U Srbiji je teško biti dosledan čitalac jednih novina – dok se dnevnici gase, fantomski se pojavljuju “jedini nezavisni listovi”. Novinari štrajkuju, vlasnici se ni ne naziru. UNS: Mediji se neretko osnivaju radi promovisanja partijskih i poslovnih interesa vlasti i sa vlašću povezanih tajkuna.

Iako se u analizama medijske scene u Srbiji često naglašava da su lokalni mediji u najvećoj krizi zbog ekonomske neodrživosti, maj je pokazao da loše finansije nisu zaobišle ni “prestoničke” medije. Takvu situaciju najbolje ilistruje podatak da je u roku od mesec dana ugašen jedan dnevni list, novinari licenciranog nedeljnika stupili su u štrajk, novinari jedne televizije u višemesečnom su štrajku, jednom onlajn magazinu isključena je struja zbog dugova, a već po tradiciji, u jeku izbora iznikao je  novi tabloid.

Čitaoci dnevnog lista “Pravda”  u veb izdanju obavešteni su da je list prestao da izlazi. Dnevnik  je osnovan 2006. godine, za osnivača je registrovano preduzeće za  novinsko -izdavačku delatnost  „Pravda pres“, a u trenutku gašenja cena lista iznosila je 20 dinara. Gotovo istovremeno, na tržištu se, u izbornom “momentu”, pojavio novi list “Informer” – iste cene kao “Pravda”, sličnog formata, tabloidnog sadržaja. Ovaj dnevnik prvenstveno je startovao kao „Insajder”, ali je posle sudske zabrane (zbog preuzimanja naziva emisije TVB92) nastavio da izlazi kao „Informer”. Izdavač lista je „Insajder tim” d.o.o. iz Beograda, a vlasnik je Dragan Vučićević, nekadašnji urednik Kurira i Press-a.

U međuvremenu, prestao je redovno da izlazi i nedeljnik „Ekonomist”. Redakcija tog lista saopštila je da je stupila u štrajk jer poslodavac radnicima duguje šest zarada i ne plaća poreze i doprinose. U saopštenju se ističe da je zvanični vlasnik “Ekonomist medija grupe” Medija internacional grupa, sa sedištem u SAD, ali da je stvarni vlasnik  bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić (koji je, kako se navodi, upravljačka prava preneo na Draganu Jovanović).

„Redakcija zahteva poštovanje odredbe Ugovora o radu i  Odluke koja obavezuje poslodavca da zarade isplaćuje na svakih 15 dana, i da  nam budu isplaćene sve zaostale zarade“, piše u saopštenju redakcije  Ekonomista.

“Kašnjenje plata i neredovno uplaćivanje doprinosa i poreza posebno ugrožavaju pet zaposlenih porodilja i trudnica, koje zbog toga ne mogu da ostvare pravo na nadoknadu na porodiljskom bolovanju, iako se Đelić u predizbornoj kampanji zalagao, kako je sam više puta izjavljivao, za prava trudnica i porodilja“, ukazala je redakcija Ekonomista.

Poslednja zarada zaposlenih u tom ekonomskom časopisu, koja u  proseku iznosi manje od 40.000 dinara, isplaćena je 8. maja 2012. i to za prvu  polovinu novembra 2011, a doprinosi i porezi se od druge polovine aprila 2011. uplaćuju na minimalne zarade, navodi se u saopštenju.

Da su magazini teško održivi i na internetu pokazuje odluka EPS-a da redakciji E- novina isključi struju zbog dugova od 60.000 dinara.

O svemu ovome redovno se oglašavalo Udruženje novinara Srbije, a u najnovijem saopštenju, povodom situacije u E-novinama, UNS apeluje da se nađe rešenje za isplatu preostalih dugova u ratama jer, kako ističu, postoji opasnost da se ugasi “jedan od retkih drugačijih glasova na ionako siromašnoj i nedovoljno raznolikoj medijskoj sceni Srbije”.

Upečatljivije je, međutim, bilo pređašnje saopštenje ovog udruženja gde se navodi da se isticanjem finansijskih razloga kojima se opravdava gašenje medija prećutkuju stvarni razlozi za njihovo propadanje, a oni se oličavaju u “prikrivenoj i spekulativnoj vlasničkoj strukturi i namerama koje se kose sa profesionalnom prirodom medija”,

“Tako se prikriva i činjenica da se mediji u Srbiji nekad osnivaju samo radi promovisanja političkih i poslovnih interesa vlasti i sa vlašću povezanih tajkuna”, ističe UNS.

Prikrivena vlasnička struktura u sve tri redakcije, smatra udruženje, korišćena je na štetu profesionalnih prava i interesa redakcija, a gašenje medija posle završenih izbora “još jedan je dokaz njihove upotrebe za partijske potrebe”.

Udruženje novinara Srbije podržava štrajk u Ekonomistu i na TV Avali (koji traje već mesecima), a od Republičke radiodifuzne agencije očekuje da utvrdi pravu vlasničku strukturu televizije, za koju veruju da ne odgovara prijavljenim vlasničkim udelima.

Ogranak EJO u Srbiji već je ranije izveštavao o problemu transparentnosti vlasništva u gotovo svim medijima u Srbiji. Primeri koji su navedeni, a koji mogu biti očigledna posledica ovog problema, pokazuju da više ne govorimo o simptomima bolesti, već o njenoj metastazi na domaćoj medijskoj sceni.