Iako se novinarstvo u Češkoj dosta razvilo, studenti novinarstva i dalje su verni sećanju na velike pisce prve republike, kao što su Karel Čapek, Karel Polaček i Jaroslav Hašek.

Češka novinarska tradicija i dalje uživa poštovanje zbog istrajnosti njenih najranijih inovatora – grupe ljudi koji su se u eri komunizma borili da osnuju ilegalno objavljivane samizdat novine uprkos tome što su proganjani, što im je uskraćivano obrazovanje i što su im pretile duge zatvorske kazne. Mnogi od tih reformatora, kao što je prvi demokratski izabran predsednik Češke Vaclav Havel, još uvek su živi i sada se smatraju članovima elite.

Posle komunizma

U prvim danima posle pada komunističke vlade, novinare koji su radili u državnim medijima sputavala je cenzura. Kada su mediji ignorisali sedmodnevne proteste i osudili ih zbog narušavanja javnog reda i mira, novinari su se pobunili protiv vrhuške i počeli da informišu javnost o onome što se dešavalo.

Zaposleni u Čehoslovačkoj televiziji (ČST) sastajali su se u garaži studijskog kompleksa kako bi formulisali svoje zahteve. Oni su 22. novembra 1989. uživo emitovali šest izveštaja sa protesta u Pragu. U međuvremenu je osnovan novi politički pokret, Občanské fórum (Građanski forum), a novinari ČST su prihvatili pravilnik koji je usvojio Građanski forum i podržali su generalni štrajk. Nova era je započela.

Štampani mediji

Na sreću za savremene medijske standarde, postojanje samizdata dalo je glas autorima koji zbog jake cenzure i pristrasnog medijskog okruženja nisu mogli zvanično da rade. Posle Plišane revolucije 1989. godine mnogi “ilegalni” novinari mogli su ponovo javno da rade.

Medijska scena reagovala je na političke i društvene promene na više načina. Na primer, neke novine su obnovljene i reformatirane, dok su druge, koje je Komunistička partija zvanično zatvorila, tajno nastavile da održavaju članovi samizdat zajednice u želji da očuvaju stare tradicije.

Neke novine su, pak, počele ni od čega, među njima i politički i kulturni magazin Respekt, koji je gotovo odmah posle revolucije osnovala grupa nekadašnjih pisaca samizdata. Neke novine su nastavile da se izdaju pod istim ili sličnim nazivima, ali u drugačijem formatu, kao što je bio slučaj sa listom Rudé právo (Crveno pravo), zvaničnim dnevnim listom komunističke vlasti, čiji je naslov sažet u Pravo 1989.

Kao i u mnogim drugim zemljama, tabloidi su najčitanije novine u Češkoj. Tabloid Blesk (Blic) ima tiraž od 350.000 primeraka dnevno, što ga čini najuspešnijim časopisom i osloncem medijske kuće Ringier, koja takođe izdaje i Bleskovog konkurenta, časopis AHA. Ovakav slučaj, kada jedna medijska kuća izdaje konkurentske publikacije, uobičajena je praksa među češkim medijima. Osim dva najčitanija tabloida, dnevne novine Lidové noviny i Mladá Fronta DNES takođe imaju istog izdavača, Vltava-Labe Press.

Televizija

Pored novinske industrije, politički preokret u Češkoj odrazio se i na druge vrste medija. Na primer, ČST je 1989. izmenila program, a to je ponovo uradila i posle raspada Čehoslovačke 1993. Tada je postala Češka TV i zauzela prva dva kanala (kao ČT1 i ČT2), pa čak i treći kanal, dok nije sjedinila 2. i 3. kanal da bi pružila intelektualniji i specijalizovaniji program. Češka TV sada zahvaljujući digitalizaciji ima četiri kanala, kao i kanal ČT24, koji non-stop prenosi vesti, i kanal ČT4 Sport, koji 24 časa dnevno prenosi sport. Stanice javnih servisa trenutno se pridržavaju posebnih zakona i saveta koji manje ili više kontrolišu njihove sadržaje i kvalitet. Međutim, kada su se 1993. i 1994. pojavili privatni TV kanali, gledaoci u Češkoj doživeli su pravi šok. Česi su odjednom obasuti američkim sitkomima i južnoameričkim telenovelama, da ne pominjemo agresivan marketing i masovni komercijalizam.

Pojavile su se i nove javne ličnosti, poput hladnokrvnog biznismena Vladimira Železnija, izvršnog direktora kompanije CET 21, koji je u prijavi za izdavanje dozvole za emitovanje programa naveo da želi da osnuje intelektualnu stanicu sa akcentom na kulturnim dešavanjima. Pošto je TV Nova počela da se emituje, bilo je jasno na šta je Železni mislio pod “kulturnim” kada je emitovao epizodu serije “Čuvari plaže” u kojoj Pamela Anderson trči plažom u malom crvenom bikiniju.

CET21, koji je deo firme CME, drži dozvole za emitovanje šest kanala – četiri u Češkoj i dve u Slovačkoj. Dok je TV Nova tipični komercijalni medij sa vrlo širokom i stalnom publikom, PRIMA TV (od koje 50% pripada švedskoj kompaniji Modern Time Group) je više mladalačka i inovativna i emituje popularne TV formate kao što su rijaliti i originalne drame.

Radio

Čehoslovački radio, inspirisan britanskim medijskim sistemom, razvio se iz uloge državnog medija u medij javnog servisa. Osnivanje privatnih stanica prvi put je dozvoljeno 1991. godine zahvaljujući Aktu o emitovanju radija i televizije, a ova stanica je 1993. postala Češki radio (Český rozhlas, ČRo). Češki radio sada ima dve stanice sa nacionalnom pokrivenošću i četiri specijalizovana kanala (vesti, klasična muzika, nauka i tehnologija, omladinski program) i emituje se i u inostranstvu na još pet jezika. Najpopularnije stanice danas su privatne i prate model sličan privatnim TV stanicama.

Internet

Komercijalni internet pokrenut je 1993. godine, a prvi česki pretraživač Seznam.cz ubrzo nakon toga 1996. godine. Međutim, prava ekspanzija interneta nije počela do 2000. godine, kada su tradicionalni mediji shvatili da ne mogu zanemariti moć intreneta da privuče pažnju publike.

Usledilo je stvaranje onlajn izdanja dnevnih listova, koje su, u narednim godinama, zadobile dozu suvereniteta. Procenjujući razvitak tokom protekle dekade, štampani mediji su ustupili svoju nekada snažnu poziciju medijima sa više potencijala za prihođenje i razvitak, na primer internetu i audiovizuelnim medijima.

Pravna pozadina

Položaj medija u českom pravnom sistemu je zasnovan na Ustavu Republike Češke i Povelji o pravima kojima se predviđa sloboda štampe i pravo na privatnost za medijske poslenike.

Jezgro češkog zakona o medijima čine dve važne regulative, Zakon o štampi (br. 46/2000) i Zakon o radiodifuziji (br. 231/2001) koji su predvideli osnivanje Saveta za radio i TV emitovanje. Pored toga, postoje i takozvani „mali“ saveti koji kontrolišu samo češki radio, televiziju (ČT) ili češke novinske agencije (ČTK), koje su sve utvrđene posebnim regulativama – Češki radijski zakon  (br. 192/20012), Češki televizijski zakon (br. 39/2001) i Zakon o češkim novinskim agencijama (ČTK), koji tek treba da bude ratifikovan (br. 572/1992).

Ostali bitni zakoni koji utiču na rad novinara su Zakon o slobodnom pristupu informacijama (br. 106/1999), Zakon o oglašavanju (br. 45/1995, implementiran 2001.) i Zakon o autorskim pravima (br. 35/1996).

Deontologija

Prvi etički kodeks u demokratskoj eri Republike Češke uvodi Savet za češku televiziju 1995. godine. Kodeks je pokrenut kao odgovor na verovanje da posle 40 godina komunističke cenzure mediji treba da budu potpuno slobodni i bez ograničenja.

Češki sindikat novinara je 1998. godine predstavio svoj prvi etički kodeks, zatim nedeljnik Týden i kasnije drugu periodičnu štampu uključujući Hospodářské noviny i Mladá Fronta DNES 2002. godine i Deníky Bohemia a Moravia 2004.

Dok je trenutna kultura etike u Republici Češkoj zadovoljavajuća, ranih devedesetih je karakteriše određen stepen haosa. Tokom tog perioda tranzicije, skoro svi bivši komunistički novinari bili su primorani da napuste radna mesta i zamenjeni su mladim novinarima, uglavnom u svojim dvadesetim godinama.

Danas ti novinari čine glavno rukovodsvo svih medijskih kuća u Republici Češkoj, što znači da mnogima nedostaje medijska edukacija i obuka koja je uobičajena na Zapadu. Ova pojava je prouzrokovala da većina čeških medijskih kuća favorizuje desničarsku politiku, što može, na primer, prouzrokovati tenzije i kontroverze tokom izbora.

Moglo bi se reći da političari često koriste medije za svoje potrebe, ali postoji tradicija istraživačkog novinarstva koja je vešta u otkrivanju političkih skandala.

Sloboda štampe

Sloboda štampe je prirodni pandan medijskom sistemu u Republici Češkoj, međutim, sistem je jedinstven po tome što, umesto da novinari prisluškuju političare zbog priče, političari prisluškuju novinare kao vid zastrašivanja.

Izveštaji o nadzoru novinara počeli su kada je češki ministar finansija Miroslav Kalousek javno priznao da poseduje video snimak zabeležen tokom sastanka glavnih urednika najvećih listova u Českoj.

Prisutni na konferenciji, koja je održana pre parlamentarnog glasanja o povećanju poreza na prodaju novina i knjiga, navodno su se sastali da diskutuju o strategujama koje bi naterale ministra Kalouseka da promeni mišljenje u vezi sa povećanjem poreza.

Nakon toga, nekoliko medijskih mogula su izjavili da su tajni snimci novinara nesto nečuveno i zapretili da će zahtevati intervenciju policije. Iznenada ministar Kalousek pruža „alibi“, izjavivši da je sve bila samo šala. Dok je pozadinska priča koja opisuje tajni sastanak urednika najblaže receno misteriozna, potezi ministra Kalouseka nisu bili opravdani i upućuju na drugu surovu stvarnost sa kojom se susreću češki novinari.

Drugi primer zastrašivanja desio se kada je Karel Srba, zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova (MSP), osuđen na 12 godina zatvora nakon što je istragom utvrđeno da je unajmio ubicu da „ućutka“ reporterku Sabinu Slonkovu koja je pisala o korupciji unutar MSP. Danas Slonkova radi kao glavni reporterka sajta Aktuálně.cz.

Trenutno stanje

Razmatrajući ove informacije, može se primetiti da u okviru češke medijske sfere postoji neobičan odnos između glavnih predstavnika medija, politike i biznisa. Reporteri bez granica rangirali su 2010. godine Republiku Češku na 23. mesto u njihovom Indeksu slobode štampe, odmah ispod Kanade i Sjedinjenih Država. Stanje medijskih sloboda u Republici Češkoj nije loše, ali, definitivno, ima prostora za poboljšanje.