Kada moraju da se oslone na stranu štamopu da bi shvatili šta se događa u sopstvenoj zemlji, nacionalni mediji su, onda, u velikoj nevolji.

To je baš ono što se desilo prošlog meseca, kada su hiljade Rumuna izašle na ulice da protestuju protiv vladine odluke o da dozvoli realizaciju kontroverznog rudarskog projekta Rosia Montana.

Danima, gotovo niko iz vodećih listova nije se time bavio. Sa dva izuizetka, svi televizijski novinari ćutali su o toj temi. Uključujući i informativni porogram javnog servisa. Od pet rumunskih kanala, samo je jedan uživo izveštavao sa protesta. Uostalnom, u Bukureštu, taj protest je bio 10 puta veći od onih koji su srušili vladu Mihaia Razvan Ungureanua, u proleće 2012. godine. A to je zaista imalo veliku pokrivenost.

Rumunski mediji su politički polarizovani. Bilo kakav konzenzus u uređivanju teško je zamisliv. Međutim, konspirativna tišina pojavila se početkom septembra. Ona nije trajala predugo, prekinuli su je narastajući protesti i oštri komentari na društvenim mrežama. 

Kratak, kakav je bio, ovaj momenat potpunog kraha izveštavanja veoma je uznemirujući. Pokazuje koliko su rumunski mediji ranjivi i usmereni ka bilo kome ko usmerava novac.

Tajna te “medijske ćutnje” lako se razotkriva u prihodima od reklamiranja koje “pokriva” kanadska kompanija zainteresovana za rudu zlata u Rosia Montani.

Godinama, “Gabrijel Risorsiz” (Gabriel Resources) plaćali su milione dolara za sve vrste publiciteta, za sponzorisane tv emisije, organizovanje egzotičnih istraživačkih putiovanja za odabrane novinare, da ne spominjemo reklame i izjave koje su preplavile svaki mogući mediji. 

Stvarajući najveći evropski otvoreni rudnik zlata Rosia Montana stvoreno je mnogo problema. A to znači: miniranje nedaliko od planina, razbijanje stena i izvlačenje 240.000 tona cijanida. Velika količina otrova biće obrađivana samo 10 km od grada Abrud. Otvoreni rudnik prostirao bi se na 300 hektara, što je 50 odsto veća povišinu nego što ima Kraljevina Monako.

Uprkos očiglednom riziku po okolinu, zabrinjavaju i druge stvari. Rosia Montana nije napuštena pustinja, nego zajednica 16 sela, na obodu rumunskog grada Albrus Major. Neporcenjivo, 2000 godina staro nasleđe, moglo bi biti uništeno, uključujući najveći lavirint rimskih galerija u svetu.

Dalje, i novija ostavština bila bi zauvek izgubljena: 7 crkava, 11 grobalja, dok je 41 kuća na listi kultrune baštine. Preko 2000 privatnih poseda moralo bi da bude izmešteno. Sa tim se ne slažu vlasnici poseda. Godinama, izloženi su konstantnom pritisku kanadskih investitora  i lokalnih vlasti. Vlada žmuri na jedno oko kada je reč o serijskom kršenju zakona. Tokom prethodnih godina, to je radila i štampa.

Zašto? Zato što rumunski mediji ne mogu sebi da priušte da izgube takvog klijenta. Tokom prethodne tri godine, industrija je smanjena za neverovatnih 80%. Više od 10000 novinara izgubilo je posao. Žurnalul Nasional (Jurnalul National), nekada najprodavaniji nacionalnom dnevni list, nije isplatio plate 6 meseci. To je rekord, ali nažalost, nije prvi put. Sumnjam I da je poslednji.

Radeći tamo duže od 5 godina, bila sam svesna da je Rosia Montana tabu za Žurnalul Nasional. Prethodno sam na to upozorena. Izbegavala sam temu dok nije bila toliko aktuelna. Ali, kada je premijer Viktor Ponta, nekada žestoki protivnik ideje, otvorio projekat, rešio da gao pokrene uprkos predizbornim obećanjima, više se nije moglo ignorisati. Nisu se mogli ignorisati ni narastajući mitinzi širom zemlje.

Novine u kojma sam radila nikada nisu objavile dva teksta koje sam napisala o toj temi. Ali ih nisu ni odbili. Ustvari, niko mi nije ni odgovorio ništa o statusu tih tekstova. Niko čak nije ni spominjao da je primio drugi tekst (sedam dana posle što je poslat prvi).

Kako nisam bila u ekskluzivnom ugovoru sa listom, svoje tekstove sam postavila na društvene mreže, čime su postali svima dostupni. Oba su preuzeta i citirana dosta puta jer je i priča bila “vruća”. Nekoliko dana kasnije informisana sam mail-om da je moja saradnja sa novinama završena. Ustvari, rečeno je da sam uništila njihov imidž, insinuacijom da u redakciji postoji jaka cenzura.

Na ulicama, međutim, demonstranti ne insinuiraju, već jasno izražavaju svoje razočaranje novinarima. “Tišina je zlatna” – piše na jednom  transparentu, na drugom: “Jedini posao u rudarskom projektu je u rumunskim medijima”. Treći transparent aludira na poznatu reklamu : “ Neke stvari ne možete kupiti. Za sve ostalo tu je Zlatna korporacija”.