Osim brojnih promena u načinu izveštavanja, poslovanju i funkcionisanju medija, digitalno doba donelo je i prve “onlajn etičke dileme”. Da li bi novinar trebalo da bude prijatelj sa svojim izvorima na Fejsbuku, da li bi trebalo da prenosi njihove tvitove, da li je opravdano “lajkovati” stranicu kompanije o kojoj se izveštava, i da li takav vid podrške kompromituje novinarsku objektivnost? Ovo su samo neka od pitanja na koja pokušavaju da odgovore redakcije širom sveta.

I dok neke medijske kuće kao što su Asošiejted pres i Volstrit žurnal imaju pismena uputstva kojima se reguliše ponašanje novinara na društvenim mrežama, u Rojtersovom priručniku se navodi da se svet brzo menja i da će novinari morati da primene zdrav razum u mnogim slučajevima. Koliko god “lajkovanje” nečije stranice na Fejsbuku već na prvi pogled delovalo nespojivo sa objektivnošću novinara, često je to jedini način da se prate sve objave na datoj stranici, ali i da se lociraju potencijalni izvori.

Viša predavačica etike na Pointer institutu, Keli Mekbrajd (Kelly McBride), kaže da bi novinari isključivanjem sa društvenih mreža izgubili važan izvor vesti i trendova. “Apsolutno morate da koristite društvene medije kao jedan od novinarskih alata. Ne bih volela da novinari misle da ne mogu u potpunosti da koriste mreže zato što su novinari. Društvene mreže su zapravo  najznačajnija stvar u novinarstvu u ovom trenutku”, kaže Keli Mekbrajd.

U tekstu pod nazivom Etika društvenih mreža objavljenom na portalu businessjournalism.org, novinarka Ketrin Luis (Katherine Lewis) na osnovu pravila vodećih medijskih kuća i intervjua sa ekspertima za etička pitanja navodi nekoliko saveta kojih bi trebalo da se pridržavaju svi novinari koji koriste društvene mreže.

Prvi savet je da se novinar dobro upozna sa pravila sopstvene redakcije i da razume politiku korišćenja društvenih medija koju je poslodavac propisao, naročito po pitanju iznošenja privatnog mišljenja, političke orijentacije i nepristojnog jezika. To što medijska kuća nema pravila u pisanoj formi ne znači da na neki način nije dala do znanja koja su očekivanja po pitanju ličnog ponašanja novinara i izražavanja privatnih mišljenja.

Drugi savet je da novinari razmisle pre nego što tvituju, jer svaki komentar koji napiše može da mu se vrati kao bumerang, iako ga je možda namenio svojoj privatnoj publici, jer ni zatvorene mreže nisu imune na širenje informacija “cut and paste” metodom. “Zato, pre nego što bilo šta napišete ili podelite sa drugima na društvenoj mreži, trebalo bi da razmislite kao novinar da li to može da stvori sumnju u vašu sposobnost da svoj posao radite profesionalno i nepristrano”, kaže autorka teksta. Ona napominje i da je anoniman nastup loša strategija, jer će to izgledati obmanjujuće kad se jednom otkrije vaš pravi identitet, a otkriva se lakše nego što mislite.

Iako na prvi pogled može delovati tvivijalno, treći savet dobija sve veći značaj što se može primetiti i u nastupu domaćih novinara koji neretko prelaze granicu dobrog ukusa. “Možete da budete pametni i vispreni, a da ne budete nepristojni”, upozorava Mekbrajd i dodaje da postoji pritisak na novinare da budu i zanimljivi i duhoviti i brzi, ali da moraju da imaju na umu da im je “na lice okačen megafon” i da novinar nije tek bilo koji korisnik društvenih mreža.

I saveti Američkog društva urednika (American Society of News Editors) svedoče o tome da debata o etici društvenih medija postaje sve značajnija. U vodiču pod nazivom “10 najboljih praksi za društvene medije” svim medijskim profesionalcima se skreće pažnja na to kako bi trebalo da se ponašaju na mreži:

1. Tradicionalne etičke norme primenjuju se i na internetu.

2. Polazite od pretpostavke da će sve što napišete na internetu postati javno.

3. Koristite društvene medije za interakciju sa publikom, ali profesionalno.

4. Objavite najnoviju vest na web sajtu vašeg medija, ne na Tviteru.

5. Pazite na to kako će vas doživeti i shvatiti.

6. Napravite nezavisnu proveru bilo čega što nađete na društvenoj mreži.

7. Uvek se predstavite kao novinar.

8. Društvene mreže su alati, ne igračke.

9. Budite transparentni i priznajte na internetu kada ste pogrešili.

10. Neka diskusije u krugu kolega ostanu poverljive.

Tako je vreme radikalnih promena konačno zahvatilo i etičko postupanje novinara. Etika više nije nedvosmislena kakva je nekada bila, konsenzusi po pitanju idealne prakse sve su ređi, pa nas u predstojećem periodu sasvim izvesno očekuje niz dilema u vezi sa ovim pitanjem. Ujedno i granica između privatnog i profesionalnog postaje sve tanja, a broj korisnika sve veći, pa bi saveti svetskih pionira u razmatranju etike društvenih medija bili korisna osnova i za domaće profesionalce. Uostalom, društvene mreže odavno nisu igračke, već vrlo korisni alati u medijskom izveštavanju, u šta se svakodnevno uveravamo i na domaćoj medijskoj sceni.