U trenucima kada najpopularnija društvena mreža postavlja novi rekord ispisujući još jedno poglavlje u istoriji novih tehnologija, sve je manje onih koji govore o Zakerbergovim uspesima. Dok je planetu obilazila vest da je Fejsbuk postao prva društvena mreža koja je dostigla cifru od milijardu korisnika, mediji su znatno češće podsećali na neuspehe nego na mnogobrojne uspehe ove društvene mreže, nagoveštavajući mogući pad verovatno najveće zvezde s početka 21. veka.
Svaka sedma osoba na planeti poseduje nalog na Fejsbuku i bar jednom mesečno ga koristi, objavio je juče osnivač ove društvene mreže Mark Zakerberg u zvaničnom saopštenju na sajtu kompanije. O aktivnostima korisnika najbolje svedoče podaci da je od 2009. godine podeljeno čak 1,13 biliona “lajkova”, objavljeno 219 milijardi fotografija i sklopljeno više od 140 milijardi “prijateljstava”.
„Pomoći milijardi ljudi da ostanu u vezi je neverovatno i stvar na koju sam najponosniji u svom životu“, napisao je Zakerberg u poruci objavljenoj na ličnom profilu.U ovom trenutku, međutim, pažnju javnosti mnogo više privlačiproblem ove kompanije, čije su deonice od izlaska na berzu u maju ove godine izgubile 50 odsto svoje početne vrednosti. Stoga mnogi analitičari veruju da će, koliko god to neverovatno zvučalo u ovom trenutku, Fejsbuk nestati već do 2020. godine.
„Za pet do osam godina oni će nestati na isti način na koji je nestao i Jahu (Yahoo). Jahu još uvek zarađuje novac, još uvek je profitabilan, još uvek imaju 13.000 zaposlenih, ali Jahu ima samo deset odsto vrednosti koju je imao na svom vrhuncu 2000. godine. Prema svim pravilima, oni su nestali“, kaže Erik Džekson, analitičar i osnivač investicionog fonda Ironfire Capital. On smatra da su dosad postojale tri generacije internet kompanija. Jahu je savršen primer onlajn pionira. Onda je u drugoj generaciji došao Fejsbuk kao predstavnik društvenih mreža, dok će treća generacija biti zasnovana na mobilnosti.
Da nevolja za Fejsbuk bude veća, upravo mobilnost predstavlja najslabiju kariku ove društvene mreže, pa se njenim čelnicima često zamera da ne rade dovoljno na zadovoljavanju mobilnih korisnika. Iako su na ove kritike u Fejsbuku reagovali lansiranjem nove aplikacije za sve uređaje sa Eplovim operativnim sistemom, kupovinom Instagrama i uvođenjem servisa za kupovinu sponzorisanih priča u novostima (News Feed) specijalno za mobilne uređaje, značajniji napredak se još uvek ne primećuje.
„Fejsbuk može da kupi mnogo mobilnih kompanija, ali je on suštinski još uvek jedna velika internet-stranica, a to se razlikuje od mobilne aplikacije. Na isti način na koji se Gugl borio da uđe na društvene mreže i Fejsbuk će sada morati da se bori da uđe na mobilne uređaje“, zaključuje Džekson. Ono što bi mogla da bude olakšavajuća okolnost za čelnike ove društvene mreže je činjenica da u ovom trenutku imaju čak 600 miliona mobilnih korisnika, ali je problem što im ova impresivna cifra još uvek ne donosi nikakav profit.
Čini se da je i Zakerbergu jasno da uprkos novom rekordu nema mnogo razloga za slavlje. „Stvari se dešavaju u ciklusima, a mi trenutno prolazimo kroz jedan loš. Ljudi koji rade u Fejsbuku su, međutim, fokusirani na to što rade. Malo ko ima priliku da stvara nešto za milijardu ljudi, a takva prilika se nudi i na jako malo mesta. To je ono što nas uprkos svemu lošem i dalje motiviše“, kaže Zakerberg i obećava da će svakog dana raditi na tome da Fejsbuk bude sve bolji.
Već sada je, međutim, svima jasno da je neprikosnovena liderska pozicija na onlajn tržištu već u ovom trenutku ozbiljno uzdrmana i da će trend koji je ova društvena mreža ostvarivala godinama unazad teško moći da se ponovi. Izvesno je samo da nas narednih godina očekuju mnoge promene na najpopularnijem servisu za umrežavanje. Da li će sve to biti dovoljno da se izbegne sudbina koju predviđaju analitičari neće zavisiti samo od Fejsbuka, pa će Zakerberg sa velikom pažnjom osluškivati impulse onlajn sfere čiji se zahtevi, po svemu sudeći, ipak menjaju brže od najpopularnije društvene mreže.
Tags:Erik Džekson, Fejsbuk, Ironfire Capital, Mark Zakerberg, mobilni korisnici, mobilnost