Istraživanje pokazuje da se veliki deo sadržaja informativnih emisija dve najveće medijske kuće u Srbiji, RTS i B92, bazira na informacijama dobijenim od domaćih agencija. Najbolji plasman beleži državna agencija Tanjug.

Prema istraživanju „Zastupljenost agencijskih informacija u dnevnicima RTS-a i B92“, koje je kao završni rad na Fakultetu političkih nauka radila novinarka Marija Nešić, dve ključne televizijske informativne emisije svoj sadržaj baziraju mahom na agencijskim vestima. Gledajući prema uzorku u periodu od 1. oktobra do 15. novembra 2011. godine,  broj agencijskih vesti nije zanemarljiv – čak 614 agencijskih informacija plasirano je Dnevniku RTS-a (Tanjug 368, Beta 195, FoNet 58), dok je TV B92 preuzela 487 agencijskih vesti (Tanjug 338, Beta 124, FoNet  25).

Očigledno je da među domaćim agencijama prednjači državna agencija Tanjug, čiji broj informacija, u odnosu na druge dve agencije, daleko premašuje polovinu – u Dnevniku RTS-a 59,26%, dok u Vestima B92 iznosi 69,4% ukupnog broja agencijskih vesti. Druge dve privatne agencije, Beta i FoNet, nemaju tako značajan plasman: 31,4 % agencijskih informacija na RTS-u preuzetoje od Bete, dok je 9,34 odsto plasirao FoNet.  Četvrtina ukupnog broja agencijskih vesti na B92 (oko 25,46%) preuzeta je od agencije Beta, dok je FoNetovih informacija 5,13 odsto.

Podaci ukazuju na to da je osnova informisanja agencija Tanjug. To je razumljivo u rubrikama koje podrazumevaju neku vrstu ekskluziviteta, dopisničku strukturu ili prevodilačku službu (svet i region: RTS preuzima 66,94%, a B92 56,81%),  ali je vrlo simptomatična činjenica da se veliki deo informacija u rubrikama Politika i Društvo uzima baš od ove agencije (RTS 66,85%,  B92 59,78%).  Slična situacija je i kada je reč o ekonomiji (RTS 58,73%, B92 57,84%).

Uzimajući samo jednu agenciju za  primer (druge dve su manje zastupljene – Beta je najzastupljenija u oblasti ekonomije, dok FoNet najčešće služi za preuzimanje video i fono materijala), može se zaključiti da se dve velike medijske kuće, pored velikog broja novinara u redakcijama, neretko oslanjaju na „kupljene“ vesti. Takva preraspodela posla dovodi do situacije da su informativne emisije slične, odnosno da se karakter informacija podudara, što znači da osim rubrika po kojima se emisije razlikuju, prenose se gotovo identične informacije. Drugi aspekt ovih podataka ukazuje na to da se najveći broj informacija uzima od državne agencije i to u segmentima gde mediji moraju biti kontrolori države (politika, društvo, ekonomija). Takav način plasiranja informacija može dovesti do selekcije određenih pitanja i problema koji u državnoj agenciji možda neće biti pokrenuta.