Nedavno su se desili novi pokušaji integracije Turske u Evropsku uniju, ali zagovornici ove ideje bi stanje trebalo da sagledaju detaljnije.   

Nažalost, zapadni mediji retko izveštavaju o maltretiranju novinara u Turskoj. Ja ću zarad transparentnosti priznati da čak ni kao istraživač medija i ekspert za medije u velikoj meri nisam bio svestan nisam bio svestan da je premijer Erdogan vodio medije ka konformizmu i podržavao islamaciju zemlje.Možda najviše zabrinjava nedavni raspad kompanije Dogan, najveće medijske kompanije koja je iskazivala kritički stav prema njegovoj vladi.

Erdoganov zet je postavljen za direktora drugog medijskog konglomerata – Calik. Nepodobni urednici su zamenjeni, a novinari sa kritičkim stavom rizikuju opomene od predsednika vlade lično (ili još gore, mogu se naći u zatvoru kao „teroristi“).

Ponašanje podseća na Silvija Berluskonija, u nekim aspektima čak i na kontrolu medija koju su sprovodili Hitlera i Gebelsa tokom nacističkog režima u Nemačkoj. Prema Indeksu medijskih sloboda  Reportera bez granica (Reporters without Borders Press Freedom Index), Turska se trenutno nalazi na 148. mestu.

Svoja saznanja dugujem Evropske asocijacije za obuku novinara (European Journalism Training Association) – udruženje novinarskih škola u Evropi. Tokom njihovog godišnjeg sastanka renomirani turski urednici i istraživači medija su otkrili detaljne informacije o dramatičnim događajima u njihovoj zemlji.

Ilustrujući (opisujući, svedočeći) celokupnu situaciju,  jedna mlada istraživačica i učesnica konferencije navodno je samo nekoliko dana posle konferencije otkrila da je u opasnosti  da izgubi posao. Dekan fakulteta na kojem radi je nameravao da je otpusti nakon što su je radikalne desničarske novine optužile da pripada zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana PKK (Kurdistan Workers Party PKK). Rektor je preinačio ovu odluku nakon protesta studenata, ali takve mere zastrašivanja stvaraju otrovnu atmosferu Sigurno ne najbolji preduslov za integraciju ovog velikog naroda koji je već uzdrman finansijkom krizom u Evropsku uniju.

Članak je prvobitno objavljen u Die Furche, Nr. 24/2012