Broj građana koji se primarno informišu na internetu konstantno raste, sve češće to čine preko telefona, a polako se razvija i svest o značaju onlajn aktivizma. Televizija istovremeno konstantno slabi, ali je i dalje najpopularniji medij u zemlji. Mladi od medija prevashodno traže zabavu i “beg od stvarnosti”, a po pravilu konzumiraju samo besplatne sadržaje.

Internet je već postao glavni izvor informisanja za 49 odsto mladih starosti između 12 i 29 godina, odnosno za 21 odsto ukupne populacije, pokazuje najnovije istraživanje „Mladi i novi mediji“ koje je sproveo Ipsos Stratedžik marketing. Uprkos činjenici da je i dalje najpopularniji medij u zemlji, televizija konstantno gubi uticaj, pa je trenutno primarni izvor informisanja za 66 odsto građana, što je pad od 11 odsto u odnosu na 2010. godinu.

O ekspanziji interneta najbolje svedoči podatak da 96 odsto mladih bar povremeno koristi veb na poslu, fakultetu, kod kuće ili na nekom drugom mestu, dok 87 odsto ima pristup internetu u sopstvenom domaćinstvu. Istovremeno polovina mladih korisnika interneta (populacija između 12 i 29 godina) svakodnevno pristupa mreži i preko mobilnih telefona, što potvrđuje da je uticaj interneta sve veći i u našoj zemlji.

Kada je o ukupnoj populaciji reč, internet koristi 45 odsto ispitanika, najviše za pretraživanje (84 %), informisanje (78%), upotrebu društvenih mreža (64%) i elektronske pošte (63%), a to najčešće čine u večernim satima (između 20 i 22 sata).  Po onlajn aktivizmu, međutim, i dalje zaostajemo za svetom, pa manje od četvrtine mladih otvoreno iznosi svoje mišljenje o političkim i društvenim pitanjima na mreži, a svega 17 odsto njih je potpisalo neku „onlajn peticiju“. Svest o značaju onlajn aktivizma još manje je razvijena kod korisnika starijih od 30 godina, koji uglavnom ne praktikuju organizovanje na mreži, a vrlo retko podrže i akcije koje pokreću drugi.

Istraživanje je pokazalo da televizija, radio i štampa gube na značaju kod mladih, koji od medija prvenstveno očekuju zabavu  i “beg od stvarnosti” (“Dosta mi je i krize i Kosova i politike”). Po pravilu konzumiraju samo sadržaje “besplatnih” medija (internet, radio i televizije koje plaćaju roditelji), a korisnim smatraju informacije koje su isključivo u kontekstu ličnih aktivnosti (škola, studije i slično).

Profil na Fejsbuku poseduje 68 odsto svih internet korisnika, odnosno 40 odsto ukupne populacije starije od 12 godina, na njemu su prosečno ulogovani više od četiri, a aktivni skoro dva sata dnevno. Prosečan korisnik ove društvene mreže ima oko 400 prijatelja, dok intenzivno komunicira sa 30. Druga po popularnosti je društvena mreža Tviter, ali se koristi neuporedivo manje od Fejsbuka, pa svega 12 odsto svih internet korisnika ima otvoren nalog, što je 7 odsto ukupne populacije starije od 12 godina.

Zanimljivo je da četvrtina ispitanika svakog dana bar jednom klikne na link ka vestima koji neko od njihovih prijatelja postavi na Fejsbuk, što ukazuje na rastući značaj sugestije na društvenim mrežama, ali i potrebu da mediji sve više koriste ovaj vid promocije. Najveći izazov, međutim, predstavlja pitanje kako naplatiti sadržaj koji se objavljuje na vebu, jer je mlađa generacija već navikla da koristi samo besplatne sadržaje.

Dodatan problem predstavlja i podatak da su mladi uglavnom nezainteresovani za bitna društvena pitanja, odnosno da od medija prevesnodno očekuju zabavne sadržaje. Takvi afiniteti onih koji će tek postati dominantan auditorijum ne nagoveštavaju pozitivne promene u već vrlo skromnoj ponudi dimaćih medija.

Istraživanje je metodom telefonskog anketiranja uz pomoć računara (CATI), na reprezentativnom uzorku od 2014 građana Srbije starosti 12 i više godina, sprovela agencija Ipsos Stratedžik marketing u okviru Programa za podršku medijima u Srbiji koje sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko partnera IREX Serbia.