Medijski regulatori u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj veruju da treba da budu nezavisni od vlade, ali ne žele neophodno i više interakcije sa javnošću, sudeći po opširnoj studiji ponašanja medijskih posmatrača (čuvara medija).

Marlis Princing sa Makromedia Unverziteta za medije i komunikacije u Kelnu, u Nemačkoj i Rodžer Blam sa Univerziteta u Bernu, u Švajcarskoj, ispitali su putem onlajn upitnika ombudsmene, članove saveta za štampu i saveta za emitovanje kao i članove dobrovoljnih samoregulatornih institucija iz tri države.

Postavili  su im pitanja koja se tiču odgovornosti, dostupnosti i otvorenosti, što su teme koje su obuhvaćene izveštajem EU „Slobodni i pluralistički mediji za održivu evropsku demokratiju“, koji pokušava da utvrdi preporuke za medijsku regulativu širom Evrope.

Ispitanici su trebali da izaberu jedan od šest odgovora na skali od „Uopšte nisam saglasan“ do „Saglasan sam u potunosti“. Upitnik je poslan na adresu 423 medijska predstavnika i do sad su ga popunila 102: 50 iz Nemačke, 37 iz Švajcarske i 15 iz Austrije.

Studija zaključuje da većina regulatora iz ove tri zemlje ne održavaju sastanke koji su otvoreni za javnost i ne veruju da je potrebno da to rade. Švajcarska federalna kancelarija za komunikacije, telo koje reguliše švajcarske emitere, dodeljuje licence i naplaćuje naknade za licencu, nije nezavisno od vlade.

Savet za štampu u Nemačkoj i Austriji kao i Nezavisni organ za žalbe za radio i televiziju u Švajcarskoj ne mogu da urade ništa protiv medija samostalno (na svoju inicijativu), već moraju da čekaju formalnu pritužbu. Blam i Princing kažu da mnogi ljudi u Nemačkoj i Austriji ne znaju kako da ulože žalbu na medije u njihovoj zemlji.

Skoro tri četvrtine austrijskih ispitanika suprotstavilo se ideji da sastanci budu javni. Švajcarski regulatori malo su više otvoreni za ideju o javnim sastancima, ali i dalje više od polovine švajcarskih ispitanika ne želi da saveti za štampu budu otvoreni za javnost. Nemački ispitanici su podeljeni – 38 odsto je za javne sastanke, 38 odsto protiv, a 24 odsto uzdržano. Tri četvrtine članova saveta u sve tri zemlje čvrsto su protiv ideje o javnim sastancima.

Međutim, oko 65 odsto intervjuisanih u tri zemlje saglasni su da saveti treba da objave javnosti sve njihove odluke. Oko 85 odsto svih ispitanika takođe smatra da saveti za štampu treba da imaju mogućnost da pokrenu postupke protiv medija koji čine etičke zloupotrebe i bez čekanja na pritužbe građana.

Oko polovine nemačkih i švajcarskih ispitanika  i 60 odsto austrijskih veruje da regulatorna tela za elektronske medije treba da se sastaju u javnosti. Ali, studija otkriva da mnogo manje članova saveta za emitovanje podržava ovu ideju, jer manje od polovine smatra da treba da se sastaju u javnosti.

Postoji konsenzus među svim ispitanicima da regulatorna tela i ona koja se bave pritužbama treba da budu administrativno nezavisna od vlade. Oko 85 odsto svih ispitanika iz sve tri zemlje reklo je da je nezavisnost važna. Tri četvrtine takođe veruje da sva regulatorna tela treba da omoguće javnosti da im upute pritužbe protiv medija  i da treba javno da objave sve svoje odluke.

Prinzing, Marlis; Blum, Roger: „Medijska regulativa između normativnih uslova i faktičkih nedostataka“ ( „Medienregulierung zwischen normativen Anforderungen und faktischen Defiziten”), prezentovana je na godišnjoj konferenciji Nemačkog udruženja za komunikaciju  (German Communication Association) i Mreže medijske etike (Netzwerk Medienethik), tokom februara 2013. godine u Minhenu.

Originalan naziv članka koji je napisala autorka Tina Bettels je “Medienregulierung: Ideal und Wirklichkeit”.