Korporacije će zbog ušteda sve više birati softverska rešenja za pisanje, ali novinari će imati taj lični odnos sa publikom. Razvoj interneta kao medija im, iako se na prvi pogled tako ne čini, ide na ruku.

U Srbiji više od 50 odsto korisnika interneta ili nešto više od milion ljudi, informacije i vesti traži isključivo na internetu i televiziji. Iako su i sada vezani za informacije medijskih kuća prepoznatljivih po štampanom izdanju, nove generacije koje nikada neće kupiti primerak novina, one koje danas idu u osnovnu i srednju školu, informišu se pretražujući društvene mreže, posebno Tviter. Njihovi autoriteti nisu obavezno vezani za te medijske kuće, već za ljude sa imenom i prezimenom koji svoje viđenje stvarnosti prenose preko blogova i tvitova. U te medije veštačka inteligencija neće ući još dugo što pruža priliku novinarima da sami izgrade svoju publiku.

Istraživanje Udruženja nezavisnih novinara Australije je pokazalo da je u proseku oko 50 odsto sadržaja u novinama spinovano dok u ekstremnim slučajevima i do 72 procenta predstavlja u stvari dobro našminkani PR. Navedeni procenti ne govore o pojedinačnim slučajevima novinara sa nedostatkom profesionalne etike već o uređivačkoj politici koja zavisi od finansijskog i političkog uticaja.

Kada neka kompanija ili politička organizacija priđe vlasniku novina sa zahtevom da se objave hvalospevi njihove akcije ili proizvoda, šta mislite sa kim će imati više problema? Sa živim novinarom koji zna da postavi nezgodna pitanja i ima neočekivani upliv savesti, ili softverom čije će jedino pitanje biti kojim tonom klijent hoće da tekst bude obojen i da li da bude direktna promocija ili umotana u neku društveno odgovornu priču?

Dovoljno je zastrašujuće u medijskom svetu bilo već to što su i ogromne medijske redakcije počele da unajmljuju „jeftinu radnu snagu“, odnosno posao delegiraju jeftinijim novinarima iz jeftinijih zemalja. Tako je, recimo, Rojters nedavno počeo da angažuje novinare iz Indije za pisanje finansijskih izveštaja i vesti, time štedeći deo preko potrebnog novca u kriznim vremenima. Sada, međutim, još strašnije deluje mogućnost da različiti softveri zamene žive novinare potpuno. I to nije budućnost koja će doći. To je budućnost koja se dešava.

Nedavno je The New York Times objavio priču napisanu pomoću softvera čikaške kuće Narrative Science, koji za sada najbolje funkcioniše za pisanje manje-više generičkih ekonomskih i sportskih izveštaja.

Za sada ovakve tehnologije proizvode najmanje dve kuće i to pomenuti Narrative Science i Automated Insights. Obe kompanije se za sada orijentišu pretežno na sportske izveštaje, a najviše eksperimentišu sa utakmicama lokalnih srednjoškolskih liga. Izdavači mogu da statističke podatke pretvore u sportski izveštaj, pokrivajući tako stotine lokalnih utakmica koje fizički nikada ne bi postigli da posete.

„Reč je o nekoj vrsti robotizovanog sportskog izveštača“, ocenjuje Robbie Allen, izvršni direktor kompanije Automated Insights. Nedavno se pojavila i kuća Stats Monkey, čiji softver uglavnom proizvodi izveštaje i vesti sa bejzbol utakmica, sporta u kojem statistika dominira. Stats Monkey ima pretenzije da svoju bazu podataka i mogućnost prozvodnje vesti proširi i na globalnu ekonomiju, gde se ogromna količina brojeva smenjuje u milisekundama.

Pokušaja da mašine zamene novinare na pisanju pojedinih tekstova bilo je i ranije, pre pojave Narrative Sciencea i Automated Insighta. New York Times je koristio softver za „štancovanje“ svadbenih saopštenja i objava. Business Week već uveliko koristi softver za sportske izveštaje, uz simbolično učešće novinara. Softver Infonic’s Sentiment se već nekoliko godina koristi za upoređivanje ekonomskih podataka različitih kompanija. Prototipovi softvera se već neko vreme testiraju i za televiziju, naročito za deo posla koji se odnosi na naraciju u emisijama, ali i za izbor snimaka i slika koje će služiti kao „pokrivalice“ u vestima.

Da li će izveštaji sa sportskih borilišta izgubiti na draži kada ih u potpunosti preuzme softver? Pogledajmo kako bi, uz dosta pojednostavljenu logiku radi pisanja ovog teksta, izgledao jedan pasus izveštaja sa utakmice Nemačka – Holandija.

Od podataka imamo ko je igrao (Nemačka i Holandija), kojim rezultatom je završena utakmica (2-1 za Nemačku) i nove pozicije na tabeli. Prethodno su uneta pravila takmičenja (ko se pod kojim uslovima plasira u dalji tok takmičenja i slično). Ovi podaci povezuju se uobičajenim frazama sportskih komentatora. U bazi podataka tako imamo i one koji opisuju pobednika poput „fantastični igrači“, „neverovatan tim“ i slično od kojih bi program nasumice izabrao jednu za početak rečenice.

(Početak) Neverovatan tim

Zatim ide podatak ko je pobedio tj. ko je bio neverovatan.

Neverovatan tim Nemačke

Šta je taj tim uradio?

Neverovatan tim Nemačke pobedio je u svojoj drugoj utakmici na EURO 2012 reprezentaciju Holandije sa 2:1 u drugom kolu grupe B.

Vidimo podatke povezane veznicima i uobičajenim nazivima.

Neverovatan tim Nemačke pobedio je u svojoj drugoj utakmici na EURO 2012 reprezentaciju Holandije sa 2:1 u drugom kolu grupe B. Ovom pobedom popularna „mašina za golove“, na domak je plasmana u četvrtfinale za šta je potrebno da odigraju nerešeno sa Danskom u poslednjem meču. Holandija je na poslednjem mestu sa nula bodova.

Kompjuteru bi bilo izuzetno jednostavno da sastavi ovakav izveštaj uz malo rada na savladavanju padeža i gramatičkih osobenosti srpskog jezika. Na engleskom, ovo je vrlo lak zadatak. No, zar nije ovakav izveštaj malo suvoparan, bez ljudske mašte i kreativnosti koju novinari unose u svoje tekstove? Pogledajmo kako je ovaj izveštaj napisao sportski novinar jednog domaćeg dnevnog lista.

„Neumoljivi fudbaleri Nemačke upisali su i drugi trijumf na EURO2012 tako što su savladali Holandiju sa 2:1 u drugom kolu grupe B. Novom pobedom „panceri“ su ostali na čelnoj poziciji i nalaze se na korak od četvrtfinala, pošto im je u poslednjem kolu dovoljan bod protiv Danske, dok su „lale“ na poslednjem mestu bez bodova“.

Nezavisni novinar Tam Harbert na svom sajtu piše o tome kako je isprobao softver i zaključio da on u mnogo čemu može biti vrlo korisna alatka. „Završio sam moj deo ekonomske priče koja sadrži gomilu ekonomskih podataka, podataka o zaradi i trenutnom stanju na tržištu. Zašto onda ne iskoristiti softver koji u deliću sekunde može da uradi ono za šta bi timovima novinara bile potrebne godine?“, kaže Harbert.

Prema njegovim rečima, postoje mnogi podaci koji mogu biti obrađeni pomoću ovakvih softvera. U nekim slučajevima nikakva dublja razrada dobijenih članaka i nije potrebna, što se naročito odnosi na prečesto suvoparne ekonomske i sportske statistike, a u nekim slučajevima rezultat softverske obrade može biti polazna tačka za dublju analizu i ozbiljniji tekst na kojem će raditi novinari.

Proizvođači softvera su, uprkos skromnim počecima razvoja, ipak prilično samouvereni i zvuče kao da su ozbiljno nameračili da novinare izbace iz posla.

„Za pet godina, kompjuterski program će osvojiti Pulicera i neka sam proklet ako to ne bude naša tehnologija“, kaže osnivač Narrative Sciencea Kris Hammond. Do sada su usluge Narrative Sciencea, između ostalih, koristili i Forbes i Big Ten News, a Hanley Wood, izdavač koji se bavi informacijama o građevinarstvu, Narrativeu plaća nešto manje od 10 dolara za izveštaj od 500 reči.

Deluje kao da je pitanje vremena kada će Narrative Science i ostali proizvođači softvera početi da ulaze pored ekonomije i sporta i u druge oblasti. Srbija je, kao i u mnogo čemu drugom, još daleko od ovakvih eksperimenata, mada u ovom slučaju ne toliko svojom krivicom. Većina pomenutih softvera nema lokalizovane verzije, a čak se i u SAD oni još testiraju u različitim informativnim okruženjima.

Izvesno je da će, kada softveri budu zakucali na vrata domaćih urednika i novinara, otpor biti prisutan bar onoliko koliko je bio kada im je onomad neko rekao da Fejsbuk ne služi samo za traćenje slobodnog vremena već da na njemu treba biti prisutan i zbog posla. O Tviteru da ne govorimo. Sama pomisao na mogućnost da novinara, koji već 30 godina štancuje manje-više iste sportske izveštaje sa fudbalskih utakmica prve lige, zameni mašina koja će to činiti znatno brže, a jednako efikasno, mogla bi da izazove salve negodovanja.

Ipak, ono što ovakvim softverima nedostaje jesu kreativnost i maštovitost kakvu novinari mogu da unesu u svoj rad. To su kvaliteti kakve mašina teško može imati iz jednostavnog razloga – mašina nije čovek. Softveri ove vrste mogu zameniti pojedine reportere, što je donekle i legitimno, ako oni ne daju neku veliku vrednost tekstovima nego ih prave kao da ih štancuje kompjuter.

Razlika je jedino u tome što će reporteru biti potrebno znatno više vremena da napiše takav izveštaj. U SAD mnogi smatraju da novinar koji samo sakuplja podatke, a potom poziva nekoliko sagovornika da prokomentarišu njegova saznanja i te kako treba da se zabrine za svoj posao.

Ljudski pečat je, ipak, ono što ostaje, a što ovi softveri, bar za sada, nisu u stanju da postignu. Kao što svaki dobar novinar zna, sjajna priča je samo to – priča. O realnim ljudima, a ne o brojevima. Čak ni najbolje ekonomske priče nisu priče o brojkama i dobicima, već o pametnim ljudima koji su te dobitke stvorili. Najbolje sportske priče nisu o tome ko je dobio ili izgubio, već kako je to učinio i kako se osećao zbog toga.

Softver nikada neće moći da napravi ni dobar intervju. Dobar novinar nije onaj koji dosledno postavlja unapred smišljena pitanja. Dobar novinar je onaj koji ih smišlja na licu mesta i razgovor vodi na osnovu reakcija i odgovora sagovornika. On mora imati osećaj o tome kada je sagovornik u defanzivi, kada laže, a kada krije nešto. On intervju mora da vodi na osnovu osećaja i osećanja, a to softveri verovatno neće još dugo moći.

Zato valja pozdraviti ovakve tehnološke inovacije kao dodatne alate koji novinarima mogu pomoći da uštede vreme, ali se novinari, bar za sada, ne moraju bojati da će biti zamenjeni mašinama. Suviše je ljudskog upleteno u njihov posao da bi ih za proizvodnom trakom mogao zameniti robot.

Tekst je prvobitno objavljen u časopisu Link, br. 102/103 ( jul/avgust/septembar 2012.). Celokupan sadržaj ovog broja dostupan je i u online izdanju.