Potreba za prisustvom na društvenim mrežama navodi mnoge kompanije da napuštaju tradicionalne medije i upute se ka internetu.

Ova strategija, međutim, možda nije najbolji izbor dokle god taj medij ima manje kredibiliteta od samog TV oglašavanja. Luiz Keli (Louise Kelly), Gejl Ker (Gayle Kerr) i Džudi Drenan (Judy Drennan) sa Univerziteta tehnologije u Kvislendu sproveli su istraživanje objavljeno u Časopisu interaktivnog oglašavanja (Journal of Interactive Advertising) ocenjujući stavove mlađe publike u vezi sa oglašavanjem na društvenim mrežama. Rezultati pokazuju da učesnici imaju veoma malo ili uopšte nemaju poverenja u reklame na društvenim mrežama.

Uprkos činjenici da niko od ispitanika nije prijavio negativna iskustva sa onlajn oglašavanjem, većina veruje da će se klikom na oglas izložiti nekom od računarskih virusa ili nekom vidu prevare. Neki učesnici ističu da se osećaju izmanipulisano i da im smeta kada se reklama otvori i bez klika na reklamni baner, dok je drugima sumnjivo kada im traže lične podatke, te moraju da zatvore te “ponude”.

Preva ovom istraživanju, toliko nepoverenje je posledica činjenice da svako može da objavi određeni sadržaj i reklamu na mreži. Televizija i novine, sa druge strane, zahtevaju licence ili druge oblike zvanične registracije, čime se smanjuje rizik publike da bude prevarena.

Ovakvi stavovi prema onlajn oglašavanju mogu pomoći tradicionalnim medijima da dobiju na vremenu, dok ne razviju novi, održivi poslovni model. Slabosti – ograničenja zbog viših cena i bezličnih reklama – mogu lako da se pretvore u prednosti. Na kraju, pravilo marketinga je da najjeftiniji proizvod nije uvek najbolja opcija.

Opširnije na  Journal of Interactive Advertising.