Kompararativna studija o pogledima studenata novinarstva na profesiju pokazala je da su mnogi od njih pod uticajem političkih i istorijskih prilika u svojoj zemlje, kao i pod uticajem iskustvima koje su imali njihovi prethodnici.

Istraživači, u saradnji sa Klaudijom Meljado (Univerzitet Santjago, Čile), intervjuisali su studente novinarstva i komunkologije iz Australije, Brazila, Čilea, Meksika, Švajcarske, Španije i Sjedinjenih Američkih Država o njihovom gledištu na profesionalnu ulogu novinara. Ukupno 3880 studenata sa državnih i privatnih univerziteta u sedam zemalja odgovaralo je na pitanja istraživača u periodu od 2010. do 2012.godine.

U svim zemljama koje je obuhvatila studija, izuzev SAD,  budući novinari isticali su prvenstveno ulogu koju novinari imaju prema građanima. U njihovom viđenju, profesionalci treba da razvijaju „intelektualni i kulturni interes javnosti”, “obezbeđujući građanima informacije koje su im potrebne kako bi donosili političke odluke” i “edukujući građane o kontroverznim i kompleksnim temama”. Nasuprot njima, studenti novinarstva u Sjedinjenim Državama  isticali su potrošačke i konzumerske domete profesije. Oni su nastojali da se “koncentrišu na vesti koje su od interesa sa najširu moguću publiku” dodajući da novinari treba da obezbede “zabavu i relaksaciju”.

Iako švacarski i  australijski studenti ne daju prioriter konzumerskoj orijentaciji, oni takođe tome dodaju veći značaj nego njihove hispanoameričke kolege.  Ova dostignuća mogla bi biti objašnjenja činjenicom da su te zemlje ekonomski najrazvijenije među sedam zemalja iz uzorka, kako kažu istraživači.  U njima mediji često posmatraju publiku kao konzumente, što potvrđuje i rast „lajfstajl novinarstva“.

Budući novinari iz Brazila, Čilea, Meksika, Španije više ističu ulogu publike kao građana, pre nego kao potrošača.  Istraživači pretpostavljaju da to gledište može biti poslediva istorijskog razvoja tih zemalja. Populacija sve četiri zemlje iskusila je diktatrske vođe i represiju tokom prethodnih pet dekada i prošla kroz dug vremenski period u kojem građani nisu smeli da izraze svoje mišljenje.  Zbog toga, jedna od glavnih stvaki koju novinari imaju u toku političkih promena bila je da edukuju građane, na primer, obezbeđujući im informacije koje su im važne kako bi mogli da donose političke odluke.

Svi studenti novinarstva iz istraživanja koje je obuhvatilo sedam zemlja odbili su stanovnište da vlastima svoje zemlje treba da obezbede lojalnost. Ipak, meskički budući novinari  nisu bili toliko kritički orijentisani kao njihove kolege koda “aktivno podržavaju vladinu politiku i nacionalni razvoj”, “ kultivisanje naionalizma i patriotizma“ i “ isticanje beneficija trenutnog ekonomskog modela” , a zatim i stvaranje pozitivne slike o političkom rukovodstvu“.

Štaviše, oni su isticali manjak značaja uloge novinara kao čivara javnosti. Jedan od razloga za to je dugi uticaj Institucionalne revolucionarne partije (PERI)  koja vlada u Meksiku od 70-ih. Tokom tog perioda meksički novinari bili su podržavaoci vlade, a njihov novinarski stil nazvan je “zvanični” (“oficialismo”). Takva situacija tiče se studentske percepcije, ističu autori. Rezultat koje je dobila Maljado, kao i rezultati istraživanja njenih kolega o stavovima američkih novinara pokazali su da je trend udaljavanja od novinarstva kao čuvara javnosti u SAD opšti.

Studenti iz Australije, Brazila i Čilea mnogo jače veruju u ulogu novinarstva kao kontrolora. Podaci iz Australije ne iznenađuju istraživače, jer su njihovi mediji mnogo više okrenuti “watchdog” novinarstvu.  U Brazilu i Čileu novinari nemaju tako dugu tradiciju takvog noinarstva. U početku 1990, kada su obe zemlje sprovele predsedniške izbore posle duge diktatorske epohe, novinari su morali da odluče kako da se ponašaju u demokratskom okruženju.  Od tada, veliki broj njih podvlači veliki značaj toga da novinar pokuša da igra ulogu kontrolora, kažu istraživači.

Meljado i njene kolege upoređuju odgovore stuenata novinarstva sa rezulatatima prethodnih studija i potvrđuju stanovište:   „Pod pretpostavkom da kultura profesionalnog novinarstva utiče na ono što se uči na univerzitetu, studenti novinarstva će usvajati vrednosti koje vide u profisiji. Dakle, u svim zemljama sledeća generacijatudenata usvajaće modele prethodnika iz profesije“.

Izvori:

Beam, Randal A., Weaver, David H. und Brownlee, Bonnie J. (2009): Changes in Professionalism of U.S. Journalists in the Turbulent Twenty-First Century. In: Journalism & Mass Communication Quarterly, Vol. 86, No. 2, 277-298.

Mellado, Claudia; Hanusch, Folker; Humanes, María Luisa; Roses, Sergio; Pereira, Fábio; et al. (2013): Pre-Socialization of Future Journalists. An Examination of Journalism Student’s Professional Views in Seven Countries. In: Journalism Studies, Vol.14., No. 6, 857-874.

This article was translated from the German “Angehende Journalisten übernehmen Vorgänger-Rolle” by the author

Photo credit: Chris Corwin / Flickr CC