Penzionisani novinari pokreću sajtove posvećene vestima i tako konkurišu nekadašnjim poslodavcima.

Izgleda da stari mediji još uvek nisu naučili da koriste potencijal i iskustvo trećeg doba. U poslednje dve godine, novinari u Švajcarskoj osnovali su dva internet portala koje vode mahom novinari veterani. U jesen 2010. godine lansiran je sajt Journal21. Od tada je objavljeno preko 2400 postova koji se bave politikom, biznisom, kulturom i društvom. Sličan sajt pod nazivom Infosperber pojavio se na tžištu pola godine kasnije i od tada objavio 1100 članaka.

Filozofija ova dva sajta je slična. „Bombarduju nas kratkim vestima. Ali da bismo razumeli dublju analizu, neophodno je čuti komentar i pozadinske informacije“, kaže Journal21 i dodaje: „Mi se svesno ne upuštamo u senzacionalizam. Obraćamo se čitaocima koji su spremni da se upuste u zahtevne tekstove… Ne želimo da pratimo mejnstrim.“

Pokretači Infosperbera takođe žele da „istaknu teme na osnovu njihovog značaja za politiku i društvo“, žele da se „fokusiraju na zaboravljeni kontekst i zanemarene perspektive“ i da naprave protiv-težu „informacijama vođenim PR-om koje prezentuju ostali mediji“. Zagovornici Infosperbera tvrde da će on videti ono što drugi previde, ali ne žele da se utrkuju sa dominantnim medijima, već da ih dopunjuju. Iz tog razloga, Infosperber posvećuje pažnju zanemarenim oblastima medijske kritike.

Oba portala pružaju dokaze da ispunjavaju visoke ciljeve koje su postavili. Oni sebe definišu kao politički i religijski neutralne. Bez sumnje, penzionisani novinari koji vode ove sajtove nezavisniji su od „ekonomskih, političkih i religijskih interesa“ nego što je to slučaj sa njihovim kolegama koje od novinarstva zarađuju za život, bilo u punom radnom odnosu ili honorarno. Međutim, uz to dolazi i sloboda samo-eksploatacije. Ni Journal21 ni Infosperber ne plaćaju honorare. Infosperber takođe očekuje od svojih autora da na kraju svakog priloga nagoveste „potencijalne sukobe interesa u vezi sa temom teksta“.

Prema Hajneru Hugu, bivšem direktoru Tagesšaua, najvažnijeg informativnog programa švajcarske televizije, „tim sajta Journal21 obuhvata 80 iskusnih novinara koji su radili u velikim informativnim redakcijama u Švajcarskoj i Nemačkoj. Mnogi od njih bili su glavni urednici, urednici redakcija, dopisnici i profesori. Svi rade iz zadovoljstva i zabave i svi su svesni da će duboko novinarstvo preživeti samo ako se bude negovalo.“ Pored Huga, teret za Journal21 nose i drugi istaknuti novinari, poput Stefana Vehovskog, Rajnharda Majera, Emila Lemana, Ignaza Štauba i Klaudije Kiner.

Infosperberov tim je mnogo manji. Prema impresumu za njega trenutno radi 40 novinara. Njih desetak izbacuje „bar po jedan članak svake dve nedelje, a još desetak povremeno piše“, kaže Urs P. Gaše, još jedan istaknuti bivši TV novinar. Gaše je pokrenuo ovaj portal zajedno sa Kristijanom Milerom, medijskim konsultantom, i Robertom Ruofom, koji je svojevremeno vodio obrazovni program švajcarske javne medijske kuće SF DRS. Spisak aktivnih učesnika je do sada neverovatno stabilan. Osnovni tim, sastavljen na takozvanom štiftungratu (osnivačkom veću) i dalje je u istom sastavu kao i kada je projekat pokrenut. Od četrnaest prvobitnih članova samo tri nikada nisu postala aktivna. Pet novinara upravlja timom urednika, od kojih je jedan napustio portal i u međuvremenu je zamenjen.

A kako se vrši koordinacija između urednika? Journal21 drži telefonske konferencije jednom nedeljno i sastanke jednom mesečno. Pored toga, o svakodnevnim aktivnostima brine se tim od šest generalnih urednika koji se naizmenično smenjuju. Oni „uređuju predate rukopise i eventualno odbijaju tekstove ili traže izmene. Ovi urednici mogu da zovu saradnike i traže od njih da napišu nešto na određenu temu.“ Prema Hugovim rečima, to prilično dobro funkcioniše.

Infosperber funkcioniše na sličan način. Osnovnim pitanjima vezanim za uređivačku politiku, organizaciju i optimizaciju sajta bavi se tim od pet glavnih urednika na četiri sastanka godišnje. Po sistemu rotacije, svako od njih preuzima dnevna zaduženja.  „U složenijim slučajevima, on ili ona konsultuje ostale članove uredničkog tima“, kaže Gaše. Prilikom prepiske sa saradnicima i korisnicima, kopija svakog i-mejla šalje se ostalim članovima uredničkog tima da bi „svi bili jednako informisani“. Oblasti nadležnosti nisu institucionalizovane, ali postoji razlika između upravnog uredničkog tima, običnih članova tima i povremenih honoraraca. Glavni urednici mogu da uređuju tuđe priloge. Stalni članovi tima mogu svoje priloge da ubacuju u sistem i obeleže ih kao „offline“, „offline – za lektorisanje“ ili da ih objave („online“). Povremeni saradnici takođe mogu da ubace svoje priloge u sistem. Međutim, njihovi prilozi moraju da budu pregledani od strane urednika pre nego što budu objavljeni na sajtu.

Journal21 organizovan je kao asocijacija („Verein“), koja je registrovana u međunarodnom trgovinskom registru. Infosperber štiti fondacija od javnog interesa Schweizerische Stiftung zur Förderung unabhängiger Information (Švajcarska fondacija za promovisanje nezavisnih informacija). Kako se kaže na sajtu Journal21, „ni milioneri ni veliki medijski fondovi“ ne bi  mogli da ga kupe. Uz takvu količinu kompetentnosti i dobre volje na jednom mestu, renomirane mejnstrim medijske kuće mogle bi da im ponude saradnju – jer sve one imaju nerešen problem zarađivanja preko interneta. Međutim, takva ponuda stigla je samo od besplatnog dnevnog lista 20Minuten. Osnivači portala Journal21 su odbili, uz objašnjenje da „svakako ne žele da se stavljaju u istu kategoriju sa 20Minuten,“ objašnjava Hug. Umesto toga, ovaj sajt sarađuje sa sofisticiranijim partnerima, kao što su Medienvohe i Monat.

Infosperber je prihvatio online saradnju sa 20Minuten: internet portal ovih besplatnih novina može da preuzima priloge sa Infosperbera i zauzvrat promoviše svog mnogo manjeg partnera. Još jedan sporazum o saradnji postoji sa novinama Tagesvohe iz Bazela. Oba partnera dogovorila su se da preuzimaju priloge jedan od drugog uz navođenje izvora.

A zašto Journal21 i Infosperber ne sarađuju ili se čak spoje? „Novinarski koncept je sličan“, kaže Gaše. „Journal21 ima posebnu prednost u tome što pruža pozadinske informacije o stranim vestima.“ Prema Gašeovim rečima, Journal21 je izgledom prezentovan više kao blog nego kao informacioni portal. Infosperber je predložio saradnju sa Journal21 pre nego što je pokrenut – predlažući slobodnu međusobnu razmenu članaka ili čak spajanje, ali Hajner Hug nije delovao ni najmanje zainteresovano za to. On je „hteo da oblikuje profil sajta Journal21 kao samostalnog brenda“. Bar četiri saradnika sajta Journal21 ponudila su da podele članke i komentare sa Infosperberom, a za uzvrat autori Infosperbera mogu da ponude svoje priloge sajtu Journal21.

„Mi smo bili prvi. Imamo velik tim dobro poznatih, vrlo iskusnih novinara i urednika. Uspešni smo, i bićemo to i dalje“, kaže Hug u odgovoru na pitanje o saradnji. To pomalo liči na švajcarsku ekscentričnost. Ova zemlja takođe ima dve suprotstavljene asocijacije posvećene obezbeđivanju kvaliteta novinarstva čiji su golovi vrlo slični, ali su one očigledno nekompatibilne – Verein Qualität im Journalismus (Asocijacija za kvalitet u novinarstvu) i Verein Medienkritik (Asocijacija za kritiku u medijima).

Ni Journal21 ni Infosperber do sada nisu bili umešani u pravne bitke i pretnje.Međutim, bilo je „teških reakcija, pre svega povodom tekstova koji se bave Bliskim istokom“. Ovo je, kako kaže, saznao „putem švajcarske dnevne informativne TV emisije Tagesšau. Jedan Infosperberov prilog o Izraelu izazvao je zahtev za protiv-izjavom.“ Gaše navodi da je osobi koja je uložila žalbu pružena prilika da izloži svoju tačku gledišta. Journal21 napravio je račun od 70.000 švajcarskih franaka (=58.300 EUR) u prvih godinu i po dana svog postojanja. U međuvremenu, različite fondacije su obećale deo finansijske podrške, a nedavno je po prvi put na sajtu objavljen i poziv za donacije. Tokom prvih devet meseci, osnivači Infosperbera platili su 23.000 švajcarskih franaka (=10.150 EUR). Prema Gašeu, taj novac je uglavnom utrošen za optimizaciju sajta, ali i za hosting, reklamiranje i troškove obrade naslovnih vesti. Tri hiljade švajcarskih franaka stiglo je u obliku donacija trećih lica.

Još uvek je prerano da bi se ocenio uspeh ova dva portala. Međutim, samo postojanje sajtova Journal21 i Infosperber ukazuje na još jedan nedostatak mejnstrim medija: nesposobnost da se iskoristi potencijal osoba mlađeg trećeg doba i da se gledišta „generacije 65+“ integrišu u njihove medijske proizvode. Zanemarivanje takve količine stručnosti i mudrosti za informacione redakcije znači ne samo gubitak kompetentnosti i poznavanja društva, već i nepotreban odliv mozgova. Teško je razumeti zašto su intelektualno snažni ljudi preko 65 godina starosti primorani da napuste regularan posao. Što je veći udeo starijih ljudi u našem društvu, to će više medijski menadžeri i novinari morati da se staraju da oni budu adekvatno reprezentovani u svakodnevnom izveštavanju. Dugotrajne borbe za kvote žena i manjina možda deluju kao stara bitka, uprkos ponovnom oživljavanju te bitke u Nemačkoj, gde se žene novinari od skora bore za vodeće pozicije. Međutim, izgleda da je došlo vreme za borbu u korist kvota „sivih pantera“, bilo radi obezbeđivanja vidljivosti u medijima ili radi adekvatnog reprezentovanja građana trećeg doba u informativnim redakcijama.

Tekst je prvobitno objavljen u Noje cirher cajtungu, 19. juna 2012.