Srbija je u obavezi da proces digitalizacije televizije završi do sredine 2015. godine, a u toku je obnavljanje 25 objekata sa kojih će se emitovati signal. Proces digitalizacije će se raditi po fazama. Plan je bio da gašenje analognog signala počne tokom 2014. godine, ali se bojim da ćemo, u najvećoj meri iz tehničkih razloga, prekoračiti taj rok – istakla je Irini Reljin, savetnica potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića, koja je bila jedan od panelista na skupu Danas konferens centra „Tržište kablovske televizije“

Ona je podsetila da je Srbija od Evrope dobila osam miliona evra za opremu i 2,5 miliona evra za konsultantske usluge, dok je država izdvojila još 4,5 miliona evra za rekonstrukciju objekata i deo opreme.

„Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija trenutno razmatra kako da pomogne gledaocima u lošijoj finansijskoj situaciji da nabave set top boks uređaje, bez kojih neće moći da primaju televizijski signal po završetku digitalizacije. U opticaju su za sada tri moguća rešenja, a država će se opredeliti za jedno od njih u zavisnosti od uslova. Činjenica je, takođe, da je završen pravilnik kojim se predviđa da je frekvencija koju je nekada koristila televizija Avala neophodna za efikasniji završetak procesa digitalizacije i sada se čeka njegovo usvajanje“, naglasila je Reljin.

Dajući svoj doprinos priči o digitalizaciji i u tom kontekstu oduzimanju frekvencije TV Avali, Goran Peković, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, naveo je nekorektno ponašanje pojedinih medija i drugih aktera u procesu oduzimanja i konkursa za dodelu te frekvencije, dovodeći to u vezu sa digitalizacijom.

„To nema veze jedno sa drugim, jer je plan digitalizacije napravljen još dok je tu frekvenciju koristila TV Avala. RRA je donela odluku o raspisivanju konkursa za dodelu te frekvencije nakon odluka Ratela, Ministarstva kulture i Ministarstva trgovine i telekomunikacija. I od tada počinje pritisak na regulatorno telo, iako je zakonom zabranjeno vršiti pritisak na rad nezavisnog regulatora kao što je RRA. Ministarstvo u čijoj su nadležnosti telekomunikacije sada ima vremena da napravi novi plan u kojem će navesti da je ta frekvencija neophodna za digitalizaciju, a ukoliko to ne učini u dogledno vreme, RRA će morati ponovo da raspiše konkurs za njeno dodeljivanje“, istakao je predstavnik RRA i podsetio da se konkurs za dodelu frekvencije TV Avale završio tako što dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji nije dobio niko.

Peković, inače, smatra da su nedodeljivanjem te frekvencije građani ostali uskraćeni za jedan novi televizijski program i da se ostalo bez mogućnosti za otvaranje stotinak novih radnih mesta.

„Savet RRA je do sada davao doprinos svojim aktivnim učešćem u radu Upravnog odbora za digitalizaciju. Savet je takođe u skladu sa Zakonom o radiodifuziji davao mišljenja na Strategiju i Pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje programa. Krajem 2011. Savet je doneo odluku, na zahtev tadašnjeg Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, da se u Inicijalnoj mreži za testiranje digitalnog signala moraju naći programski sadržaji javnog servisa RTS 1 i RTS 2, kao i RTS digital, kao i svi nacionalni komercijalni emiteri – Pink, Avala, Prva, B92 i Nacionalna Happy TV/HappyK (u standardnoj rezoluciji) i RTS HD (u visokoj rezoluciji)“,  objasnio je Peković ulogu RRA u procesu digitalizacije.

On je na konferenciji Danas konferens centra podsetio i na nadležnosti RRA koje su propisane Zakonom o radiodifuziji. Uloga Agencije, kako je naveo, usmerena je, pre svega, na proces izdavanja dozvola i nadzor nad radom emitera. Peković naglašava da Agencija postupa u skladu sa navedenom zakonskom regulativom, kao i da je aktivno učestvovala u izradi novih medijskih zakona koji treba da budu usvojeni u skupštinskoj proceduri. Spomenuo je Strategiju i Pravilnik za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje RTV programa u Srbiji, kao i izmene koje su usvojene prošle godine, a na koje je Savet dao svoje mišljenje. On je ukazao i na to da je projekat SEE Digi.TV finansiran iz IPA fondova EU koji predstavlja deo programa prekogranične saradnje.

„Ovim projektom obuhvaćeno je deset zemalja regiona, koje se nalaze u različitim fazama digitalizacije. Cilj projekta upravo je bio da se okupi što veći broj regulatornih tela iz zemalja u okruženju, koje se nalaze u početnim fazama prelaska sa analognog na digitalno emitovanje zajedno sa zemljama koje su daleko odmakle sa digitalnim emitovanjem signala, poput Slovenije, Italije, Austrije, Mađarske. Iz Srbije projektni partner je RRA. Konzorcijum partnera na ovom projektu činilo je 15 regulatornih tela i institucija, od kojih su dva u statusu pridruženog partnera i posmatrača. Ovakav sastav dao je mogućnost da se projektni partneri iz EU i zemalja koje se nalaze na putu evropskih integracija susretnu i naprave platformu, koja je proizvela izuzetne rezultate“, objasnio je predstavnik RRA.

On je dodao da je zajednički zaključak konzorcijuma da platforma treba da nastavi da postoji kao jednostavan i efikasan vid komunikacije i razmene iskustava i da se već sada razmišlja o nastavku saradnje regulatornih tela i ostalih partnera na projektu u smislu usmeravanja pažnje na krajnje korisnike procesa digitalizacije.

Aleksandar Gajović, glavni i odgovorni urednik Ilustrovane politike, koji je bio član radne grupe za izradu medijskih zakona, zapitao se zašto tri medijska zakona na kojima se radi 11 meseci još nisu ušli u skupštinsku proceduru. On je objasnio da će zbog EU i oktobarskog izveštaja o napretku Srbije ti zakoni morati da budu usvojeni do 1. oktobra, što znači da neće biti prostora za demokratsku javnu raspravu. Kada je reč o kablovskim televizijama, Gajović je kao najveći problem istakao distribuciju programa prekograničnih TV kanala i pitanje ko je za njih nadležan.

„Podsetiću da Srbija ima međunarodni ugovor da reemituje takve programe, ali se oni kod nas ne reemituju, već se emituju. Oni u Srbiji imaju kamermane, studije, voditelje, produkciju… I na sve to još su preuzeli jedan deo marketinga. Sve je više srpskih reklama na tim kanalima, a to je nevolja, jer u tom slučaju nikome ne polažu račune niti plaćaju poreze. Srbija verovatno gubi milione evra godišnje zbog toga što je ta oblast potpuno neregulisana“, upozorio je Gajović.

On je istakao da je njegovo mišljenje, prilikom izrade Nacrta zakona o elektronskim medijima, bilo da bi kablovske operatore trebalo staviti „pod kapu“ RRA, ali da taj predlog nije bio prihvaćen. Takođe, Gajović je ukazao i da se zalagao da kablovski operatori ne mogu biti osnivači medija, odnosno da imaju svoje TV kanale, ali da je ta odredba u Nacrtu zakona promenjena u poslednjem trenutku. „Ako nijedan izdavač štampanih medija ne može imati svoju distributivnu mrežu, zbog nelojalne konkurencije, zašto bi onda u oblasti elektronskih medija to bilo dozvoljeno“, zapitao se Gajović.

Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija Mihailo Jovanović, predstavljajući planove ovog preduzeća, ukazao je da u Srbiji postoji veliki broj kablovskih operatora bez dovoljno sredstava za investiranje, kao i da neki od njih imaju monopol u određenim delovima zemlje.

„Jedan od načina za prevazilaženje problema mogao bi se naći u bežičnoj tehnologiji pristupa uslugama. Prednosti ovakvog pristupa su manja ulaganja, brz rok realizacije, veća isplativost i prilagođavanje cena usluga namenjenih krajnjem korisniku“, ukazao je Jovanović.

On je predstavio i projekat PTT Srbija „PoštaNet“, u okviru kojeg su integrisani kablovska televizija i internet, odnosno KDS i PTT Net, koji je u ponudi od 1. juna. Za ovu uslugu građani mogu da se prijavljuju od 1. septembra i to na svim šalterima Pošte, a do kraja godine traje promocija u okviru koje priključenje na mrežu košta jedan dinar.

„PTT Srbija nudi potencijalnim korisnicima naših usluga ugovore na 12 i 24 meseca, ali postoji i opcija koja ne podrazumeva tu vrstu obaveze. Pošta je drugi po veličini kablovski operator u Srbiji i trenutno broji više od 130.000 korisnika. Prošle sedmice PTT Srbija dobila je dozvolu za bežični prenos TV signala, što će omogućiti jeftiniju tehnologiju i bolji prenos digitalnog signala. Naš plan je da u narednom periodu širimo svoju mrežu, naročito u gradovima u kojima nisu rasprostranjene naše usluge kablovske televizije i interneta. U ostvarivanju tog cilja oslanjamo se na razvijenu infrastrukturu i na činjenicu da imamo oko 1.500 šaltera u Srbiji, odnosno jedinice poštanske mreže“, objasnio je predstavnik PTT Srbija.

Jovanović je najavio i da će 1. decembra startovati nova usluga RJ Pošta NET – digitalna televizija sa akcentom na novogodišnju promotivnu kampanju Pošta NET-a. U planu je i implementacija društvenih mreža na sajtu www.postanet.rs, zatim bežični prenos TV signala, odnosno dobijanje stalne frekvencije za distribuciju digitalnog TV signala i nabavka odgovarajuće opreme, prenos govora koji podrazumeva Pošta NET paket „tri u jedan“ – digitalna televizija, internet i govor, kao i WEB TV, kao i emitovanje digitalne televizije na bilo kom uređaju (računar, smart telefon, tablet računar).

On se osvrnuo i na infrastrukturu informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) u Srbiji, ističući da veliki broj javnih preduzeća poseduje različitu IKT infrastrukturu, koja nije građena međusobnom koordinacijom i jedinstvenom strategijom. „Eventualnom privatizacijom Telekoma Srbija država bi izgubila vlasništvo, delimično ili u potpunosti, značajne IKT infrastrukture, što bi ubrzalo procese integracije i usvajanja jedinstvene strategije razvoja IKT infrastrukture ostalih javnih preduzeća“, naveo je u svojoj prezentaciji Jovanović.

On je ponovio ono što je najavio i pre nekoliko meseci da PTT Srbija trenutno radi analizu o tome kako bi ovo preduzeće moglo da pomogne finansiranju javnih servisa kroz njihovu mrežu kablovske televizije i interneta. „Cilj nam je da u naredne četiri godine broj korisnika kablovske televizije i interneta poraste na 300.000 domaćinstava i onda bismo mogli da izdvajamo deo sredstava za finansiranje RTS i RTV“, zaključio je Jovanović. Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija ukazao je i na to da su u 230 objekata uvedene besplatne WI-FI zone i da je planirano da se to proširi i u ostalim objektima. On je dodao i da Pošte godišnje ostvare četiri puta više platnog prometa nego sve banke koje posluju na tržištu Srbije. Prema njegovim rečima, godišnje u 1.500 objekata Pošte uđe oko 17 miliona građana.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Ilustracija: Gulliver Getty