www.politika.rs

Publika opominje medije – za omiljeni program gledaoci su izabrali najkvalitetnije televizijske emisije. Ko kome onda nameće šund?

U vreme kada privatne televizije pune program turskim serijama i “rijaliti” takmičenjima, čitaoci Politike, najstarijeg lista na Balkanu (osnovanog 1904. godine) i najuglednijeg lista u zemlji, odnosno Politikine TV revije, izabrali su najkavlitetnije dokumentarne emisije za  omiljene televizijske sadržaje.

Za čitaoce Revije, Jovan Memedović, odličan sportski novinar i autor izvnrednog dokumentarnog serijala o potrebi zaštite prirode („Savim prirodno“), najomiljenenije je TV lice. Priznanja su dobili i Jutarnji program RTS-a, Dnevnik i Sportski program Javnog servisa, a omiljena dokumentarna emisija je “Kvadratura kruga” autora Branka Stankovića (ovaj autor pronalazi ljude na koje je društvo zaboravilo i inicira sakupljanje pomoći koja je pokazatelj da u nama još ima tragova dobrote i samilosti).

Zanimljivo je da gledaoci ni kada prate zabavni program ne žele da troše vreme na lake televizijske sadržaje – za njih je omiljena zabavna emisija “TV lica…Kao sav normalan svet” autorke Tanje Peternek-Aleksić. Novinarka, koja je redak primer vrhunskog obrazovanja, odmerenosti i novinarskog talenta, bira za goste istaknute i ugledne ličnosti iz različitih društvenih sfera i sa njima provodi dan. Ozbiljan dramaturški poduhvat koji ova emisija iziskuje pokazuje da ulazak u život  sagovornika ne znači “ogoliti ga”, što rade rijaliti programi, nego je cilj pokazati ono što je pametno, duhovito, a ljudsko i životno.

Anketa pokazuje da gledaoci ni među političkim sadržajima ne žele “politikanstvo”, koje okupira televiziju, nego analizu, objašnjenje. Omiljena politička emisija je, prema njihovom izboru, “Utisak nedelje” autorke Olje Bećković (emisija je koncipirana kao sukob mišljenja ličnosti koje pripadaju različitim političkim opcijama).

Opaske da televizija “spušta” kvalitet sadržaja jer joj to diktira publika očigledno nisu tačne, imajući u vidu da gledaoci biraju angažovano novinarstvo koje je, na žalost, sve ređe. Iako su čitaoci “Politike”, kvalitetnog dnevnog lista, onaj sloj ljudi koji ne žudi za tabloidnim formatima, pravo je vreme da se razmisli da li televizija treba da bude “prozor u svet”, ili treba da služi nezaposlenoj i neobrazovanoj naciji da “prekrati” dan.

Publika je pokazala da je “gladna” dobrog sadržaja, da traži obrazovanog nenametljivog novinara koji će im prikazati nešto novo. Diktat koji vlasnici i urednici  tabloida postavljaju, bez ikakve odgovornosti za javnu reč, pokazuje da je jedan deo novinarstva pao na najniže grane, gde novinari glume detektive, voditelji manekene, a sve je najdirektnija promocija primitivizma. Izbor publike poslednji je alarm medijima da ne smeju zaboraviti na obrazovnu i edukativnu ulogu i upozorenje da se javni prostor ne sme popunjavati najgorima među nama, nego pozitivnim primerima koje bi trebalo da sledimo.