Skoro polovina novinara izjavila je da ima potpunu autonomiju, dok oko 42 odsto njih svoju autonomiju na radnom mestu percipira kao delimičnu, a osam odsto smatra da uopšte nema autonomiju, pokazuje istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) u kojem je učestvovalo skoro 300 novinara, a koje je urađeno u okviru „Kampanje za medijsku pismenost“.
Na pitanje iz kojih se medija najčešće informišu, 45 odsto novinara je odgovorilo da se informiše podjednako iz novih i tradicionalnih medija, 35 odsto se informiše pretežno iz novih, dok se svega jedan ispitanik informiše isključivo iz tradicionalnih medija. Kada je reč o upotrebi društvenih mreža, tri četvrtine novinara odgovorilo je da koristi Fejsbuk, približno polovina ima naloge i na Tviteru, Linkedinu, 38 odsto na Gugl plusu, skoro 13 odsto koristi Instagram, a svega 11,4 odsto ispitanika ne koristi društvene mreže.
Prema istraživanju BIRODI, ispitani novinari se najčešće informišu preko interneta i televizije. Čak skoro četiri petine ispitanika izjavljuje da se najčešće informiše preko interneta, putem televizije svaki četvrti, a trećina putem društvenih mreža. Najmanji broj novinara informiše se preko radija i nedeljnika i magazina.
„Novinari su pitani da od ponuđenih odgovora izaberu više onih koji odgovaraju njihovim stavovima prema korišćenju društvenih mreža. Čak 71,5 odsto njih izjavljuje da ih koristi za praćenje događaja, kao izvor podataka, dok je po nešto više od 55 odsto odgovorilo radi praćenja rada drugih medija i za privatne poruke. Približno svaki četvrti novinar plasira sadržaje na društvene mreže nekoliko puta nedeljno. Brojni (23 odsto) su i oni koji to rade na dnevnoj bazi, dok 22 odsto posećuje i čita sadržaje sa društvene mreže, ali ih sami ne plasiraju“, navodi se u analizi rezultata istraživanja.
Uzorak ovog istraživanja obuhvatio je 291 novinara, a ujedno su rađena istraživanja o medijskoj pismenosti i sa 133 profesora građanskog vaspitanja, 350 studenata novinarstva i 2.453 učenika završnih godina srednjih škola.
Medijska koalicija, koju čine novinarska i medijska udruženja, i USAID pokrenuli su „Kampanju za medijsku pismenost“ u cilju jačanja i podrške demokratizaciji društva kroz promociju medijske pismenosti, nezavisnog i odgovornog novinarstva. Projekat ima za cilj da utvrdi kakva je percepcija medija i nivo razumevanja uloge medija i medijske kulture i da potom, kroz seriju aktivnosti, doprinese razvoju analitičkog pristupa medijskim sadržajima.
U okviru „Kampanje za medijsku pismenost“, u januaru 2014. će biti otvoren sajt Onlajn resurs centar – mesto gde će profesori moći da nađu izvore, materijale i planove časova o temama u vezi sa medijskom pismenošću za časove građanskog vaspitanja, a srednjoškolci materijale koji će ih zainteresovati za ulogu medija u njihovim životima. Novinari će na ovom sajtu moći da nađu najnovija onlajn oruđa koja mogu da koriste u poslu, kao i ideje kako da koriste društvene mreže i internet za proizvodnju tekstova od javnog interesa.
Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas.
Foto: Stefana Savić/Danas
Tags:Biro za društvena istraživanja, medijska pismenost, onlajn novinarski alati, Onlajn resurs centar, upotreba društvenih mreža