Kada je Džim Vandehaj nedavno sa uredničkog prešao na direktorsko mesto lista i sajta „Politiko”, zavredio je pažnju gotovo svih značajnih medija u SAD, i to iz dva razloga. Prvo, u američkom žurnalizmu je krajnje neuobičajena praksa da novinar napusti redakciju i pređe u menadžment, i drugo – postalo je jasno da već veoma uspešan „Politiko” ima ambiciju da postane još uticajniji među medijima u Americi.

Vandehaj (42) je proglašen za jednu od 100 najuticajnijih ličnosti informacionih doba pa se od njega, sasvim prirodno, očekuje da pronađe formulu za rast. Osim toga, on je već pokazao da ume da napravi popularan medij, i to baš u vreme kada se velike novinske i televizijske kuće bore za opstanak usled velike ekonomske krize.

On je pokrenuo nove novine i portal 2007, da bi samo godinu dana posle toga, za vreme predsedničkih izbora, „Politiko” bio jedan od najvažnijih izvora informacija za čitaoce političkih rubrika i vašingtonske insajdere. I tada je uradio nešto što većina priznatih reportera ne bi: napustio je novinarski posao u prestižnom „Vašington postu” da bi od nule stvarao medij posvećen američkoj političkoj sceni.

Ne čudi zato što se „Politiko” posvetio isključivo politici ako se zna da je Vandehaj pre toga 15 godina pratio zbivanja u Vašingtonu, prvo u malim listovima, zatim u „Volstrit džornalu” i konačno kao izveštač iz Kongresa za „Vašington post”. „Politiko” je pokrenuo sa svojim urednikom (političke) rubrike u „Postu” Džonom Herisom koji i posle Vandehajevog odlaska iz redakcije ostaje na uredničkom mestu. Ovaj dvojac je u svoje redove privukao i druga zvučna novinarska imena, pa su zajedno stvorili veoma popularan sajt.

To što je „Politiko” postao veoma uticajan, što se štampano izdanje (30.000–40.000 primeraka) distribuira Beloj kući, kongresmenima i ostaloj administraciji u prestonici, a sajt svakog meseca poseti između četiri i pet miliona ljudi, enigma je za medijsku industriju koja uporno promoviše suprotan trend: smanjiti strane o ozbiljnim temama i posvetiti se pitkoj zabavi.

Kako je objavio vlasnik ove kuće, jedna veća medijska kompanija, „Politiko” je počeo da donosi novac treće godine posle pokretanja i od tada je neprestano profitabilan. Vandehaj ističe da će sa nove pozicije gledati da zarada i dalje raste, ali i da zaposli još novinara i proširi krug tema u novinama.

– Zaista želim da energiju i talenat posvetim tome da pronađem profitabilnu budućnost za novinarstvo – kazao je u saopštenju.

Sada redakcija radi sa 230 ljudi i ima najveću akreditovanu ekipu u Beloj kući. Jedan su od najposećenijih informativnih sajtova u SAD. Kada su ga ranije pitali da objasni tajnu uspeha svojih novina, Vandehaj je objasnio da su pokretači sajta i lista „Politiko” razumeli da se bez obzira na tehničke inovacije neke stvari u novinarstvu nikada ne menjaju:

– I dalje mi je najvažnije da li pravilno shvatamo stvari, da li razumemo ono što se dešava u Vašingtonu – kazao je Vandehaj.

On za sebe kaže da je „novinar sa preduzetničkim duhom”, a kako će iskoristiti obe veštine, pomno će pratiti medijska industrija u SAD. Nagoveštava da će iz njegove redakcije uskoro izaći i novi magazini kao i da čitaoci mogu da očekuju duže tekstove i dubinske analize, što je plan koji se razlikuje od namere mnogobrojnih novina da skraćuju članke i tako se dopadnu generaciji odrasloj na svetskoj mreži.

Vandehaj će u jednačinu za opstanak morati da uračuna još jednu nepoznatu: kako se izboriti sa konkurencijom sa interneta, usamljenim blogerima koji stoje nasuprot redakcijskom prikupljanju informacija. On kaže da ga ovaj trend ne zabrinjava jer su blogeri ljudi sa izrazitim mišljenjima, ali sa manjkom proverenih informacija do kojih mogu da dođu samo profesionalni novinari i ozbiljne redakcije.

– To je potrebno demokratiji. Potrebni su ljudi kojima možete verovati, redakcije koje će se posvetiti ozbiljnom novinarstvu i pozivati vladu na odgovornost – zaključuje Vandehaj.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto:  thewrap.com