Zamislite mašinu sposobnu da povezuje rečenice i gramatičke konstrukcije sa sofisticiranim nizom podataka, formirajući tako cele tekstove, a jedino što je potrebno jeste da ubacite bitne podatke.

U teoriji izgleda kao utopija – naročito iz ugla Ludita koji upozoravaju na potencijalna “zla” tehnologije.

Ideja poput ove čak podseća na priču Roalda Dala (Roald Dahl), Sjajni automatski gramatizator (The Great Automatic Grammatizator), u kome čovek otkriva da gramatičke i sintaksičke strukture mogu biti pretvorene u brojeve. Čovek pod imenom Adolf Najp (Adolf Knipe) koristi kodove i algoritme kako bi pisao knjige i romane, zahvaljujući složenoj mašini koju je konstruisao.

U nekim situacijama, stvarnost može biti čudnija nego fikcija. Narativna nauka (Narrative Science), rođena na Nortvestern univerzitetu za tehničke nauke i novinarstvo, oformila je softver sposoban da sintetizuje različite podatke i kreira novinski tekst. Iznenađujući, čak i zastrašujući za neke novinare jeste kvalitet rezultata:

“Izgleda da Viskonsin sigurno ide ka pobedi, pošto vodi 51:10 posle treće četvrtine. Viskonsin je povećao prednost kada je Rasel Vilson proigrao Džejkoba Pedersena za “tačdaun” od osam jardi posle čega je rezultat bio 44:3…”

Reportaža sa ove NCAA utakmice u američkom fudbalu ne može se porediti sa tekstom Đanija Brere ili romantičnim reportažama Osvalda Sorijana, ali čak i najstrastveniji čitaoci lokalnih sportskih strana možda neće primetiti razlike između teksta koji je načinio softver i onog sa lokalnih sportskih strana.

Ovi stručnjaci su kreirali do sada najnapredniji softver u oblasti automatički generisanog teksta Pre nego što je formiran, ovaj tip eksperimenta obično je konstruisao nejasne, mehaničke rečenice, slične onim na koje nailazimo kod Google Translate-a. Sve dok program nije bio osposobljen da “misli” i strukturira tekst, bilo je nemoguće razmišljati o pravom pisanju.

Oren Ecioni (Oren Etzioni) sa Vašington univerziteta (Washington University), koji je radio na programu za čitanje i navigaciju World Wide Web-a, pozdravio je ovo dostignuće komentarom da je kvalitet teksta takav da izgleda kao da ga je napisao čovek.

Kvalitet rezultata dovodi u pitanje ne samo vrednosti ovakve vrste tehnologije, nego i njene implementacije u svakodnevnom pisanju. Prema podacima sa sajta Narrative Science-a, krajnji cilj projekta je da pruži jeftin i efikasan sadržaj, kroz sportske vesti, tekstove o finansijama, analize u oblasti nekretnina, sadržaje iz lokalne zajednice, informacije sa izbora, reklamiranje, istraživanje tržišta.

Malo novootvoreno čikaško preduzeće već je započelo posao sa 20 klijenata, uključujući Mrežu Big Ten (Big Ten Network), kćerku Fox Broadcasting Co, koristeći ovaj softver za kratke sportske izveštaje. Vrednost ove tehnologije je ogromna zahvaljujući jedinstvenoj mogućnosti da razume i interpretira podatke sa različitih tačaka gledišta, razume značenje izraza i konstrukcija   poput “gruba igra”, “napred- nazad”, “timski rezultat”.

Suosnivač Kris Hamond (Kris Hammond), koji predaje informatiku i novinarstvo na Nortvestern univerzitetu podvukao je kako njegov softver može da spoji ove dve discipline. On nije krio optimizam, ističući da bi mašina, kroz pet godina, mogla da dobije Pulicerovu nagradu. Međutim, Njujork Tajms (New York Times) je mnogo skeptičniji kada se govori o nagradama za pronalazak – list smatra da bi pronalazači u svakom slučaju trebalo da dobiju nagradu, ali ne i sistem.

Neosporno je da sistem ima sjajan potencijal za razvoj. Međutim, još uvek je prilično teško zamisliti analizu političke situacije u Italiji koju je napisao program Narrative Science, ili recenziju knjige i ratne izveštaje koje su stvorili mašine i algoritmi.  Za sada, ovaj koncept isključivo služi za “sajberpank” književnost.