Izmenama Krivičnog zakona, kleveta je dekriminalizovana, ali je uvreda ostala krivično delo. Izbačena je i stavka 336a, koja nikada nije bila primenjena u praksi, a po kojoj je bilo nezakonito davati javne izjave u sredstvima javnog informisanja pre donošenja pravosnažne sudske odluke.

Novinari više neće morati da strahuju da će zbog klevete biti krivično gonjeni, već će se protiv njih, u tom slučaju, voditi parnični postupak – najvažnija je izmena Kivičnog zakonika koja se odnosi na medije. Uvreda, ipak, ostaje krivično delo.

Dekriminalizacija klevete izvršena je pod velikim pritiskom novinarskih udruženja – u prethodnoj, važećoj, verziji Krivičnog zakona kleveta je tretirana kao krivično delo, a Radna grupa za izradu ovog dela zakona bila odlučno protiv isključenja takve odredbe. Iako je nedavno iz te Radne grupe  rečeno da kleveta ostaje krivično delo, posle javne rasprave odlučeno je da se ona dekriminalizije izmenjenim zakonskim tekstom. To je, u izjavi za list Danas, potvrdio i državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić rekavši da “dekriminalizacija klevete nije bila stav radne grupe, ali se Ministarstvo pravde, kao predlagač zakona, nakon svestrane ocene odlučilo da ovo krivično delo izbriše”.

Nikolić ističe da postoje i preporuke od evropskih organa i tela da se ovo delo dekriminalizuje i u svim zemljama EU. Posebnu dimenziju ovakvoj tvrdnji daje ranija Nikolićeva izjava u kojoj je, braneći ovu stavku zakon, istakao da su klevetu dekriminizovale samo Gruzija i Moldavija, Crna Gora, ali ne i ostale evropske zemlje. Objašnjavajući svoj stav na Evropski dan odbrane novinarstva Nikolić je rekao da ponekad vređa da eksperti Evropske unije traže da se ukine kleveta, a da to nisu učinili ni oni, navodeći primer da kada novinar u Srbiji uvredi visokog funkcionera, predsednika ili premijera, funkcioner se sam brani od uvreda, dok u Nemačkoj novinar se, kaže, goni po službenoj dužnosti i preti mu 5 godina zatvora.

Najnovijom izmenom krivičnog zakona iz tog akta se izbacuje i 336a koji se odnosi na komentarisanje sudskih postupaka. Novinar će, bez straha od gonjenja, moći da izveštava i analizira sudski postupak, što do sada nije bio slučaj, ako se strogo pridržava zakona.

Ispostavilo se da je član koji je donet 2009. godine, potupuno promašio svrhu i da je imao tretman sličan Zakonu o lustraciji – po njemu se nikada nije postupilo. Da se postupilo, po ovoj stavki ne bi odgovarali samo novinari, već i članovi vlade, političari i drugi javni radnici budući da je samo komentarisanje sudskih postupaka u javnosti postao manir. Istovremeno, novinari bi bili sputani da budu kontrolori delegirani od javnosti i bili bi sprečeni da kritikuju i vlast i sud i tužilaštvo.

Tako je član zakona koji glasi “ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donošenja pravosnažne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti i nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom“, izbačen, bez “medijske prašine” imajući u vidu njegovu delotvornost. Koliko je ova odredba bila disfunkcionalna, najbolje je objasnila predsednikca društva Srbije Dragana Boljeviće rečima da u ovom slučaju novinari i državni službenici nikada neće biti isto tretirani. “Državni zvaničnik po ovome nikada neće biti procesuiran a novinar verovatno hoće”, istakla je Boljevićeva.

Prema podacima NUNS-a, javne ličnosti su tužioci u najmanje 40 odsto od 242 parnična postupka pokrenuta 2011. godine pred Višim sudom u Beogradu povodom objavljivanja informacija u medijima. Među njima su estradne zvezde, dva privrednika i najmanje 10 državnih funkcionera i političara.