Nikada ranije za samo mesec dana nismo dobili toliko potvrda o rastućem uticaju onlajn sfere na domaće medije. Sve je počelo otvorenim pismom Draganu Đilasu na blogu B92, nastavilo se objavom potpredsednice Delta Holdinga Jelene Krstović na Tviteru, ali su medijski pobednici meseca ipak korisnici. U više navrata su posredstvom medija upozoravali na nedolično ponašanje državnih službenika inicirajući na taj način i njihovo kažnjavanje, a prvi kolegijum jednog domaćeg lista na Tviteru samo je potvrdio značaj njihove onlajn participacije.

Iako po uticaju onlajn sfere još uvek zaostajemo ne samo za razvijenim zemljama Zapada, već i za mnogim susedima, poslednjih mesec dana su obeležili pozitivni trendovi. Najbolju uvertiru svakako je priredio savetnik bivšeg predsednika države Nebojša Krstić, čije otvoreno pismo Draganu Đilasu objavljeno na blogu B92 prenose mnogi štampani i elektronski mediji potvrđujući da uticaj blogosfere polako jača i u našoj zemlji. Danima se spekulisalo o skrivenom značenju poruke koju je uputio gradonačelniku Beograda, a nagađanja su se konačno okončala gostovanjem autora u Utisku nedelje.  Skrivenog značenja nije bilo, ali je sada već svima dobro poznatu poruku „Vratite vrapce u Beograd“ samo na blogu B92 pročitalo više od 13.000 korisnika.

Samo nekoliko dana kasnije fotografija koju je na svojoj stranici na Tviteru objavila potpredsednica Delta Holdinga Jelena Krstović ponovo izaziva interesovanje domaće javnosti. Na fotografiji snimljenoj u avionu vidi se beležnica Krstovićeve na kojoj je rukom ispisan tekst koji navodno dokazuje povezanost Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, kao i njihovo vlasništvo u dnevniku Press. Čim su se pomenute spekulacije pojavile u pojedinim medijima, fotografija je izbrisana sa naloga, što se najčešće tumačilo kao dolaz navedenih tvrdnji.

Prethodna dva slučaja potvrdila su da je uticaj blogova i društvenih mreža na tradicionalne medije sve veći, ali se pravi potencijal onlajn sfere pokazao tek u narednim primerima.

Tako Blic 5. septembra objavljuje tekst iniciran fotografijama koje je elektronskom poštom poslao čitalac revoltiran „bahatošću državnog službenika“ koji se parkirao na pešačkom prelazu i neprimereno reagovao na kritiku sugrađanina. Samo dan kasnije ovaj list objavljuje novi tekst u kojem otkriva da će ceo slučaj rezultirati pokretanjem disciplinskog postupka protiv vozača, a motivisani ovakvim epilogom građani sve češće ukazuju na nove slučajeve nedoličnog ponašanja (novi primer u Blicu beležimo već sedam dana kasnije).

Sličnu praksu polako usvajaju i drugi mediji, a najilustrativniji primer predstavlja izveštaj koji 18. septembra objavljuje novinska agencija Beta, a preuzimaju ga gotovo svi štampani i elektronski mediji u zemlji. Celokupan izveštaj je baziran na snimku sa Jutjuba, na kojem se vidi kako komunalni policajac udara putnika koji ne želi da napusti autobus GSP-a, a za samo 24 sata ovaj snimak beleži više od 270.000 pregleda na Jutjubu i drugim društvenim mrežama. Na osnovu snimka je pokrenuta i istraga koja će utvrditi odgovornost komunalnog policajca, odnosno putnika.

Još jedan dokaz da komunikacija na društvenim mrežama postaje sve značajniji segment medijske sfere predstavlja i prvi redakcijski kolegijum nedeljnika NIN na Tviteru. Iako je do 11. septembra ovaj nedeljnik bio jedini veći medij u zemlji koji nije imao stranice na društvenim mrežama, samo dva dana nakon otvaranja naloga uredništvo NIN-a organizuje prvi kolegijum na Tviteru i poziva čitaoce da svakog petka od 12.00 do 12.30 sa urednicima uživo diskutuje o temama objavljenim u poslednjem broju.

Tako su poslednjih mesec dana u domaćim medijima konačno obeležili i pozitivni trendovi na mreži. Blogovi su bar na kratko obavljali svoju funkciju, korisnici bili veoma aktivni, a pojedini mediji to na pravi način i iskoristili. Uostalom, opstanak medija u digitalnom dobu zavisi prevashodno od umrežavanja sa korisnicima, pa će pre ili kasnije na ovu praksu morati da se priviknu i svi ostali.