Danica Vučenić o novinarskoj profesiji u Srbiji

“Mi smo izgubili dignitet. Iz nekog razloga smo postali kukavice, bez dostojanstva.  Ne poštujemo etička pravila, kodeks smo zaboravili. Ima časnih izuzetaka, ali oni su alibi i ništa drugo”

Dugogodišnja novinarka radija i televizije B92, jedna od najboljih balkanskih novinarki, poznata po oštrom stavu, sada novinar i voditelj emisije “Jedan na jedan” na RT Vojvodina, govori o stanju novinarstva u Srbiji i stvarima koje se moraju menjati kako bi bilo bolje.

Koja su tri najveća problema srpskog novinarstva?

U ovom trenutku ključni problem je ekonomski položaj medija. Tržište je premalo, siromašno, preveliki je broj medija.  Novac je jedan od važnih faktora podaničkog položaja medija.  Nekako se više bavimo  propagandom nego novinarstvom.  Drugi najveći problem jeste zakonska regulativa. Mi ne znamo ko su vlasnici medija.  Izmedju ostalog , to je problem koji bi zakoni  trebalo da regulišu. Međutim, zakonima su već godinama u nekakvim procedurama i nikako da ih ugledamo u punom sjaju.  Ako ne znate ko su vlasnici medija, vi ne znate koje interesne grupe kontrolišu javni prostor. Treći problem je taj što su novinari iz, ne znam kog razloga, postali kukavice.

Šta to znači “postali kukavice”?

To znači da nemate osnovnu novinarsku solidarnost.  Imamo dva novinarska udruženja koja se oglašavaju s vremena na vreme na temu raznih stvari u društvu, ali ja ne vidim da se naš položaj zahvaljujući tim udruženjima popravlja. Vi sada kada biste pozvali medije da prekinu program i protestuju zbog sopstvenog položaja, ja mislim da to niko ne bi uradio.

Zbog čega?

Zato što ne postoji svest o tome. Drugo, svi se plaše za svoj položaj. To je onaj ekonomski problem “Šta ću da radim sutra?”. Jer,  ako imate platu koja ne može da zadovolji osnovne potrebe , bavite se novinarstvom, posao vam visi o koncu, vi ne možete očekivati da takvi ljudi načine iskorak  i bore se za neka svoja prava. Ali, u onoj Srbiji, devedesetih godina, kada smo kao profesija bili u zaista teškom položaju,  mi se jesmo borili za svoja prava.  Mnogo žešće, mnogo hrabrije. Meni je jako žao što je novinarska profesija postala “protočni bojler”. Mislim da odavno  nije bila na nižem nivou. Ali to nije samo problem novinara, to je veoma važan društveni problem. Dugoročno, to će imati ozbiljne društvene konsekvence.

Koju su tri najveća potencijala srpskog novinarstva?

Ljudi moraju biti najveći potencijal. To ne mogu biti mikrofoni i kamere, ma koliko “digitalni” i savremeni bili. Ljudi kreiraju,  a ne tehnika. Mislim da je veliki problem što sistem neguje prosečnost i što se svaki iskorak “kažnjava”.  Pri tome,  ne mislim samo na novinarstvo. Mnoge profesije su u problemu. Na primer, naši djaci ne razmišljaju kritički, nisu u stanju da zaključuju, da odvajaju bitno od nebitnog.  To dokazuju PISA testovi. Ali, mi ih tako  učimo Na neki način tako izgleda i novinarstvo. Samo reprodukujemo činjenice ili ono što neko izjavi. Pogledajte mlade novinare. Imam utisak da generacija koja bi trebalo sada da bude u punom zamahu nije spremna na iskorak.  Ne možete da pomerite stvari ako ne “nagazite”  granicu koju je neko drugi, stariji postavio pre vas.  Danas ne pravimo iskorake u postavljanju pitanja, veoma malo sumnjamo u odluke, ne istražujemo dovoljno pozadinu nekog dogadjaja. Ako me pitate zašto je to tako, nisam sigurna da znam odgovor.

Evropska komisija je nekoliko puta već opomenula Srbiju da kasni sa donošenjem medijskih zakona. Zašto je usklađivanje medijskih zakona sa standardima EU važno?

Po mom skromnom mišljenju najvažnija opomena Evropske komisije koja postoji u Izveštaju o napretku, i ne samo u  poslednjem, je deo o autocenzuri.  Prosto je zastrašujuće  da u 21. veku neko sa strane primećuje kako u Srbiji postoji autocenzura.  Parlament može da usvoji sve moguće zakone koji će biti usklađeni sa  svim  zakonima, standardima i vrednostima  Evropske Unije, da  sledeće godine Komisija kaže da je zakonodavstvo fenomenalno, ali poenta je u njegovoj primeni. Ako imamo propise na papiru, samo zato da bi EU primetila kako smo “uskladjeni” i “napredni”, to nema mnogo smisla. Medijsko zakonodavstvo, medijske kodekse treba da primenjujemo zbog sebe a ne zbog drugih.

Koliko novinari mogu svojim izveštavanjem da doprinesu bržoj implementaciji EU standarda?

Nije poenata da novinari doprinose implementaciji bilo čega, to je posao države i njenih institucija. Novinari treba da objasne svojoj publici zašto je primena tih standarda za njih važna, zašto je u nihovom interesu i kakav efekat ta primena ima. Medjutim, moram priznati da je  u ovoj užasnoj ekonomskoj krizi jako teško bilo koga zainteresovati za temu standarda koji se odnose na budućnost. U zemlji u kojoj je nezaposlenost  zvanično oko 25 procenata, a standard veoma nizak, u zemlji u kojoj se vrtimo u krugu sitromaštva, u zemlji u kojoj je standard na nivou hleba i mleka, teško je objašnjavati teme koje nisu konkretne.

Šta treba da se desi da bi se situacija promenila?

Treba sve da se desi. Mi moramo da donesemo potrebne medijske zakone. Moramo da se pokrenemo kroz novinarska udruženja. Da prestanemo da bijemo političke bitke i počnemo da bijemo bitke koje se odnose na profesiju. Ja verujem da će nas evropske birotkrate naterati da prilagodimo zakonodsavtstvo, a onda ako želimo da postanemo i članica EU, da to zakonodavstvo primenimo. Ja ne vidim drugi način da se uljudimo. Možda bismo to mogli i sami, ali u nekom drugom životu.

Političkim intervjuom se bavite već duže od deset godina, koliko su se problemi građana promenili za to vreme?

Mi u Srbiji razgovaramo već godinama o istim temama. Ja se nadam da će jedna od ključnih tema, Kosovo, uskoro biti zatvorena. Mi se vrtimo u istom krugu pitanja, samo se kontekst menja. Suštinski problemi  su ostali isti. Ljudska prava i ekonomija. Plate i penzije. Manjinska prava i Kosovo. Izbori i konstante predizborne kampanje. Ja ne želim više da pričam o tome da li će biti gej parade ili ne! Već deset godina razgovaramo o toj temi. Deset godina isto. I sve su ista pitanja. Ja sad mogu da repriziram emisiju od pretprošle godine i tu niko ne bi napravio razliku.

Intervju je urađen tokom nedavnog gostovanja Danice Vučenić u Londonu, gde je, u organizaciji organizacije Serbian City Club, održala predavanje britanskoj i srpskoj publici o problemima u srpskom novinarstvu.

Foto: www.rtv.rs