Kako profesionalni novinari koriste društvene mreže? Sa entuzijazmom, oprezom ili skepticizmom?

Digitalno novinarstvo, skoro pokrenuti časopis Tejlor i Frensis grupacije (Taylor & Francis Group) koji se bavi transformacijom novinarstva u eri digitalne tehnologije, objavio je dve studije koje pokazuju značajne varijacije u tome kako reporteri koriste društvene mreže.

Urlika Hedman i Monika Djerf-Pijer posmatrale su kako to rade novinari u Švedskoj. Njihova studija obuhvatila je ponašanje i navike 2.500 švedskih novinara, uključujući i podatke Švedskog institua za novinarskih istraživanja, na petogodišnjem uzorku.

Podaci ukazuju na tri različita načina korišćenja društvenih medija među novinarima, koje su autori podelili na skeptične povučenjake, pragmatične konformiste i entuzijastične aktiviste.

Prva grupa novinara, koja čini između 10 i 15 odsto uzorka, krajnje je skeptična kada je reč o društvenim mrežama i apsolutno izbegava da koristi tviter i fejsbuk. Tipičan skeptični povučenjak jer stariji novinar koji radi u štampanim medijima.

Većina novinara spade u grupu pragmatičnih konformista. Tu grupu čine novinari svih uzrasta i svih medija koji koriste društvene mreže redovno, ali su vrlo selektivni u njihovoj upotrebi. Najčešće, koriste tviter i čitaju blogove u potrazi za informacijama i ambijentom  u kome su plasirane, ali retko objavljuju postove na društvenim mrežama. Glavna karakteristika ove grupe je ambivalentnost i pragmatizam. Deo motivacije koji ih navodi da provode vreme na društvenim mrežama, dolazi od stalnog pritiska da ostanu u koraku sa informacijama i savremenim trendovima.  I dok cene mogućnost koju su donele društvene mreže, pragmatični konformisti pokazuju izvesnu nesigurnost kada je reč o virtuelnoj publici,stvaranju ličnih brednova i mešanju privatne i javne sfere.

I na kraju, studija je ustanovila i posadu entuzijastičnih aktivista. I dalje veoma mala grupa od manje od 5 procenata, koja sasvim očekivano obuhvata mlade novinare koji rade u digitalnim medijima i kros-medija platformama. Oni koji spadaju u ovu grupu pokazuju potpunu privrženost društvenim mrežama. Koriste te informacije za pretraživanje, povezivanje, ličnu promociju, kolaboraciju. Entuzijastični aktivisti dele fundamentalna verovanja o profesiji sa ostalim navedenim grupama, ali oni takođe imaju snažno ubeđenje da novinarstvo kao profesija mora da se menja zbog pojave društvenih mreža.

To ne bi značilo ništa da švedski novoinari ne teže tome da budu veoma ujedinjeni: 85 procenata zaposlenih novinara i blizu 50 odsto frilensera članovi su Švedske novinarske unije: članstvo je znak snažnog profesionalnog identiteta koji dele njihovi članovi.

Druga studija Agnesa Giljasa je komparativni pregled profesionalnih kriterijuma koje novinari koriste i njihovog odnosa prema društvenim mrežama u četiri zemlje. Istraživanje je obuhvatilo Finsku, Nemačku, Švedsku i Veliku Britaniju.  Istraživanje je obavljeno preko onlajna i obuhvatilo je 1.560 novinara ( u Finskoj 448, Nemačkoj 189, Švedskoj 256 i Britaniji 667). Pre svega studija je nastojala da istraži razlike u četiri zemlje u načinu na koji koriste i pogledu koji imaju na društvene mreže.  Drugo, istraživalo se da li faktori iz medijskog sektora, dužina profesionalne karijere, veličina organizacije u kojoj rade utiču na korišćenje i percepciju društvenih mreža u svakoj od četiri nacije.

Istraživanje je pokazalo da novinari u Britaniji imaju mnogo pozitivnije stavove o društvenim mrežama i koriste ih mnogo ekstenzivnije nego u Nemačkoj, Finskoj i Švedskoj.  Novinari u te tri zemlje imaju sličan obrazac za korišćenje društvenih mreža, iako nemački novinari uspevaju da zadrže najnegativnije stavove o efektima društvenih mreža; nešto verovatno može biti objašnjeno i postojanjem novinarske kulture i utvrđenog medijskog sistema koji utiče na to koliko brzo će društvene mreže biti usvojene.

Varijable iz tzv. medijskog sektora su relativno važne u Britaniji i Finskoj, ali ne u Nemačkoj i Švedskoj. Dužina novinarskog staža i veličina organizacije gde novinar radi malo utiču na način na koji novinari vide i koriste društvene mreže.  Interesantno, specifične grupe u medijskom sektoru nalaze zadovoljstvo u tome da koriste društvene mreže.  Tako, novinari elektronskih medija okrenuti su više audio i video platformama, dok su onlajn novinari, kao i frilenseri, mnogo fokusiraniji na blog.  Korak dalje, blog može biti iskorišćen kao alat za sopstvenu promociju. Mikroblog – način za brzo informisanje , razmenu informacija i udarne vesti popularni su i među novinarima u velikim medijskim organizacijama.

Načelno, rezultati pokauju da kutura u kojoj novinari posluju ima velikog uticaja na to kako će društvene mreže biti usvojene među medijskim profesionalcima. Relativna beznačajnost profesionalnih faktora ukacuje na veliki broj drugih varijabli koje moraju biti dalje istražene.

Izvori:

Hedman, Ulrika & Djerf-Pierre, Monika (2013): The social journalist. Digital Journalism 1(3). In: Digital Journalism 1(3), p. 368-85 (free access).

Gulyas, Agnes (2013): The influence of professional variables on journalists’ uses and views of social media. In: Digital Journalism 1(2), p. 270-85.

Fotografija: Felix Huth / Flickr Cc