Srpski mediji sve su bliži poziciji portparola političkih grupacija ili ekonomskih centara moći, a sve manje čuvari javnog interesa demokratskih vrednosti, ocenili su autori izveštaja Ljudska prava u Srbiji 2012 u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava.

Tokom prethodne godine četvrtina televizijskih i radio stanica u Srbiji bila je u vlasništvu države, kao novinska agencija Tanjug i ne nazire se povlačenje države iz medija, rekao je predstavljajući izveštaj novinar Ivan Protić, jedan od autora izveštaja.

U ovom tekstu biće reči isključivo o stanju u medijima, što je samo segment ovog izveštaja. Rangirano je 15 tema koje su ove godine bile najviše zastupljene u medijima. Autori su dali i komentar upoređujući rezultate sa onima od prethodne godine (analiza se radi od 1998), što će u ovom tekstu biti navedeno.

U prethodnoj godini u Srbiji je izlazilo 15 dnevnih listova (što je isto kao i godinu ranije), ugašena su dva dnevnika i pokrenuta dva nova. Od tih 15 dnevnika tri su regionalna, dva sportska, jedan ekonomski i jedan besplatni. Od preostalih osam, njih pet (Politika, Danas, Blic, Večernje novosti i Kurir) relevantni su po uticaju i distribuciji. Praćeni su i nedeljnici NIN i Vreme, vesti agencija Tanjug, Beta, FoNet, vesti sa sajta B92 i saopštenja medijskih udruženja.  Ukupan tiraž bio je oko 800.000 primeraka, od čega su dve trećine tabloidi.  Izdvojeno je 7.950 tekstova.

Prvo mesto po učestanosti zauzimaju tekstovi o političkim pravima i demokratiji (28,86 odsto) koji su se godinu ranije nalazili na drugom mestu. Razlozi za ovo znatno uvećanje (1.300 napisa), kako navode autori izveštaja su: opšti izbori u prvoj polovini godine, brojna prekomponovanja tek izabranih lokalnih vlasti, politički obračuni pobedničke koalicije, koju predvodi Srpska napredna stranka sa poraženom koalicijom koju predvodi Demokratska stranka, kao i aktivnosti oko pregovora o Kosovu i Metohiji i pitanje njegovog statusa.

Tekstovi o pravu na pravično suđenje (22,11 odsto) zauzeli su drugo mesto dok su godinu ranije bili na četvrtom. Uzrok – talas borbe protiv korupcije i privrednog kriminala koji je pokrenula nova Vlada u kome je uhapšen i najbogatiji srpski biznismen Miroslav Mišković.

Na trećem mestu po brojnosti (9,30%), nalaze se tekstovi o socijalnim i ekonomskim pravima, koja se nalaze na istom mestu kao i 2011. godine, a razlog tome, autori izveštaja vide u teškoj ekonomskoj situaciji i zamoru ovom temom.

Na četvrtom mestu nalaze se tekstovi o prevladavanju prošlosti (8,42 odsto) koji su u 2011. bili na prvom mestu. Pad broja tekstova koji se bave radom Haškog tribunala, domaćim suđenjima za ratne zločine i rehabilitacijama, posledica je pre svega praktično završene saradnje sa tim međunarodnim sudom, navode autori.

Sloboda izražavanja bila je tema 8,29 odsto tekstova, što, navode autori, potkrepljuje tvrdnju da se problemi ne rešavaju već uvećavaju. Odnos prema nasilju je na devetom mestu (7,68 odsto), a značajan porast broja tekstova govori o tome da je nasilje široko rasprostranjeno I izazvano teškom socijalnom i ekonomskom situacijom ali i “prećutnom podrškom koju nasilju pružaju političke i sudske vlasti svojim nečinjenjem ili mlakim i sporim reakcijama”.

Diskriminacija je na sednom mestu, što je isto kao i prethodne godine. Autori, međutim, ističu da to ne znači da je diskriminacije manjeveć da je tolerancija na diksriminaciju porasla.

Slede tekstovi o položaju manjina sa 2,50 odsto, o položaju nezavisnih tela sa 2,11 odsto  i reformi sudstva sa 1,54 odsto. Na jedanaestom mestu su tekstovi o radu Ustavnog suda Srbije sa 1,48 odsto (duplo više nego 2011), a slede tekstovi o položaju verskih zajednica sa 1,31 odsto (duplo manje nego lane)

Trinaesto mesto po učestanosti zauzimaju tekstovi o slobodi međunarodnog kretanja sa 1,20 odsto (2011 – 3,02 odsto), gde su smešteni i napisi o azilantima, zatim, tekstovi o trgovini ljudima sa 0,98 odsto (2011 – 1,15 odsto) i vraćanju imovine sa 0,32 odsto (2011 –1,55 odsto). Na začelju se nalaze članci o Srbiji pred međunarodnim telima sa 0,30 odsto (2011 – 0,94 odsto) koji pokrivaju i obraćanje naših građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, kao i oni o reformi krivičnog zakonodavstva sa 0,18 odsto (2011 – 0,27 odsto). Na samom kraju su napisi posvećeni nevladinim organizacijama sa 0,17 odsto (2011 – 0,71 odsto).