Poštovani čitaoci,

Srpska verzija sajta Evropske opservatorije za novinarstvo (EJO) trenutno nije aktivna, dok se ne pronađu novi načini finansiranja ili sponzori koji bi pružili podršku za nastavak projekta. Do tada će sajt i svi objavljeni tekstovi biti dostupan za sve čitaoce.

Srpski EJO počeo je sa radom decembra 2011. godine i od tada aktivno prati i izveštava o svim značajnim temama i dešavanjima na medijskoj sceni Srbije, ali i o regionalnim i globalnim trendovima u novinarstvu.

Tokom tri i po godine rada, srpski tim je objavio 280 tekstova, učestvovao u zajedničkim EJO istraživanjima, sarađivao i razmenjivao sadržaje sa svim zemljama članicama EJO mreže i na taj način dao svoj doprinos razvoju medijske scene u našoj zemlji, ali i informisanju stručne javnosti u Evropi i svetu o stanju u medijima i novinarstvu u našem regionu.

Zahvaljujemo se na saradnji i podršci svim dosadašnjim sponzorima i partnerima i nadamo se da će se stvoriti uslovi da srpski EJO uskoro nastavi sa radim.

EJO TIM

Sedam velikih evropskih dnevnih novina, među kojim su i francuski Le Figaro, nemački Die Welt i španski El Pais, potpisalo je sporazum o partnerstvu kojim je oformljena Evropska alijansa vodećih dnevnih listova (LENA). Ona će im omogućiti razmenu sadržaja, realizovanje zajedničkih istraživanja, odnosno promovisanja kvalitetnog novinarstva u Evropi.

Članovi osnivači su već spomenuti Die Velt, El Pais i Le Figaro, kao i italijanska La Repubblica, Le Soir iz Belgije, kao i Tages-Anzeiger i Tribune de Geneve iz Švajcarske. Za prvog čoveka Alijanse izabran je Havier Moreno, urednik El Paisa u periodu između 2006. i 2014. godine.

„Svaki dnevni list postavljaće svoje izabrane članke na zajedničku platformu osmišljenu za tu svrhu i oni će biti na raspolaganju svim članicama Alijanse“, navodi se u zvaničnom saopštenju dnevnih novina okupljenih u LENA. U saopštenju se navodi i da će intervjui, članci i komentari biti specijalno izabrani za istovremeno objavljivanje u svim partnerskim novinama prilikom velikih događaja.

Urednica iz Le Figaroa Sofia Bengana pojašnjava da će zajednički rad biti najizraženiji prilikom istraživanja, a teme će se birati zajednički.

„Odredićemo izvestan broj tema koje bi mogle biti predmet naših istraživanja, a rad na njima ćemo zajednički sprovoditi“, pojašnjava Bengana.

Na prezentaciji koja je održana u Briselu u centru pažnje bio je jedan termin – kvalitet. Alijansa će stoga posebnu pažnju posvetiti stvaranju i promovisanju kvalitetnog proizvoda kojim će pokušati da, kako se navodi, konsoliduje evropsko javno mnenje, a jedan od najvećih izazova biće usklađivanje sedam novina koje izlaze na četiri različita jezika.

Bitan deo ovog poduhvata je i razvijanje zajedničkih digitalnih platformi, ali i programa za razmenu kadrova, koji će omogućiti novinarima i ostalim zaposlenima da provode vreme u drugim novinama Alijanse i na taj način prošire svoje oblasti ekspertize.

Ove jeseni američka vlada posle više od 15 godina prestaje da bude odgovorna za upravljanje ključnim tehničkim aspektima interneta. O funkcijama, poznatim kao IANA (dodela jedinstvenih brojeva računarima kako bi oni međusobno mogli da komuniciraju i održavanje sistema domena), trenutno brine Ajkan (ICANN), globalna neprofitna organizacija iz Amerike, uz direktni nadzor američke vlade. Kontrolna uloga SAD uglavnom je bila simbolična i nije zloupotrebljena. Teoretski, mogle su da „isključe” Iran ili neku drugu neprijateljsku zemlju sa interneta ili da odbiju da nekom dodele domen, ali to nikad nisu uradile, jer bi i same trpele štetu.

Od septembra stupa na snagu novi model upravljanja internetom, multiakterski koji podrazumeva učešće svih zainteresovanih strana, od korporacija do civilnog sektora. To znači da ćemo „svi mi biti gospodari interneta”.

Prvi put je na ovom skupu, u organizaciji Fondacije Registra nacionalnog internet domena Srbije, učestvovao predstavnik Ajkana.

Žan Žak Sael, potpredsednik za region Evrope, poručio je da je internet jedna od prvih alatki koja je povezala sve ljude i da treba da ga negujemo. Velika odgovornost će sada biti na ovoj organizaciji, a Sael tvrdi da Ajkan ima mehanizme i strukture da spreči preveliki uticaj neke interesne grupe.

„Zbog načina na koji je internet nastao, do sada je Zapad bio dominantan. Sada to može da se promeni. Internet je već globalan i naš. Sada u naše ruke prelazi osnovno funkcionisanje mreže. Uključite se”, rekao je predstavnik Ajkana i pozvao srpsku internet zajednicu da se priključi ovom procesu.

Martin Bojl iz britanskog nacionalnog registra domena rekao je da je ovo za njega veoma važan korak, jer su SAD uvek imale dominantnu ulogu u IANA funkcijama, što je brinulo druge zemlje. Novi sistem mora da bude otvoren i transparentan, sa jasno utvrđenom odgovornošću, rekao je gost iz Velike Britanije.

Leonid Todorov iz koordinacionog centra domena Rusije istovremeno je i direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona, ali je juče izneo svoj lični stav da se prevelika buka diže oko prenosa kontrole SAD nad internetom ako je to samo simbolična uloga, kako se tvrdi.

„Možda je ovo samo kamuflaža nečega što se dešava u pozadini, da Amerikanci za to vreme učvrste šapu nad internetom,” rekao je Todorov.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: europeanvoice.com

Mediji u Srbiji zavise od oglašivača i sve manje rade u javnom interesu zbog čega je ugrožen i njihov kredibilitet kod građana, ocenili su danas učesnici debate na Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom ulozi medija u reformama. Glavni i odgovorni urednik NIN Milan Ćulibrk ocenio je da mediji ne rade dobar posao, jer ne treba da budu partneri vlasti, već da upiru prstom „tamo gde najviše boli“.

Onih koji tapšu po rameni ima koliko hoćete. Mi smo došli do prelomne tačke, ocenio je Ćulibrk. Ključna uloga medija jeste da bude kritičar vlasti. Na konkretnom primeru, juče u vrcanju optimizma kako nam je super, treba da ukažemo na realne stvari. Ako smo u januaru imali suficit, u februaru mali deficit, u martu nešto veći, onda mi trend ne zvuči super, rekao je Ćulibrk. Zašto je problem da kažu da je dogovoreno da struja poskupi, zašto se igramo? Vlada treba da prelomi i ljudima otvoreno kaže, rekao je on i ukazao da to još nije učinjeno i da ozbiljne teme nikoga ne interesuju.

Država nam je dala mogućnost (medijskim zakonima), a mi je ne koristimo. Ne treba da se ulagujemo oglašivačima. NIN nema oglas mesecima, ali ako popustimo izgubićemo, upozorio je Ćulibrk. Ne pristajem da to bude cena kojom ću da platim nezavisnost, rekao je on.

Ćulibrk je rekao da ima odličnih mladih ekonomskih novinara koji su stasali u Ekonomistu. Ekonomist je propao, jer niste hteli da ga kupujete, kupovali ste tabloide, poručio je Ćulibrk. Mi novine ne pravimo za sebe, već za čitaoce, rekao je on.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić ukazao je na to da prvi put postoji definisan javni interes, a većina medija ne radi u javnom interesu. Naši mediji, u većini, se rukovode interesima političkih, finansijskih centara i ličnim interesima i ne rukovode se ni u približnoj meri javnim interesom, rekao je Sekulić.

Sekulić je rekao da su mediji u šestoj godini ozbiljne krize, a što je veća kriza u medijima, to je manje javnog intersa. Čak i ono što se naziva mejnstrim medijima ponaša se tako da se od reformi ne prave tiraži i da se na reformama ne prave rejtinzi, rekao je Sekulić.

Svesno se upuštaju, ocenio je Sekulić, ne samo iz rizika politike, već finansijskih interesa u operacije koje odvlače pažnju prećutne pogodbe sa centrima moći da se bave marginalnim temama.

Sekulić je rekao da je Srbija od devedesetih godina izgubila dve generacije novinara i da dolaze ljudi sa gomilom nepotrebnog znanja, bez praktičnih veština. On je podstio da je Asocijacija medija poslovno udruženje 25 novinskih kuća, sa stotinjak štampanih i elektronskih izdanja koja pokušava da podrži samoregulaciju i kodeks. Mediji dramatično gube kredibilitet i nisu svesni toga. Dok otkrijemo šta je javni interes, javnost će potpuno da izgubi poverenje u medije, upozorio je Sekulić.

Mi pričamo o zemlji sa 12 dnevnih novina, a štampu kupuje manje od 10 odsto populacije. Udeo štampanih medija opada u reklamnom kolaču, a taj kolač je manji za 25, 30 odsto u proteklih nekoliko godina, upozorio je Sekulić.

Direktorka državne agencije Tanjug Branka Đukić ocenila jeda su mediji u Srbiji ostali politički i ekonomski zarobljeni i da nisu postali forum za debate o ključnim pitanjima i izazovima današnjeg vremena. Političke elite očekuju od medija da budu njihovi saveznici, a ne kontrolori vlasti, a ekonomske elite očekuju da mediji promovišu interese kapitala, a ne interese javnosti, smatra Đukić.

Ona je ukazala na „moćan faktor kapitala i uticaj klijenatai oglašivača“ na medije u Srbiji koji bez njih ne bi mogli da opstanu finansijski.

Danas je mnogo lakše napasti premijera Vučića nego recimo Komercijalnu banku kao značajnog oglašivača, navela je Đukićkao primer.

Ona smatra da se od medija previše očekuje u okolnostima u kojima vodeće strukture društva nemaju prave odgovore na izazove vremena u kojima živimo.

Gde su univerziteti, instituti, nezavisni intelektualci, zamrla je javna debata, kada su oni pokrenuli neku javnu temu u Srbiji. Intelektualci su se poraženi iskustvom iz 90ih godina uplašili i povukli, ocenila je Đukić. Ona je ukazala da je Tanjug sam prošle godine kod vlade inicirao svoju privatizaciju.

Direktor programa za Srbiju Jugoslav Ćosić rekao je da se poslednjih godina dešava da novinare prebijaju na ulici i dase na novinare vrše pritisci, posebno na novinare lokalnih medija. Moj odgovor na pitanje da li možemo da budemo partneri vladi jeste da, ali pod uslovom da svako radi svoj posao. Mislim da to pitanje nismo rešili, postoji neka vrsta endemskog nesporazuma o tome šta je uloga medija, rekao je Ćosić.

On je istakao da sve vlade, bez izuzetka, pokušavaju da od medija naprave svoj servis radi slanja pozitivnih poruka građanima.

Prema rečima Ćosića, opozicija nastoji da radi isto što ivlast i da se ne bori za slobodne medije već da pokušava da ih stavi pod kontrolu.

Sve vlade su iste u odnosu prema medijima, u odsustvu kapaciteta da prihvate koncept slobodnih medija, ocenio je Ćosić.

Neke stvari, kako je rekao, ne mogu da se regulišu zakonom onjima mora da postoji konsenzus, ali ne samo između medija i čitalaca. Ne može se zakonom regulisati, što se danas političkom arbitražom odlučuje o tome koji će mediji dobiti budžete javnih preduzeća za oglašavanje, rekao je Ćosić.

Ovde vlade pomažu partijskim medijima, nemam ništa protiv da određeni mediji podržavaju neke politike, ali postoje prethodna pitanja koja moramo rešiti. Da li imamo društveni konsenzus da mediji ne treba da budu ničiji servis nego darade u interesu građana, rekao je Ćosić.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju i finansije Danijela Lalić je rekla da Srbija nema realno medijsko tržište gde vladaju zakoni i takmičenja.

U novinarstvu u Srbiji, smatra Lalić, imamo senzacionalističke naslove i tabloide koji nameću javno mišljenje. On je ukazala i na problem lošeg obrazovanja novinara i malih plata.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da jeosnovna uloga medija je da informišu na objektivan način, a da neki ljudi mogu da budu protiv reformi.

Slažem se oko teme partijskog finansiranja, ako gledamo unazad. Zato sam rekao da su Komisije, koje će odlučivati sastavljene od predstavnika medijskih udruženja i novinara, pa ako tu bude partijskog usmeravanja, postavite pitanje sami sebi, rekao je Tasovac.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković je istakao da je vlada donela medijske zakone radi stvaranja istih uslova za sve na tržištu.

U ovome trenutku u Srbiji, na osnovu registra javnih glasila, je registrovano 1.359 javnih glasila. Da li ova zemlja sa ovakvim ekonomskim potencijalima sebi može da priušti toliko glasila, rekao je on. Ako smatramo da tržište to treba da reguliše onda mislim da svi treba da imaju istovetne startne pozicije i to je ova vlada regulisala zakonima, rekao je Mirković.

On je ocenio da će jednaki uslovi na tržištu pomoći da najbolji mediji budu podržani kroz projektno finansiranje i ukazao na to da je 1.100 novinara na birou. Mirković je istakao da će za 100 dana Srbija uvestidigitalni tv signal što će, kako je naveo, povećati mogućnosti i mnogo toga promeniti.

Internet više nije na marginama svakodnevice, pokazalo je istraživanje koje je proveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka. Uzimajući u obzir da ipak postoje razlike između urbanih i ruralnih sredina, istraživanje pokazuje da 55% stanovnika Republike Srpske svakodnevno koristi internet.

Najčešći posrednik u konekciji na svetsku mrežu je stoni računar, kojeg koristi gotovo 46% stanovništva; prenosivi računar je na drugom mestu sa nešto više od 28%; pametni telefon koristi 22,55 procenata, dok tablet koristi nešto manje od 3 procenta ispitanika. Dakle, stoni računari i dalje imaju prioritet kada je u pitanju korištenje interneta, što je proizvod teške ekonomske situacije u zemlji. Ipak, procenat korištenja pametnih telefona je izrazito visok, iako su najvećim delom u pitanju korisnici između 18 i 25 godina.

Stanovnici Republike Srpske najčešće na internetu provode od 1 do 2 sata dnevno (16,14%). Nešto manji procenat je onih koji provode od 0 do 1 sat (14,53%) ili 2 do 3 sata (14,08%). Ova tri navedena procenta pripadaju grupi umerenih i aktivnih korisnika interneta; izrazito aktivnih je 4,93 procenta (3 do 4 sata dnevno), dok internet više od 4 sata dnevno koristi približno 6 procenata punoletnih građana Republike Srpske.

Aktiviran facebook profil u Republici Srpskoj poseduje nešto manje od 70 procenata onih koji su se izjasnili da koriste internet (69,78%). Navedena društvena mreža se najviše posećuje od 0 do 1 sat dnevno (50%), što implicira da većina korisnika ovu mrežu koristi za osnovne mogućnosti (ćaskanje, pregledanje vesti i sl). Nešto manje od 30 procenata stanovnika koristi facebook od 1 do 2 sata; od 2 do 3 sata dnevno koristi 13,57 procenata, dok 4 sata i više koristi 3,39 procenata. Najviše nadprosečno aktivnih na društvenoj mreži pripada grupi mladih (18-25 godina), dok je procenat starijih u ovoj kategoriji zanemarljiv (55 i više godina).

Kada je u pitanju čitanost web portala, na uzorku od 584 ispitanika (broj ispitanika koji poseduju internet) dobijeni su sledeći rezultati:

• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti samo jedan odgovor) je Blic Online (28,42%); sledi portal BN Televizije (6,68%) i Buka (5,31%);
• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti više odgovora) je Blic Online (38,18%); BN Televizija (17,86%) i RTRS (17,51%).

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: eu.fotolia.com

Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu objavljen je u „Službenom glasniku“, a njime je predviđeno pomeranje rokova za gašenje analognih servisa.

Umesto tri, predviđeno je šest termina za to, a konačni rok za prelazak na digitalno emitovanje, koji je predviđen sredinom juna, ostaje isti.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović ocenila je da se novi Izveštaj o medijima, koje je pripremilo to savetodavno telo vlade Srbije, ne razlikuje od onog iz 2011. i da nije bilo pomaka u obezbeđivanju transparentnosti u finansiranju medija niti u pogledu političkih i uticaja marketinških agencija na rad medija.

U emisiji „Jedan na jedan“ Radio televizije Vojvodine ona je izrazila uverenje da taj izveštaj „ipak neće biti ignorisan kao prethodni, ili kao svi dosadašnji izveštaji Saveta odrugim oblastima“.

Milenović je rekla da je Izveštaj o stanju u medijima u Srbiji prošle nedelje prosleđen Vladi, a da će javnosti biti dostupan od petka, prenosi RTV.

„Mi smo se bavili činjenicama. Analizirano je 50 medija. U aprilu smo počeli da sakupljamo dokumentaciju. Poslali smo zahteve i na adrese 27 državnih institucija i dobili odgovore. Samo u nekoliko slučajeva morali smo da angažujemo poverenika Rodoljuba Šabića. Imali smo, dakle, odličnu saradnju sa državni institucijama u tom pogledu“, navela je ona.

Prema njenim rečima, netransparentnost finansiranja medija i dalje je suštinski problem, iako je u međuvremenu donet set medijskih zakona, a jer je, kako je ocenila, verovatno potrebno neko vreme da bi se oni implementirali.

„U pogledu finansiranja, u Izveštaju govorimo o različitim aspektima finansiranja, što direktnog, što indirektnog, ali i o otpisivanju različitih dugova, odnosno o tome kako država putem finansiranja utiče na medije“, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, zbog toga je praktično nemoguće i izračunati koliko se novca sliva na medijskom tržištu.

„Ni mehanizmi uticaja na medije se nisu promenili. Tako da se ni u tom pogledu Izveštaj bitno ne razlikuje od onog iz 2011. godine“, rekla je Milenović.

Prema njenim rečima, aktuelna vladajuća stranka SNS 2011. godine, kad je bila u opoziciji, najviše citirala tadašnji izveštaj Saveta i izrazila očekivanje da će to činiti i sad.

„Nadam se da će to činiti i sada i da će citirati i novi Izveštaj o medijima. Jer, ovo nije izveštaj o tome kako vladajuća stranka postupa sa medijima već o stanju u medijima. Naime, i na lokalnom i na pokrajinskom nivou, gde SNS nije na vlasti, imamo istu situaciju. Sve vlasti se isto ponašaju prema medijima“, rekla je Milenović.

U Izveštaju se, kako je istakla, navode i pojave cenzure i autocenzure, kroz analize tih pojava i preporuke Vladi.

Kad je reč o uticaju marketinških agencija na medije, ona je ocenila da je taj uticaj ostao isti i da je u tom pogledu bilo „samo malo prekomponovanja“.

Ona je istakla da je dobro što je strategija za borbu protiv korupcije prioritet aktuelne Vlade, ali da se u odnosu na stanje u medijima ne može govoriti da je bilo rezultata u tom pogledu. Još nisu rešene ni slučajevi 24 sporne privatizacije, ukazala je Milenović.

Sve dosadašnje vlade imale su ignorantski stav prema Savetu, rekla je ona i ocenila kao veliku štetu za društvo.

Foto: RTV / screenshot

Činilo se da je vlast u Srbiji konačno mogla da odahne posle povremenih optužbi evropskih zvaničnika o navodnoj cenzuri medija, kada je evropski komesar Johanes Han pre nekoliko dana zatražio dokaze za takve tvrdnje. Međutim, Hanova portparolka Maja Kocijančič, „lektorisala” je naknadno svoga šefa, pojasnivši da sloboda medija „ostaje kritična tema” u Srbiji. I dodala, nastavivši da dalje tumači svog komesara Hana – dao tome nema pregovora.

Tako su, zapravo, vlasti u Beogradu odahnule tek nešto više od jednog dana. Priča o navodnoj cenzuri i neslobodi medija u Srbiji se nastavila posle nedavnih optužbi BIRN-a, kada se oglasio i izvršni direktor Reportera bez granica (RBG) Kristijan Mir. Šef organizacije koja je na svojoj najnovijoj listi medijskih sloboda Srbiju rangirala 13 mesta niže nego prethodne godine, izjavio je da cenzura u Srbiji „nije direktna, ni transparentna, ali je lako dokazivo da postoji”.

U intervjuu za portal „Cenzolovka”, Mir je ocenio da je razvoj medijske situacije u Srbiji „tužan” i rekao da vlastima veoma negativan odnos prema slobodi medija, da guši kritičko, slobodno izveštavanje, a pritiscima na medije, koji su često finansijski, preko reklama, utiče i na uređivačku politiku.

Na to je reagovao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, poručujući da je Evropska komisija utvrdila znatno poboljšani pravni okvir u oblasti medija i da je Srbija postigla primetan napredak u oblasti informacionog društva i medija.„To je postignuto zahvaljujući donošenju seta medijskih zakona”, rekao je Tasovac i naveo da je Srbija u roku donela podzakonske akte koji su omogućili raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medija.

Mir je rekao da su se tokom 2014. nezavisni mediji i novinari koji su kritički nastrojeni našli na udaru ozbiljnih pritisaka u nekoliko slučajeva.

„Novinski tekstovi u kojima je kritikovana vlada bili su izbrisani sa interneta, a nezavisnim novinarima je prećeno ili je na njih izvršen pritisak”, istakao je Mir, dodavši da je „realan napredak” na polju slobode medija na Balkanu primetan jedino „možda u Hrvatskoj”.

Komentarišući pad Srbije za 13 mesta na listi njegove organizacije, Mir je ocenio da je to tužno za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU.Izvršni direktor Reportera bez granica objasnio je da su izveštaji o slobodi medija dokumentovani dokazima.

Prema pisanju sajta „Cenzolovka”, Mir i RBG naveli su i tri „dokaza” o gušenju medijskih sloboda: „Snimci kojima je ismevan premijer uklonjeni su sa ’Jutjuba’, nekoliko veb-sajtova je palo nakon što su objavili optužbe da je doktorska disertacija ministra unutrašnjih poslova plagijat, prljava kampanja protiv novinarke Natalije Miletić, koja izveštava iz Berlina, zbog njenog kritičkog pitanja postavljenog na konferenciji premijera Vučića i kancelarke Angele Merkel”.

Podsećanja radi, iste ili slične tvrdnje već su demantovane ranije, jer su bile sadržane i u izveštaju predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović, koja je letos takođe optužila srpske vlasti za cenzuru. List „Blic” je još ranije objasnio da vlast nema nikakve veze sa brisanjem jednog teksta sa njihovog sajta, što je po karakteru veoma slična optužba kao i ona da „cenzura nije direktna i transparentna”, ali postoji i lako je dokaziva. Na to se osvrnuo i Tasovac, rekavši da RBG i BIRN „više zanimaju ezoterična stanja u kojima su stvari nevidljive, netransparentne, ali lako dokazive”.

Mir je, takođe, objasnio da se izveštaji rade na osnovu jedinstvenog upitnika na koji odgovaraju novinari, advokati, profesori univerziteta i eksperti, ali da njihova imena nisu objavljena, jer „u nekim zemljama oni žele da ostanu anonimni”.

Tačno je da je upitnik RBG-a veoma dobar, ali na njegov rezultat veoma može uticati to – ko na njega odgovara. S obzirom na to da samo RBG zna ko su „eksperti” koji ocenjuju stanje medija u Srbiji, bilo bi zanimljivo znati da li ova organizacija ispituje i njihovo političko opredeljenje?

Vučić: Ne mešam se u pisanje i rad medija

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da se ne meša u pisanje i rad medija.„Šta hoćete, da budem cenzor i da kažem da nešto ne smete da pišete. Ne mešam se u pisanje i rad medija”, odgovorio je Vučić novinarima na pitanje da prokomentariše pisanje lista „Odbrana”, u kojem je objavljen tekst „Zaštitnik protiv zaštitnika”. Premijer je, komentarišući izjavu evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johana Hana o stanju u medijima u Srbiji, rekao da je potpuno saglasan sa njim i da je to važno pitanje, ali da sve tvrdnje o stanju u medijima moraju da budu zasnovane na činjenicama.

Vučić je rekao i da u izjavi portparolke Maje Kocijančič, koja je usledila posle Hanove izjave, ne vidi ništa sporno, već da je samo ukazano da je to kritično važno pitanje u Srbiji.
„Saglasan sam sa tim, kao i da stvari treba da budu zasnovane na činjenicama, a ne na glasinama. Nijednu reč primedbe nemam na to, inače bih već reagovao. Znate da mi nije nikakav problem da odgovorim ni Maji Kocijančič, ni svima njima”, rekao je Vučić.

Han je poručio da sloboda medija ostaje „kritična tema u procesu pridruživanja Evropskoj uniji” i da se „ta politika nije promenila”.Han je to poručio preko svoje portparolke Maje Kocijančič kako bi razjasnio kontroverze nastale nakon što je nedavno izjavio da je „neophodno naći dokaze da je sloboda medija u Srbiji ugrožena”.„Komesar smatra da je sloboda medija od kritične važnosti i da o tome nema pregovora”, navela je Kocijančič u saopštenju za medije.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

TV zvezda Brajan Vilijams na stubu je srama zbog izmišljenog herojstva u ratu kakvo se političarima poput Hilari Klinton uglavnom oprašta.

Brajan Vilijams je jedno od najprepoznatljivijih lica američke televizije kao što je Hilari Klinton jedno od najpoznatijih imena američke politike. Osim slave, spaja ih i to što su oboje izmislili da su bili u opasnim ratnim situacijama. Ovde prestaju sličnosti jer, kako slučaj pokazuje, laž se u novinarstvu daleko skuplje plaća nego u politici: Vilijams je na rubu propasti karijere, a Klintonova pred kandidaturom za predsednicu SAD.

Reporter TV mreže En-Bi-Si priznao je prošle nedelje, kako su izvestili američki mediji, da nije tačno da je tokom invazije na Irak bio u helikopteru koji je pogodila neprijateljska granata, što je tvrdio već neko vreme, a poslednji put krajem januara. Vilijams se hvalio da se tokom izveštavanja iz rata 2003. obreo u pogođenom avionu koji je zbog toga bio prinuđen da sleti.

Međutim, jedan od vojnika koji je učestvovao u toj akciji napisao je na „Fejsbuku” da se ne seća da je voditelj bio sa njim. Vojni časopis „Stars end strajps” potom je objavio da je prezenter i urednik večernjih vesti En-Bi-Sija zaista bio „priključen” trupama, ali u drugoj, neoštećenoj letelici koja je posle sat vremena stigla do one prve, oborene.

Vilijams je tada kao ratni reporter tačno izvestio o tom incidentu. Međutim, pre nekoliko godina je počeo izvrće činjenice i sebe stavlja u epicentar događaja. Prošle je sedmice bio sateran u ćošak i primoran da se u programu izvini zbog „greške”, to jest što je, kako je istakao, pomešao događaje.

Šta mu je trebalo da se junači i preuveličava opasnost zadatka na kojem se našao, nije sasvim jasno, budući da je zvezda i voditelj najpopularnijih večernjih vesti sa 9,3 miliona gledalaca. Auditorijum konkurentskog Ej-Bi-Sija je 8,7 miliona. Opijen slavom i željom za još većom popularnošću ili i inače sklon „filovanju” biografije, tek Vilijams je morao da se na neko vreme povuče. Njegova kuća je saopštila da protiv njega pokreće istragu, pri čemu će ispitati i kako je pokrivao uragan „Katrina” 2005, kada je tvrdio da je gledao kako jedan čovek izvršava samoubistvo.

Vilijamsove mašte prisetio se ovih dana i novinar „Njujork tajmsa”Dejvid Kar, koji je takođe pratio prirodnu katastrofu u Nju Orleansu. Kar piše da su kolege i tada prevrtale očima kada su slušale Vilijamsove izveštaje o leševima koji plutaju ispred hotela, ali da mu profesija tada nije sudila.

No, sada su stvari drugačije jer su uključile vojsku, pri čemu se „rat i njegove opasnosti smatraju svetim i sa njima nema igranja”. Isti dnevnik ocenjuje da se publika neće zadovoljiti mlakim i nejasnim izvinjenjem, već otvorenim priznanjem i kajanjem Vilijamsa.

Vojnik koji je stvarno bio u pogođenom helikopteru piše: „Svi lažu. Svako od nas. Nije reč o tome da li lažeš. Reč je o tome kako se nosiš s tim kada si uhvaćen. Zahvalan sam što si se povukao na nekoliko večeri, gospodine Vilijams. Da li sada možeš da priznaš da nisi pomešao (događaje) i ponudiš pravo izvinjenje? Možda ću te čak častiti i pivom.”

Vilijams je u decembru potpisao novi petogodišnji ugovor sa En-Bi-Sijem. Plata mu je deset miliona dolara godišnje. Tim je neverovatnije što je lažno svedočio o detaljima koji lako mogu da se provere. Međutim, kako otkriva list sa Menhetna, TV mreža je još prošle godine primila dojavu da njena zvezda kiti si-vi, pretvarajući se da je Hemingvej u Španskom građanskom ratu. Novinarstvo se zasniva na kredibilitetu, pa neće biti čudo ako Vilijams izgubi posao. En-Bi-Si bi mogao da ga sa privremenog odmora pošalje na trajni ako proceni da mu gledaoci više neće verovati. Konačno, kako će on propitivati političare o njihovim lažima ako je i sam uhvaćen u svojima?

Iako bi i politika morala da se zasniva na verodostojnim izjavama, neistine se političarima lakše opraštaju. Zar to ne pokazuje primer Hilari Klinton? Boreći se protiv Baraka Obame za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima 2008, ona je izmislila kako je u Tuzli za vreme rata bežala pred „snajperskom paljbom”. Dugo niko nije reagovao na ovaj nepostojeći događaj sve dok komičar Sinbad, koji je tadašnju prvu damu pratio na tom putovanju, nije za „Vašington post” kazao da je najveća briga američke svite, u kojoj je bila i Hilarina kćerka Čelsi, bila gde će ručati. Onda su i ostali mediji javljali da je Klintonova otišla u BiH posle rata i da je tamo dočekana s cvećem. Bivša senatorka pravdala se umorom u kampanji, ali je morala da prizna da nikakvog „fijuka metaka” nije bilo. To joj nije smetalo da već sledeće godine postane državna sekretarka, kao što ni njenog supruga Bila Klintona nije omelo da ostane u Beloj kući nakon što je izjavio: „Nisam imao seks sa tom ženom, gospođicom Monikom Levinski.”

Kažu da se u „magli rata” ljudima pomuti sećanje, pa učesnici često iskrivljuju činjenice, prepisujući sebi sve veće zasluge kako vremeodmiče. U debatu povodom TV zvezde uključili su se profesori novinarstva, koji slučaj tumače sa stanovišta etike, i naučnici iz oblasti neurologije, koji objašnjavaju nepouzdanost memorije. Da li je stvarno moguće da pogrešno poverujete da ste bili u avionu koji pada ili u begu od snajpera? Odgovor verovatno zavisi od toga ko ste.

Na Vilijamsovu žalost, on je novinar, a ne političar.

Pariz i London protiv Foks njuza

Zbog izveštaja o tome da u francuskoj prestonici postoje delovi naseljeni muslimanima u koje niko drugi ne sme da uđe,gradonačelnica Pariza je najavila da će tužiti američku TV mrežu Foks njuz. An Idalgo je najavila slučaj na sudu zbog uvrede ugleda i časti Pariza i Parižana. Istovremeno, šef Daunig strita Dejvid Kameron je za analitičara iste televizije kazao da je „potpuni idiot” zato što je za britanski grad Birmingem ocenio da je muslimanskigrad i „zabranjena zona” za nemuslimane.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika / Beta

Potpisaću Zakon o javnom redu i miru. Kao predsednik Republike Srpske mogu da kažem da u tom zakonu nije ništa sporno i on ne ugrožava ničija prava i slobode. U potpunosti je u skladu sa evropskim standardima. Nije bilo tenzije u regionu nego neki krugovi u RS žele da naprave veštačku tenziju oko toga iz samo njima znanih interesa, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za Danas, komentarišući burne reakcije u javnosti širom regiona na pomenuti zakon kojim se kao „javno mesto“ tretira i internet.

Samim tim, postavlja se pitanje da li bi slični zakoni mogli da budu usvojeni i u drugim državama, uključujući i Srbiju.

Iako i poslanici vladajuće koalicije smatraju da je zakon nedemokratski i da ugrožava osnovna prava građana, te da usvajanje nečeg sličnog nije ni u razmatranju, bojazan ipak postoji, jer se sećamo kako su tokom majskih poplava ljudi sprovođeni na informativne razgovore zbog svojih statusa na fejsbuku.

Ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač pojasnio je da sankcionisanju neće biti podvrgnute objave koje se odnose na javno izneseno mišljenje o radu državnih i javnih organa i organizacija, te da se kao sankcija briše kazna zatvora (predviđena prvobitnim nacrtom). Ipak, ne spominje se mišljenje o političarima i drugim javnim ličnostima.

Predsednik srpskog skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović iz vladajuće SNS ocenjuje za Danas da kontrolisanje svake izgovorene reči građana na društvenim mrežama ugrožava njihove osnovne slobode.

– Nema govora da se sličan zakon nađe u skupštinskoj proceduri Srbije. Sa druge strane, društvene mreže moraju biti predmet interesovanja zbog mogućih zloupotreba vezanih za tehnološki kriminal. Ali da se zakonski kažnjava ponašanje građana na društvenim mrežama, to svakako ne – naglašava Stojanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas da ideja da se i u Srbiji, poput RS, pojam javnog mesta proširi i na internet, odavno „tinja“.

– Takva ideja se pominjala nezvanično, a potencira se nedavnim usvajanjem Zakona o javnom redu i miru u RS, gde je izazvao oštre reakcije i polemike. Vlastodršci bi mogli da iniciraju donošenje takvog zakona, pre svega ministri unutrašnjih poslova, pravde i informisanja – naglašava Šabić. On dodaje da postoje nedopustive aktivnosti na internetu koje moraju biti i kažnjive, „ali su one i inače inkriminisane kao kažnjiva dela.“

– Problem se u osnovi svodi na eventualno uvođenje prekršajne ili krivične odgovornosti za „nepristojne“, „uvredljive“ ili „uznemiravajuće“ ocene ili stavove. Ovo nije prihvatljivo ako bi trebalo da se odnosi na rad organa vlasti, pa su i u Republici Srpskoj predlagači zakona morali prihvatiti odgovarajući amandman. Međutim, uz to, treba voditi računa i o demokratskom principu da ne samo organi vlasti već i pojedinci, nosioci javnih funkcija spadaju u krug onih koji u demokratskom društvu moraju biti izloženiji kritici i trpeti je čak i kad je vrlo neprijatna, gruba i uvredljiva – ističe Šabić.

Internet je prostor slobode

– Internet je prostor velike slobode i u najboljem interesu demokratije je da to i ostane. Ako se države odlučuju za intervenciju u ovom prostoru, treba to da rade maksimalno seriozno i odgovorno. U punoj demokratskoj atmosferi, uz javnu raspravu, uz učešće i stručne i opšte javnosti, treba artikulisati rešenja koja neće biti potencijalni mehanizmi za ugrožavanje slobode izražavanja. Jer, rizik da to budu uvek postoji – naglašava Rodoljub Šabić.

Foto: pixabay.com/geralt

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.