgleda kvalitetnije. Korisnici ,,prate“ jedni druge, komentarišu i ,,lajkuju“ foto sadržaje koje mogu da ,,šeruju“ i na svojim profilima drugih društvenih mreža, Facebook-a, Tvitter-a, Foursquare-a, Flickr-a i Tumblr-a. U trenutku kada je imao 30 miliona registrovanih korisnika i nije bio ni u tri hiljade najpopularnijih sajtova, sa svega trinaest zaposlenih, u aprilu 2012. godine, tvorac Facebook-a, Mark Zukemberg je kupio Instagram po ceni od milijardu dolara. Posle ove kupovine, broj korisnika Instagrama povećava se sedmično za oko pet miliona, pa je 1. maja 2012. godine ova drušrtvena mreža dostigla 50 miliona korisnika da bi se u oktobru taj broj udvostučio. Komunikacijski potencijal ove društvene mreže tek treba da se ispita od strane stručnjaka za odnose s javnošću. Sudeći po mogućnostima koje ima i porastu broja korisnika može se očekivati da postane koristan alata u komunikacionim strategijama.

Nasuprot masovnosti svih pomenutih društvenih mreža 27. avgusta 2012. godine pojavila se elitna mreža, Best of All Worlds. Ova platfoma ima oko 25 000 registrovanih članova iz preko 130 zemalja sveta. Pored uobičajenih opcija koje nude sve druge društvene mreže, ,,Facebook za bogate i moćne“ nudi i poseban segment gde se najavljuju VIP događaji kao što su glamurozne promocije, otvaranje luksuznih objekata, džet-set žurke i slične manifestacije. U grupu odabranih na ovoj platformi može se ući samo uz pozivnicu osnivača, grofa Erika Vahtmajster, ili na ličnu preporuku nekog od članova koji mogu pozvati najviše pet novih posetilaca. Preteču ove platforme, pod nazivom aSmallWorld, kreirao je, takođe, ovaj švedski plemić 2004. godine.  Kako grof Vahtmajster tvrdi njegova mreža zauzima prazninu u kojoj Facebook i drugi vrste ovih društvenih medija nisu aktivni. Korisnici ove platforme čine svega jedan odsto ukupne internet populacije, to su milioneri, članovi kraljevskih porodica i svi oni koji su lideri na poljima delatnosti kojim se bave. Od oktobra 2012. godine na ovoj mreži počelo je oglašavanje skupocenih brendova.  Nastankom ove društvene mreže otvoren je prostor za delovanje PR stručnjaka iz kompanija koje organizuju glamurozne događaje, proizvode skupocene predmete, bilo da je reč o kozmetici, garderobi, satovima ili  luksuznim jahtima i nameštaju.

Međutim, gotovo je nemoguće ispratiti inovacije koje se svakodnevno dešavaju na polju društvenih mreža, kao što se ne može ni predvideti u kom pravcu će one ići.  Dešava se da dođe do zasićenja korisnika nekom društvenom mrežom, ali i da se kreira nova koja će zauzeti još uvek neotkriveno područje i privući veb surfere. Zadatak PR stručnjaka je da prate te promene, uočavaju njihove prednosti i nedostatke, pa u skladu sa postavljenim komunikacijskim ciljevima izvrše selekciju i adekvatno ih implementiraju u svoje strategije.

Autorka teksta je Irina Milošević, svršena studentkinja master studija komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a tekst je proistekao iz master rada autorke.