Koliko zaista poznajemo tinejdžere i da li smo ih pripremili za informatički svet koji smo stvorili?

Veliki broj tinejdžera kaže da na socijalnim mrežama komuniciraju sa svojim prijateljima i rodbinom, međutim, svaki treći ističe da među svojim prijateljima ima osobe koje nikada nije upoznao, istraživanj je Pju centra (Pew Research Center). Statistički gledano, slika je sledeća : 76% maloletnika komunicira sa prijateljima, 70% sa porodicom, a 91% na listi prijatelja ima rođake. Trećina će reći da su među prijateljima i „zvezde“ i medijske ličnosti, a svaki treći da ima „onlajn“ prijatelje, koje nikada nije upozano.

Puno ime i prezime ostavlja 92% mladih, hobije i interesovanja a auditorijumom deli 84 %, mesto rođenja i školu 71%, a status u vezi 62% tinejdžera. Podatak koji još više zabrinjava je da gotovo svi (91% ) na mreži imaju svoju sliku, a svaki četvrti i video. Svaki drugi ostavlja email adresu, a svaka peta i broj mobilnog telefona.

U ovom svetlu, za život tinejdžera u najmanju ruku možemo reći da je društven, ako ne i potpuno ogoljen i javan. Zato društvene mreže u novijem dobu za mlade generacije predstavljaju novi tip javnosi, mesto gde se čuje „javna reč“ (uključujući i javnu fotografiju i video) i gde postojanost te „reči“ zavisi od onog drugog.

S tim u vezi, treba podsetiti i kako su tinejdžeri „regulisali“ privatnost – na društvenoj mreži „fejbuk“ 14% njih ima potpuno otvorene profile, što znači da bilo ko može da vidi njihov sadržaj. Svaki peti ima poluzatvoren (sadržaj mogu da vide prijatelji i njihovi prijatelji), dok se 60 % njih informacije sa svog profila „poverava“ isključivo prijateljima. Kada je reč o „tviteru“ 64% njih ima otvoren profil, a svaki 4. zatvoren.

Iako se poslednjih dana pojavljuju podaci da broj korisnika „fejsbuka“ opada, Srbija ima najviše korisnika u regionu – oko 3,5 miliona ljudi koriste tu mrežu, što je 46% građana. Prate je Makedonija, pa Crna Gora, a najmanje korisnika zabeleženo je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Što se tiče vremena provedenog na društvenoj mreži, građani Srbije i ovde su najaktivniji, jer gotovo svi registrovani aktivno koriste mrežu.

Koliko se pažnje posvećuje tome šta tinejdžer radi na „fejsbuku“ zavisi od porodice, a do šire zajednice stigne negativan izveštaj tek kada tinejdžer shvati da ne može da se „izbori“ sa sadržajem na društvenoj mreži. Novine su preplavljene vestima u kojima mladi ili njihovi roditeji traže pomoć ili su tinejdžeri na korak od suicida zbog sadržaja koje je o njima neko postavio. Slučajevi iz Vankuvera kada je petnaestogodišnja ostavila oproštajni video snimak jer je neko njoj poznat okačio fotografiju njenih grudi, iz Italije u kojoj je tinedžerka izvršila samoubistvo zbog videosnimka na kome je pijana i uvreda koje su usledile, do majke iz Beograda koja otkriva da je njena devetogodišnja ćerka htela da se ubije zbog sličnog sadržaja potvrđuju ovaj trend. Koliko on može biti opasan, potvrđuju i Kruševljani gde su tinejdžeri, inspirisani serijom „Tračara“, otvorili anonimne naloge na kojima eksplicitno šire neistine od drugim tinejdžerima.

Ovi slučajevi su samo deo torture koju mladi proživljavaju kada neoprezno i sa nedovoljno znanja i pažnje  koriste društvene mreže. Navedeni slučajevi ujedno su i alarm da se uz tehnološki napredak mora sistemski raditi na medijskoj pismenosti, jer je za „facebook native“ generacije ona podjednako važna kao i ostale vrste Društveni pismenosti.