Poziv funkcionera socijalista Dušana Bajatovića na smenu rukovodstva Radio-televizije Vojvodine , koji dolazi uporedo sa pripremom novih zakona o finansiranju dva javna servisa, pokazuje da se o javnom servisu ne razmišlja kao o javnom dobru, već isključivo kao prostoru za  političke manevre. Zbog toga, čini se, nadležni kao da ne žele da ozbiljno i konačno reše pitanje njihovog finansiranja.

Izjava potpredsednik SPS-a i predsednik Pokrajinskog odbora te stranke Dušana Bajatovića u kojoj je tražio da se promeni uređivačka politika Radio-televizije Vojvodine,  ponovo je pokrenula  pitanje nezavisnosti javnih servisa i neodrživosti njihovog finansiranja. Bajatović smatra da je uređivačka politika u RTV-u podređena Demokratskoj stranci, najavljuje da će njegova stranka tražiti smenu rukovodstva te medijske kuće i uz to  prvi čovek „Srbijagasa“  traži spisak 20 najvećih plata u RTV-u sumnjajući da su ta primanja veća od njegovih.

U kom trenutku je apel stranačkog funkcionera postao pritisak, a ne medijska kritika i zašto je sve to opasno, pokušavaju da, kroz saopštenja, objasne i Radio-televizija Vojvodine i novinarska udruženja. Rukovodstvo RTV-a tvrdi da Bajatović ne iznosi argumente i da su njegove tvrdnje u koliziji sa istraživanja medijskog sadržaja, gde je  RTV označen kao medijski servis koji je i tokom majske kampanje imao uravnoteženo političko izveštavanje. Tvrde da je cilj funkcionera SPS bio da se ovlada uređivačkom politikom javnog servisa.

Slična poruka dolazi i od novinarskih udruženja – Nezavisno uduženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine smatraju da takva izjava predstavlja „skandalozan pritisak na javni servis i njegovu nezavisnost, kao i direktan udar na medijske slobode“, ponovo podvlačeći dobre rezultate monitoringa medijskih sadržaja u korist RTV-a. „Napadi na RTV se pojavljuju u trenutku kada ova medijska kuća, nakon više od 20 godina materijalne i kadrovske devastacije, konačno doživljava pravi profesionalni uspon i povećava rejting i uticaj u javnosti. Istovremeno, ova medijska kuća nalazi se u teškom položaju, kao pastorče države: ona već 14 godina funkcioniše u iznajmljenim i nefunkcionalnim prostorijama, sa nestabilnim prihodima koji onemogućavaju normalno poslovanje“, navodi se u saopštenju NUNS-a i NDNV-a.

Zašto je ovakva izjava  dala dijagnozu odnosa prema javnim servisima? Normalno poslovanje ni RTV-a ni RTS-a neće biti moguće dok država ne reši da primenjuje sopstveni  zakon o naplati pretplate , a za sada niko od nadležnih ne pokazuje ni volju ni ozbiljnost da to pitanje pokrene, ili da da održiv novi predlog za rešenje ovog problema. Iako je pitanje pretplate navedeno kao jedan od prioriteta po promeni rukovodstva u Ministrstvu kulture i informisanja, rešenje koje je dato u predlogu zakona o elektronskim medijima, obesmišljeno je čim se pojavilo u javnosti.

Ideja koju je saopštilo Ministarstvo kulture u saradnji sa radnim grupama koje se bave medijima da se pretplata naplaćuje uz porez na nekretnine, da je ne plaćaju socijalno ugrožene kategorije i da taj novac ide u trezor, a ne u budžet, na prvi pogled pokazala je niz nelogičnosti. Suštinski nije odgovoreno na pitanje zašto bi građanin radije palćao pretplatu popunjavajući još jednu uplatnicu uz porez na nekretninu, umesto uplatnice za struju. Istovremeno, pomoćnik ministra Dragan Kolarević istakao je da nije izvesno da li će se pretplata plaćati svakog meseca ili kvartalno, iako je poznato da se porez na nekretnine plaća kvartalno. Poznato je ko će kontrolisti proces (Poreska uprava), ali nije poznato zbog čega bi ga kontrolisalatemeljnije nego sad. Činjenicu da se o predlogu nije temeljno razmišljalo potkrepljuje i podatak da ideja dolazi u trenutku kada je naplata poreza na nekretnine manja od 70 odsto. Da je ovo pitanje partijsko, a ne suštinsko, potvrdilo se  dan po objavljivanju predloga jer je on unutarpartijski stopiran  – na stranačkoj sednici  lider SNS-a rekao je da to neće biti model za plaćanje finansiranja RTS-a.

Licitiranje sa načinima za plaćanje pretplate dolazi u trenutku kada pretplatu plaća 35 odsto građana, a procene su da će taj broj biti i manji. Neobiljnost državnih službenika u rešavanju ovog problema, odugovlačenje i istovremeno personalni odnos prema rukovodstvu javnih servisa  umesto prema javnom dobru modeli su ponašanja  koji se sa vrha vlasti prenose na građane. U zemlji koja je decenijama  na ekonomskoj i političkoj stranputici i društvu urušenog sistema vrednosti izgleda da se samo od novinarstva očekuje da bude izvan tog uticaja. Profesiji u tom vrtlogu, međutim, niko ne pomaže, već je, kako se čini, namerno iskušavaju .