Istraživanje „Tretman knjige u srpskim medijima“ pokazalo je da je knjiga, odnosno kultura, minimalno zastupljena u medijima, odnosno da njeno prisustvo polako iščezava pod pritiskom informativno-političkog sadržaja, ekonomske krize i stalne tabloidizacije.

Istraživanje je sprovela grupa studenata master studija na Fakultetu poitičkih nauka pod rukovodstvom prof.dr Nede Todorović, prof. dr Jelene Đorđević i doc.dr Sanje Domazet, na inicijativu izdavačke kuće Clio (Zoran Hamović), a uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Zbornik pod naslovom “Medijski tretman knjige“ objavljen je krajem 2011. godine u izdanju Narodne biblioteke Srbije.

Dvadesetčetvoro istraživača analizirali su uzorak od 29 jedinica – štampanih i elektronskih medija. Mnogi među istraživačima-studentima postdiplomcima, zaposleni su u medijima koji su uzeti kao predmet analize što je doprimeno dubinskom i celovitom pristupu analizi. Rezultati istraživanja potvrdili su da je kultura potisnuta iz savremenog sistema informisanja i da u srpskim medijima kvalitetna književna kritika nestaje. Ono što još više zabrinjava je nepostojanje svesti vlasnika i urednika da je takva pojava u najmanju ruku problematična.

Kao predmet analize uzeto je šest dnevnih listova (Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Glas javnosti, Dnevnik (Novi Sad)), četiri dodatka dnevnih listova posvećena kulturi odnosno knjizi (Politika, Večernje novosti, Blic, Danas), tri njusmagazina (NIN, Vreme, Ekonomist), četiri gradska magazina (Yellow Cab, Singidunum Weekly, Grad, City magazin), pet specijalizovanih “ženskih“ magazina (Bazar, Cosmopolitan, Joy, Jolie i Grazia), dva lokalna časopisa (Zrenjanin i Zrenjaninske novine), jedan radio program (Radio Beograd 1), informativni programi tri televizije (RTS, Studio B i B92) i jedna, specijalizovana serija u okviru kulturnog programa Javnog servisa (Metropolis).

Analiza pokazuje da ekonomski pritisci, sveopšta tabloidizacija i gašenje pojedinih medija usmeravaju novinare, urednike i vlasnike da se okreću zabavnim sadržajima, na uštrb kulturnih. Knjizi i kulturi uopšte, istraživanje je pokazalo, dato je premalo prostora. Analiza nije mogla biti sprovedena u nekim listovima (primer je dnevni list Press, istraživač Bojana Miljović) pošto se pokazalo da u sedam dana koji su bili predmet analize nisu objavili nijedan tekst o knjizi niti imaju rubriku u kojoj bi to činili. Tabloidi, očekivano, nemaju prostor u kome bi se bavili knjigom, a slična situacija je i sa privatnim komercijalnim televizijama. Nisu retki ni oni listovi u kojima je prvo „stradala“ kulturna rubrika na račun zabavnih sadržaja ili dnevne politike.

Nešto povoljnija slika je u nedeljnicima (njusmagazinima), specijalizovanoj štampi, ali i onim dnevnicima koji su kulturni sadržaj „pomerili“ u kulturni dodatak. Istraživanje je pokazalo da u danima kada se objavljuju posebni dodaci namenjeni kulturi (najčešće dani vikenda) tiraž ne opada, naprotiv. Uz to, novinari i eksperti imaju više prostora da se bave analitičkim sadržajima koji su primereniji knjizi, za razliku od faktografije kojom se knjiga predstavlja najćešće kao reklama. Knjizi se stalni prostor daje u nedeljnicima (NIN i Vreme –u proseku 4 strane od ukupno 78, ponekad i više srazmerno broju strana), a među žanrovima dominiraju analitički (kritika, prikaz, esej, intervu portret, članak). U nedeljniku Vreme česti su prikazi knjiga iz regiona, dok se je na Prvom programu Radio Beograda podrobno bave knjigom u nekoliko specijalizovanih emisija za slušaoce različitih uzrasta. U zaključcima istraživanja opaža se da novinari i urednici radija „brižljivo neguju novu publiku, od najmlađeg uzrasta“.

Očekivano, kultura se neguje u dodacima ozbiljne štampe (Politika i Danas), a rukovodioce istraživanja, kako navode, najviše ohrabruje čijenica da su i visokotražne Večernje novosti pokrenule kulturni dodatak, kao i visokotiražni Blic, u kome se „na moderan, atraktivan način mlada publika privlači knjizi i čitanju“. Odnos listova, časopisa i specijalizovanih magazina koji dodeljuju književne nagrade (NIN, Večernje novosti, Bazar) prema knjizi očigledan je a pokazetelj su upravo priznanja namenjena ovom segmentu kulture i njegovim stvaraocima. Među specijalizovanom štampom, ženskim časopisima, prednjači Bazar, dok ostali ženski časopisi knjizi posvećuju svega 0,15-0,75 odsto prostora, što uglavnom liči na oglas. Istovremeno, beogradski časopisi-vodiči pokazali su da neguju pristup kulturi kao nečemu što jeste primereno mladim ljudima, čitaocima ovih časopisa. Yellow Cab se ističe ne samo prostorom koji je posvećen knjizi (7-9 odsto ukupnog prostora), nego i primenom raznih analitičkih oblika izražavanja bez kojih se o knjizi teško može pisati.

Televizija sve manje prostora pridaje tematici knjige. Nedostatak takvih vesti prokomentarisala je urednica Kulturne rubrike na Javnom servisu konstatujući da, prema BBC-jevoj školi novinarstva, knjiga i nije aktuelna vest. Vođeni tim principima, evidentno je da knjizi daju minimalno prostora u informativnom programu Studija B (Vesti u 22 časa) ili u svim programima televizije B92. Popularizacija ovog sadržaja dešava se gotovo isključivo tokom Sajma knjiga.

Istraživači su potvrdili pretpostavke – knjiga iščezava, osim u retkim slučajevima. Kao upozorenje novinarima urednicima i vlasnicima, u zaključcima istraživanja navodi se da – „oni koji ne čitaju knjige, neće uskoro čitati ni novine!“