Eto. Izrečeno je. 

Možda ne baš tim rečima, ali je u suštini obelodanjeno da je američki federalni dug katastrofalan, ogroman, i da će nas – na kraju – dovesti do propasti. Ili pomoći Kini da nas uništi. Ili će, u najmanju ruku, dovesti do toga da će mnoge majke i očevi morati da se bore za opstanak i da brinu o stvarima o kojima nisu morali da brinu ranije. Recimo da postoje dve vrste tekstova koji odslikavaju stanje američke privrede: a) zverski dug b) sve manje sna a više štednje. Američke vesti zaista mogu biti crno-bele.

Jasno je da ekonomske vesti u SAD ubijaju ljude u pojam. Veoma. Prema podacima Pev istraživačkog centra za populaciju i štampu (Pew Research Center for the People & the Press) negativan stav prema ekonomskim vestima naglo je povećan od jula meseca i u avgustu je bio na vrhuncu u poslednje dve godine. Možda bi manje depresivna vest bilo to da nema vesti.

Zabave radi, hajde da otkrijemo nekoliko najnovinih naslova koji se odnose na američku ekonomiju:

“Analitičari sve skeptičniji po pitanju ekonomskog oporavka” – Hafington post (Haffington Post)

“Lekcije o slabosti američke privrede” – Njujork tajms (New York Times)

“Da li će Banka Amerike (Bank of America) srušiti ekonomiju?” – Salon (Salon)

“Još jedno strašno obelodanjivanje budžeta” – Salon (Salon)

“Perspektive američke ekonomije deluju sumorno” – Ekonomist (The Economist)

“Kada prodavnice Sve za dolar postaju preskupe” – Slejt (Slate)

“Razlozi za strah opravdani: Zašto tržišta tonu” – Slejt (Slate)

“Policija: Čovek krivi lošu ekonomiju za pravljenje metamfetamina” – Evansiljski štampani glasnik (Evansville Courier & Press)

Tačno je da postoje i mnogo optimističniji izvori iz kojih Amerikanci mogu da dobiju informacije o aktuelnim dešavanjima (kao što su TV Guide, Sports Illustrated for Kids…). Međutim, na osnovu nalaza najnovijeg nedeljnog izveštaja Indeksa zanimljivosti vesti (News Interest Index), u okviru Pev projekta, 67 odsto ispitanika kaže da su bili izloženi uglavnom lošim vestima o privredi, što je za 18 odsto više nego u toku jula meseca, a čak preko 40 odsto više nego na početku 2011. godine.

Indeks, zasnovan na dugoročnom istraživanju interesovanja javnosti za najbitnije vesti, pokazuje kako medijsko izveštavanje utiče na interesovanje za vesti. Istraživanje je sprovedeno metodom telefonskog intervjua, na uzorku od 1001 osobe  starije od 18 godina, koje žive u 48 kontinentalnih država SAD-a.

Stavovi o vestima iz različitih sektora privrede, od finansijskih tržišta do tržišta rada i nekretnina, “sve su više pesimistični”.

Zaključci istraživanja su sledeći:

Skoro tri četvrtine ispitanika reklo je da je čulo uglavnom loše vesti o stanju na tržištu rada. Nešto manje, njih 69 dosto čulo je loše vesti sa finansijskog tržišta, 66 odsto o ceni gasa, njih  63 odsto o vrednosti nekretnina, dok je 52 odsto građana čulo loše vesti o cenama hrane i robe široke potrošnje. Sve u svemu, očigledan je očaj (iako su ljudi Pev instituta ovaj komentar izostavili).

Kada je reč o zapošljavanju, odgovori koji se odnose na situaciju na tržištu rada u SAD su najnegativniji od kada je Pev počeo praćenje 2009. godine.

Osim toga, negativna osećanja u vezi sa vestima iz ekonomije dominiraju među gotovo svim demografskim grupama: 71 odsto republikanaca, 62 odsto demokrata i 69 odsto nezavisnih kaže da su vesti iz ekonomije koje su čuli uglavnom loše.

Ogroman federalni dug može se lako shvatiti na sledeći način: recesija je izazvala smanjenje prihoda i poreske stope su veoma dugo vrlo niske. Tu su i više od dva veoma skupa rata.

Ipak, život teče dalje (čak i izvan Amerike!). I druga slična pitanja privlače pažnju Amerikanaca, uključujući delimično zatvaranje Federalne avio-administracije, nasilje koje prati političke pobune u Siriji, kandidate za predsedničke izbore 2012, kao i nedostatak hrane u Somaliji, ali sve to dobija znatno manje prostora u vestima.

Beskrajne ekonomske teme mogu biti najviši javni interes, a s obzirom na nedavni pad tržišta, to i nije neobično.  Napuštanje pesimizma je svakako nerealno, ali vredi napomenuti da je, uprkos nacionalnoj anksioznosti, sveprisutna nesigurnost produbila osećanja zbunjenosti i nezadovoljstva – a podjednako veličanstveni događaji nastavljaju da se dešavaju svake nedelje i pokreću čitave populacije. Samo što se oni dešavaju negde drugde.