Neprofesionalno i politički obojeno izveštavanje, finansijski ugroženi javni servisi i stara politička praksa na onlajn medijima obeležili su prethodnih nekoliko meseci na domaćoj medijskoj sceni, potvrđujući da smo daleko od svetskih standarda, ali da sve više zaostajemo i za mnogim zemljama u regionu.

Rezultati najnovijeg medijskog monitoringa Fondacije Konrad Adenauer, sprovedenog u periodu od juna do oktobra ove godine u okviru projekta “Media Trends”, još jednom upozoravaju na sve izraženiji neprofesionalizam u domaćim medijima. Nepoštovanje etičkih principa jedan je od najvećih problema u štampi, a način izveštavanja o korupcionaškim aferama najilustrativnije svedoči o haotičnom stanju u novinarskoj profesiji.

Novinarka i članica monitoring tima Tamara Skrozza kaže da je vrlo brzo nakon formiranja nove vlade u štampi počela izrazita “medijska hajka”, odnosno suđenje pre suđenja određenim funkcionerima prethodnog režima, čime se vrši svojevrsan pritisak na sudstvo i utiče na kreiranje javnog mnjenja na štetu jedne, a u korist druge osobe. “U tom smislu, nema potrebe da se ide dalje od primera bivšeg ministra Olivera Dulića. On je od početka septembra zauzimao skoro svaku naslovnu stranu jednog tabloida, vrlo brzo postao je glavna medijska tema, pa se u trenutku kada se našao i na optužnici, u javnosti više i nije postavljalo pitanje njegove krivice – posle stotina tekstova o raznim aspektima njegovog rada, bogatstva i ponašanja, proglašen je krivim”, navodi Skrozza.

Ona ukazuje i na sve problematičniju trku za “sočnim” informacijama koje dodatno urušavaju već uzdrman kredibilitet i verodostojnost medijskih sadržaja, posebno na praksu u jednom visokotiražnom dnevnom listu. “U jednom od medija čiji je vlasnik poznat, a koji se nalazi među najtiražnijim dnevnicima u zemlji, novinarima je naloženo da svakog meseca donesu „sedam ekskluziva“, tj. vesti koje bi mogle da se nađu na naslovnoj strani. Osim nepoznavanja duha novinarske profesije, menadžeri ovog lista pokazali su i priličan nemar prema kvalitetu i verodostojnosti onoga što će u budućnosti objavljivati. Jer, ukoliko ne može da pronađe određeni broj „ekskluziva“ bar jedan novinar će – pre ili kasnije – da ih izmisli”, upozorava Skroza.

Profesor na Fakultetu političkih nauka i član monitoring tima Miroljub Radojković kaže da će jedan od najvećih izazova u predstojećem periodu biti pronalazak adekvatnog modela finansiranja javnog servisa, koji se već duže vreme nalazi u velikim problemima. Iako će država, po svemu sudeći, morati da interveniše da se javni servisi ne bi ugasili, finansiranje iz budžeta otvara osetljivo pitanje državne intervencije u medijima koja je protivrečna i zabranjena u Evropi.

„Postoje ugovori koji državama članicama EU zabranjuju državnu pomoć kompanijama u tržišnoj privredi. Prema tom standardu, samo ako nema drugog izlaza, državna intervencija je moguća, ali kao izuzetak. Dakle, odmah treba da bude jasno da finansiranje iz budžeta nije dugoročno rešenje, mada bi kod nas mnogi voleli da se trajno prebace na državne jasle. Jer, ako država preuzme finansiranje mreža koje treba da rade kao javni servis one će potpasti pod uticaj političkih aktera koji osvoje državnu vlast. Sa takvim modelom ne može se ostati na putu integracije u EU“, objašnjava Radojković.

Ni situacija u novim medijima nije mnogo bolja. Uprkos sve intenzivnijoj upotrebi novih tehnologija u političkoj komunikaciji svuda u svetu, savremena sredstva komuniciranja još nisu zaživela na političkoj sceni naše zemlje. O tretmanu onlajn komunikacije u Srbiji najbolje svedoči podatak da čak tri četvrtine vlada evropskih zemalja ima zvaničnu stranicu vlade ili premijera na Tviteru, a da Vlada Srbije u ovom trenutku nije prisutna ni na jednoj društvenoj mreži.

Monitoringom onlajn medija je utvrđeno i da je manje od četvrtine ministarstava u novoj Vladi aktivno na Fejsbuku, odnosno Tviteru, a još je problematičnija činjenica da se ogroman jaz između građana i političkih lidera iz stvarnog preneo i u virtuelni svet, pa čak i kada su partije i državne institucije prisutne na mreži, poruke se, gotovo po pravilu, kreću samo u jednom smeru, a društvene mreže „usijaju“ samo tokom predizborne kampanje.

Iako je bilo očekivano da se u određenoj meri smanji intenzitet aktivnosti političkih stranaka posle izbora, rezultati sprovedenog monitoringa pokazuju da su mnoge partije gotovo nestale sa društvenih mreža na kojima su se do 6. maja utrkivale po broju objava. Tako na Tviteru čak pet partija nakon formiranja nove Vlade ima pad koji se kreće u rasponu od 87 do čak 99 odsto u odnosu na period pre izbora (SPS   99%,   URS   97%,   DSS   96%,   LDP   91%,   DS   87%),   dok   je   nešto   manji   pad   zabeležen na Fejsbuku (DSS 87%, SPS 86%, LDP 74%, DS 68%, URS 51%). SNS je jedina stranka koja je zabeležila pad manji od 50 odsto na obe društvene mreže (29 odsto na Fejsbuku, odnosno 37 odsto na Tviteru).

Ništa bolja situacija nije zabeležena ni u slučaju stranačkih funkcionera,
koji su takođe drastično smanjili broj objava posle izbora (između 59 i 100 odsto na Fejsbuku, odnosno između 12 i 98 odsto na Tviteru), što ukazuje da je jedini cilj prisustva na društvenim mrežama bio da se obezbedi glas više na izborima, a ne da se ostvari dvosmerna komunikacija sa građanima, i da se na taj način motivišu na participaciju u političkom životu.

Da ogroman uticaj društvenih mreža na razvoj demokratije i građanskog društva nije karakterističan samo za razvijene zemlje Zapada na najbolji način svedoči primer poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. U periodu od 27. jula do 27. septembra poverenik je objavio 160 tvitova, a čak 65 puta je odgovarao drugim korisnicima na pitanja iz sopstvene nadležnosti, pa ne čudi što ga na Tviteru prati više od 5.500 korisnika, što je, poređenja radi, jednako broju pratilaca svih ministarstava prisutnih na ovoj društvenoj mreži zajedno. Problem je, međutim, što malobrojni pozitivni primeri ni izbliza ne mogu da poprave vrlo negativnu sliku o celokupnoj političkoj komunikaciji na mreži, ali bar predstavljaju dokaz da je potencijal novih medija moguće iskoristiti i u našoj zemlji.

Kompletni izveštaji monitoringa onlajn medija, štampe i televizije dostupni su na sajtu Medija centra: Media Trends: jun – oktobar 2012.