U nedostatku ozbiljnih tema tokom  leta, novinari tabloida i polutabloida senzaciju su tražili u hronici. “Čuvari javosti” grubo su krišili novinarske kodekse, a senzacije kroz tregediju nisu bila pošteđena ni deca.

Tiraž i senzacija stali su ispred etike ovog leta, a najtiražniji listovi u Srbiji to su, čini se, olako dopustili. Domaćem medijskom tržištu, preplavljenom listovima, a finansijski obezvređenom, nije strano da temama pristupaju senzacionalistički, međutim, ovo leto naročito je pokazalo da se novinarske beležnice nisu zatvarale ni onda kada je to bilo neophodno. Politika je tokom avgusta bila poluprazna, ali vesti iz hronike gotovo da nisu imale gde da budu objavljene. Posebno problematična činjenica je da se novinari vestima nisu bavili kao događajem, već su priče sistemski razrađivali, koristeći za izvore ljude bliske žrtvama kojima je moć rasuđivanja bila sužena. Iako se u stavu 5, članu  7 Kodeksa novinara Srbije kaže da “novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasudivanja”, novinari koji su dužni da kodeks poštuju na njega se, praktično, nisu ni obazirali. Pojavili su se i potpuno neprikladni novinarski žanrovi – reportaže sa pogreba, intervjui sa osobama iz okruženja žrtve koja je predmet novinrske pažnje, a nisu izostale ni fotografije i inicijali koji su u potpunosti otkrivali identitet maloletnika i tako ga izlagali opasnosti i stigmatizaciji.

Novinarska udruženja reagovala su u više navrata, a oglašavale su se i nezavisne kontrolne institucije. Zbog objavljivanja identiteta i fotografije 15-godišnjeg dečaka koji je izvršio samoubistvo, NUNS je izrazio “zaprepašćenje” i upozorio redakciju Kurira da je dužna da, prema kodeksu, “poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa” (stav 3, član 5). Ništa manje senzacionalan nije bio ni najtiražniji list u zemlji, polutabloid Blic, koga je isto udruženje upozorilo da je grubo prekoračio privatnost porodice žrtve u izveštaju sa sahrane ubijenog štićenika Centra za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici. U tekstu “Majka ubijenog štićenika nije došla na sahranu sinu jedincu”, NUNS je upozorio novinare da naslov ne odgovara ostatku sadržaja i da su ovakvim pristupom prekršili kodeks u odeljku u kojem se ističe da  prilikom izveštavanja o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinar mora da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije. Kodeks nalaže da “novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja”, podseća NUNS, ističući da je ovakvim činom taj stavka grubo prekršena.

Posebnu je, međutim, pažnju izazvala serija tekstova o silovanju mlađe maloletnice, budući da su novinari potpuno bezobzirno objavili sa fotografije njene porodične kuće, naziv mesta i ulice gde živi, i dati su inicijali ličnih imena. Zbog ovakvog ugrožavanja bezbednosti deteta i zbog problema koje ovi tekstovi mogu naneti žrtvi u budućnosti, reagovali su NUNS, UNS i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti najoštrije osuđujući “objavljivanje podataka kojima se omogućava prepoznavanje maloletnih žrtava krivičnih dela i njima i njihovim porodicama nanose dodatne patnje”. I udruženja i Poverenik podsećaju da takvi tekstovi nemaju veze sa informisanjem javnosti i pozivaju urednike da “nađu snage i integriteta da spreče da sa takvom nedopustivom praksom nastavi”, a regulatorna tela pozivaju da delaju.

U saopštenju koje je poslalo Udruženje novinara Srbije upozorava se da mediji moraju voditi računa o načinu izveštavanja i ističe da detaljni opisi samoubistava i učestalo ponavljanje iste teme iz različitih izvora navode mlade i emotivno nezrele ljude da počnu da razmišljaju o autodestrukciji kao rešenju problema koji ih muče.

Kodeks novinara Srbije nije zakonom obavezujući akt, ali je za novinare najbolja smernica i najprecizniji uput  za rad. Nepoštovanje kodeksa, koje u Srbiji nije retko, put je ka sigurnom potpunom obezvređivanju novinarske profesije. Sa druge strane, one opasnije, to je put ka nedopustivoj praksi da građani, sagovornici, budu žrtve novinarskog izveštavanja i da na taj način novinarski izveštaj bitno negativno utiče na tok njihovog života.