Corriere del Ticino, 07.03.2012.

Godine 1999. Endrju Leonard (Endrew Leonard), stručnjak za nove medije, istakao je da uključivanje javnosti u medijsko izveštavanje ima dodatnu vrednost za sve: i za uredništvo, i za vest, i za čitaoca. On iznad svega naglašava činjenicu da javnost želi da bude uključena, dovoljno je samo da je pitate.

Godine 2004. Tom Kurli (Tom Curley), izvršni direktor Asošiejted presa (Associated Press), u svom govoru prilikom otvaranja konferencije koju je organizovala Onlajn njuz asosiješn (Online News Association), izjavio je da “vesti kao ‘pouke’ ustupaju mesto vestima kao ‘razgovoru’”.

Godine 2006. Džej Rozen (Jay Rosen), profesor novinarstva na Univerzitetu u Njujorku, govori o tome kako su blogosfera i internet ukinuli novinarski monopol u odabiru vesti tako što su sa rasprave o potrebi za javnim servisom prešli na raspravu o potrebi za novinarstvom koje podrazumeva uključivanje javnosti i interakciju sa istom.

Godine 2012. Alen Rasbridžer (Alan Rusbridger), urednik Gardijan onlajna (Guardian online), ponovo skreće pažnju na to kada kaže da  „novinari nisu jedini stručnjaci na svetu“ i da njihov uređivački rad danas više nije moguć bez saradnje i učestvovanja čitalaca. Ovu misao Rasbridžer je izneo već 2010. godine na kongresu koji je organizovala Evropska opservatorija za novinarstvo (EJO).

Zapravo, zajedno sa svojim novinama on čini mnogo više, otelotvoruje i ispoljava nov način shvatanja i stvaranja novinarstva, gde se uobičajen modus operandi uredništva, odnosno srž novina, menja dubinski i iz korena.

Primera radi, Stefen Konrad (Steffen Konrath), novinar Future of Journalism Lab-a, govori o „tečnom“ uredništvu u kom sarađuju „stručnjaci za izvore“, „nadzornici sadržaja“ i  „analitičari podataka“ kako bi mogli da pronađu izvore na internetu, odluče koje informacije da plasiraju u javni diskurs, poboljšaju sadržaje i različite forme pomoću kojih ih plasiraju u javnost, upotpune vest i ažuriraju je uz pomoć iskustava i informacija koje dobijaju od građana, traže od čitalaca da komentarišu kao i da potvrde uticaj vesti na javnost.

Što se tiče dinamičnosti u uredništvu, Gardijan je predvodnik svih ostalih listova. Da bi se ovo shvatilo dovoljno je pogledati video snimak koji je engleski sajt objavio povodom reklamne kampanje o otvorenom novinarstvu. O njemu se na internetu (pogledati članak koji je pisao Rozano (Rossano) za LSDI  i Pjer Luka Santoro (Pier Luca Santoro) za Il Đornalaio (Il Giornalaio) i u drugim medijima govorilo danima. Briljantan je već po želji da se postupak stvaranja vesti u savremenom novinarstvu objasni preko priče koja je usađena u kolektivnu svest svih nas – basne o vuku i tri praseta.

U video snimku se interpretira hronika istrage u kojoj su tri praseta uhvatila i skuvala zlog vuka kako bi se odbranila jer je pokušao svojim duvanjem da im sruši kuće. Ali, zahvaljujući zalaganju građana, naročito preko društvenih mreža, naracija priče se razvija i poprima novi oblik donoseći istinu na videlo: vuk je zapravo nevin, a tri praseta su sve izmislila da bi prevarila osiguravajuće društvo i spasla se bankarskih dugova.

Poruka koja se može izvući iz ovog video snimka ima za cilj da nam ukaže na inovativnost i mogućnosti novinarstva novog doba: stvaranje nove kulture informisanja u kojoj novinari i građani sarađuju u čitanju i pisanju o onome što se dešava u stvarnosti. Svako svojom ulogom, svojim znanjem i zalaganjem za zajedničko dobro, za bolje društvo, za novinarstvo koje je manje autoreferentno a više transparentno.