Nova studija koja se bavi načinom izveštavanja o tekućoj dužničkoj krizi u Grčkoj pokazuje da se u većini novina u Italiji, Britaniji i Francuskoj pristrasno izveštavalo.

Kristina Markoni, italijanska novinarka i saradnik na Rojtersovom institutu za studije novinarstva, pokazala je u svojoj analizi da su sve novine obuhvaćene studijom “bile pristrasne u skladu sa svojim nacionalnim interesima”. U svom istraživanju Markonijeva je pronašla samo jedan izuzetak – Fajnenšl tajms – što je pripisala “čitalačkoj publici koja je uglavnom internacionalna i usmerena na finansijska tržišta.”

Podaci Markonijeve pokazuju da u izveštavanju nema nepristrasnih stavova i da mediji nisu u stanju da valjano izveštavaju o događajima u Briselu. Prema Markonijevoj, grčka kriza je postala još jedan primer toga da štampa ne postavlja teška pitanja u vezi sa ponašanjem institucija EU. Ona objašnjava da “zbog razdora između euroskeptika i eurofila postoji deficit komunikacije institucija EU i nedostatak transparentnosti funkcionisanja Unije, što ostavlja prostor za destruktivne ekstremiste iz tabora euroskeptika.”

Problem u komunikaciji EU, prema Markonijevoj, jeste to “što ona mora da se zalaže za kompromis. A kompromis, po definiciji, ne pripada nikome.”

Možda je pravi problem to što EU insistira na investiranju u samoreferentne kampanje odnosa s javnošću umesto da velikodušno podrži obrazovanje novinara na evropskim univerzitetima i centrima za stručno usavršavanje, poput Evropskog novinarskog centra u Mastrihtu. Takvi poduhvati mogli bi pomoći da se stvori nova klasa obrazovanih i kritički doslednih novinara koji su adekvatno pripremljeni da postanu budući sparing partneri Evropskoj uniji.

*Ranija verzija ovog posta objavljena je u Schweizer Journalist Nr. 4+5/2012

Cristina Marconi: Does the Watchdog Bark? The European Union, the Greek Debt Crisis and the Press, Reuters Institute for the Study of Journalism, University of Oxford, 2011