Medijska pismenost, pisanje za onlajn, digitalizacija – mogućnosti i izazovi, digitalne biblioteke i kako ih koristiti, samo su neke od tema najnovijeg časopisa „Kultura“

U najnovijem broju časopisa za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, čiji 135. broj nozi naziv „Digitalne medijske tehnologije, društvo i obrazovanje“, autori su u fokusu imali korelaciju digitalizacije, medijske pismenosti, obrazovanja i formiranja mladih u tom procesu. Priređivači dr Vladislava Gordić Petković i mr Jelena Kleut istakle su da je informatičkim tehnologijama olako i brzopleto pripisana efemernost. One su temat najnovijeg broja podelile na: priloge analizi obrazovanja u digitalnom dobu, priloge proučavanja društva prema novim tehnologijama i pregled specifičnosti digitalne televizije. Posebno je zanimljiv aspekt nalize učešća novih korisnika, takozvanih „digital natives“, odnosno „digitalnih domorodaca“ kojima ove tehnologije nisu nove, već jedine, odnosno svet u kojem su od rođenja. Prednosti i mane ovakvog pristupa, istaknute su na početku temata, kroz tekst Saše Radojčića „Digitalna sredstva i svrha obrazovanja“, sučeljavaući dva vrednosna stava prema savremenim tehnologijama – tehnooptimistički i tehnopesimistički.

Autori poput Davora Džalta idu toliko daleko da govore o porazu obrazovanja u digitalnom dobu. Džalto se prvenstveno fokusirao na proces visokoškolskog obrazovanja, njegovom (ne)snalaženju u digitalnom dobu, ali se bavi i čitavim nizom faktora koji posredno ili neosredno utiču na razvoj obrazovanja, podsticanje kvalifikovanosti i kvaliteta obrazovanja. Džalto ističe da fenomeni dostupnosti novih tehnologija i rast nivoa obrazovanja ne stoje u neposrednoj vezi. U ovom tematu obrađena je upotreba digitalnih tehnologija kroz sve nivoe obrazovanja, počev od upotrebe novih medija za poboljšanje kompetencija zaposlenih u predškolskom obrazovanju. Ovakav pristup posebno je bio značajan kroz komparaciju domaće prakse sa praksom u razvijenim zemljama – Finskoj, Velikoj Britaniji i Švedskoj.

Govoreći o obrazovanju za medije u novom digitalnom dobu, profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski analizira  promenu diskursa gde, kako kaže, mediji nisu „ogledala društva“, nego konstruktori društvene stvarnosti i proizvođači svesti. Veljanovski smatra da novo tehnološko doba daje jak podsticaj toj transformaciji, zanemarujući suštinu i saznajnu vrednost poruke, a naglašavajući „tehnološke aspekte, senzaciju novog, spektakl forme i dizajna koji postaju sami sebi svrha“. Veljanovski podvlači da je suština medijske pismenosti „držanje stvari pod kontrolom“. Slična tema kroz prizmu komunikologije obrađena je i u tekstu Slađane Stampenković.

U narednom segmentu, autori su se bavili socijalnim i etičkim aspektima socijalnih medija, odnosu individue prema tom vidu komunikacije, ali i komunikaciji u sajber prostoru, kao i konsturkciji „znanja o“ i „znanja i“ umetnosti u digitalnom prostoru, posmatrajući hiperteksti i umetnost i njihovu korelaciju. Takođe, u ovom segmentu se govori i o odnosu hiperteksta i klasičnog teksta, multimedijalnosti prvog i interaktivnosti koju ova vrsta teksta nosi. Poseban fokus na pisanje za onlajn dala je Milica Kljajić.

Zanimljiv ugao digitalizacije, kroz digitalne biblioteke, analiziran je u tekstu o tome ko, kada i koliko koristi  tekstove klasifikovane na ovaj način. Autori teksta Gordana Stokić i Željko Vučković tvrde da Srbija nije sasvim iskoristila mogućnosti interneta u pogledu e-uprave, e-trgovine e-obrazovanja. Autori se, ipak, osvrću i na pravnu stranu osnaživanja ove pojave videći je kao glavni preduslov kvalitetnom odnosu prema građi u arhivama, ali i ističu da bi podsticanje ovog sektora pomoglo građanima i korisnicima biblioteka da se lakše snađu u hiperinflaciji informacija.

Informaciono društvo se neće transformisati u društvo znanja dok svaki pojedinac ne bude sposoban da odabere, organizuje, prenese i koristi informacije na kreativan i društveno odgovoran način, poruka je teksta Iugo, ergo sum- Rekonceptualizacija antropološkog kontinuuma, autorke Jadranke Božić. Istovremeno, grupa autora ispitivala je digitalnu medijsku konvergenciju zaključivši da se interent kao novi medij češće koristi na analogni način, za jednosmetnu komunikaciju i da se interaktivnost svodi na ostavljanje komentara. Autori, ipak, u ovoj vrsti komunikacije vide mnogo šire mogunosti.

Poglednji odeljak posvećen je radovima koji se praktično i analitčno bave digitalizacijom u Srbiji, prelasku i održivosti digitalne televizije, stanju i izazovima u toj oblasti.

U knjizi su predstavljena i tri velika istraživanja. Neka od tih istraživanja posebno su prestavljena i obrađena na sajtu EJO.