Na vladinoj infuziji

21. januar 2012. • Ekonomija medija • by

Podrška javnom servisu i štampi je političko pitanje, ali ne samo u Austriji.

Poredeći podatke iz Nemačke, Finske, Francuske, Italije, Velike Britanije i SAD-a, Rasmus Klajs Nilsen (Rasmus Kleis Nielsen) i Gert Linebank (Geert Linnebank) sa Rojtersovog instituta na Oksfordovom univerzitetu, zaključili su da su instrumenti medijske politike u suštini ostali nepromenjeni od osamdesetih godina prošlog veka. Analizirajući zemlje koje subvencionišu medijske projekte, Nilsen i Linebank su otkrili da većina novca koji izdvaja država odlazi medijskim dinosaurusima: radiju, televiziji i novinama.

I štampa i radio i televizija imaju dugu istoriju boravka na vladinoj infuziji u svim zemljama koje su uključene u studiju – ili kroz dobijanje obilnih naknada, smanjenje poreza, smanjene poštarine ili čak kroz direktne državne subvencije. Čak i u SAD, gde vlada tradicionalno ne sponzoriše medije, istraživači su otkrili da se svake godine više od jedne milijarde dolara, novca poreskih obveznika, potroši na javne televizijske i radio programe, a još jedna milijarda dolara se dodeljuje novinskim izdavačima.

I dok snažno lobiranje medijske industrije obezbeđuje kontinuirano finansiranje, mali početnički pokušaji vođenja medijskih projekata imaju male šanse da dobiju takve subvencije.

Nilsen i Linebank su najbizarniji zakon pronašli u Italiji, gde novinarski biroi koje vode bar dva člana parlamenta, mogu da dobijaju finansijsku potporu sve dok izdaju štampano izdanje novina. Međutim, jedno od ograničenja je što novine moraju postojati na tržištu najmanje tri godine.

Originalno objavljeno u Die Furche, Nr. 47/2011

Izvor: Rasmus Kleis Nielsen/Geert Linnebank (2011): Public Support for the Media. A Six Country Overview of Direct and Indirect Subsidies Report, Reuters Institute for the Study of Journalism, University of Oxford

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , ,

Send this to a friend