Neprivatizovana medijska preduzeća dobijaju 70 odsto novca iz budžeta lokalnih samouprava namenjenih za finansiranje medija. Najviše sredstava iz budžeta izdvojio je Novi Sad, zatim  Kragujevac, Pančevo, Subotica i Niš, a najmanje novca iz izdvojeno je u Prijepolju.

Lokalni mediji u 33 grada i opština u Srbiji dobili su prošle godine iz budžeta lokalnih samouprava oko 850 miliona dinara, navodi se u Izveštaju o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava pod nazivom „Kako lokalne samouprave dodeljuju sredstva za lokalno informisanje?“ koje je izvršila Balkanska novinarska istraživačka mreža (BIRN). Prema tom istraživanju 70 odsto tog novca dobila su javna medijska preduzeća koja još nisu privatizovana. Istraživanje je obuhvatilo 101 lokalni elektronski medij, 40 štampanih, osam produkcija i tri agencije iz 33 grada i opštine izuzev Beograda i opština na Kosovu.

Najviše sredstava iz budžeta izdvojila gradska uprava grada Novog Sada (ukupno 94.682.900 dinara), zatim slede Kragujevac (ukupno 73.159.720 dinara); Pancevo (ukupno 70.117.523 dinara); Subotica (ukupno 59.390.060 dinara) i Niš (sa ukupno izdvojenih 58.644.200 dinara). Najmanje novca iz budžeta za informisanje je izdvojila gradska uprava opštine Prijepolje,  ukupno 783.973 dinara. Ovaj novac mogao se koristiti kroz četiri načina finansiranja – kroz subvencije javnim preduzecima, direktno ugovaranje, konkurse za unapređenje javnog informisanja i javne nabavke.

Najzastupljenije su subvencije, sa 71,78 %, sledi direktno ugovaranje sa oko 15,08 %, dok su druga dva modela, koja podrazumevaju neku vrstu konkurentnosti, zastupljena sa ukupno 13, 14 %, od toga javni konkurs nesto više od 9,82 % i javne nabavke 3,32 %

Korisnici sredstava su u najvecem delu elektronski mediji, zatim slede  štampani mediji, dok su Internet portali zanemarljivi. Najviše novca dobile su RTV sa 60% (koje su u najvecem broju javna preduzeca), slede TV stanice sa 18%, radio stanice sa 14%, dok ostali ucestvuju sa manje od 10% u ukupnoj raspodeli. Medu prvih 15 medija po količini dobijenih sredstava od lokalnih samouprava našla samo jedna privatna stanica. Posmatrano po pokrivenosti, najveci procenat izdvojenih sredstava dobijaju regionalni mediji (44,02%), slede lokalni (31,59%) I na kraju kombinovani, koji podrazumevaju na lokalnom i regionalnom nivou (23,57%).

Iako se javni konkursi, kojima se podstiče proizvodnja sadržaja, smatraju se najpoželjnijim modelom finansiranja javnih glasila, za ovaj model se odlučilo svega 6 lokalnih samouprava koje su obuhvacene istraživanjem, i to Novi Sad, Sombor, Zajecar, Subotica, Valjevo i Pirot. Ukupna suma predviđena za takvo finansiranje je nešto više od 83 miliona dinara, ali postoje oscilacije u iznosima I variraju od 65 hiljada dinara, koliko je opština Zajecar platila List Timok, do skoro 15 miliona dinara, koliko je ista opština platila Timocku televiziju.

Prema oceni Petra Jeremića iz UNS-a mediji u Srbiji 20 godina preživljavaju čekajući da se uspostave jednaki uslovi poslovanja za sve medije, ali da se to ne dešava zato što vlast želi da nastavi da kontroliše medije. Jeremić je na konferenciji za novinare rekao da  se osnivanjem regionalnih javnih servisa pravi sistem za kontrolu medija i da je jedino pravo rešenje za raspodelu budžetskog novca projektno finansiranje javnog interesa dostupno svim medijima. Sličan stav deli i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović koji naglašava I da je finansiranje medija pitanje slobode.