Čim je prvi čovek Amazona Džef Bezos objavio da preuzima Vašington post, mnogi su se zapitali zašto to radi. Odnosno, šta će čovek koji je rekao da za 20 godina više neće biti štampe uraditi sa jednim od najuglednijih listova u toj industriji?

Dvojica američkih medijskih eksperata raspravljali su o toj temi. Medijski analitičar Ken Doktor, osnivač sajta Newsonomics.com  i autor  kolumni za Njuman novinarsku laboratoriju (Nieman Journalism Lab) bio je iznenađen kada je prvi put čuo za  Bezosov plan, ali je i dodao : da se “previše ugnjezdio u toj oblasti“.

“Svedoci smo sveprožimajuće pojave da novine javnih kompanija prelaze u privatno vlasništvo. Vidimo novu klasu multimilionera i milijardera bez iskustva u izdavaštvu kako kupuju novine čim počne da im opada vrednost”. Neposredno pre nego što je Bezos kupio Vašington post, vlasnik bostonskog bejzbol tima Red Soks (Red Sox) Džon Henri postao je vlasnik Boston Glouba (Boston Globe). Milijarder Voren Bafet kupio je više od 60 novina u toku jedne godine.

“Imajući u vidu da je Vašingotn post slabio svoju poziciju i bio u potrazi za strategijom, nije iznenađujuće to što se desilo”, objašnjava Doktor.

Kaplan,  Postov odeljak za obrazovanje, dobijao je subvencije, ali je onda postao neprofitan. Grahmanovima, koji su držali Post tokom osam godina, “ponestalo je i novca i želudca za narednih pet godina digitalne transformacije”, objašnjava Doktor.

“Ono što me je više iznenadilo od neočekivane prodaje Vašington posta je da preovlađujuća pozitivna reakcija projektu privatizacije koju je sproveo Džef Bezos”, objašnjava Skot Majer, profesor novinarstva na Univerzitetu Oregon i član EJO mreže.  Čak su i radnici Posta bili poprilično otvoreni za prekidanje saradnje sa Grahmanovima.  “Za mene, to znači da mediji ne samo da prepoznaju, nego i prihavtaju digitalne novine u štampi”, objašnjava Majer.

U intervjuu nemačkom Berliner Cajtungu krajem prošle godine, Bezos je rekao: “siguran sam da u narednih 20 godina neće više biti štampanih izdanja. Možda samo kao kurizitet nekih hotela koji će to nuditi, kao ekstravagantan servis za goste. Štampa neće biti nešto što je uobičajno za 20 godina“.

U svakom slučaju, medijski analitičar Ken Doktor veruje da će se Bezos fokusirati na digitalnu distribuciju, ali i da je gašenje štampane verzije Vašington posta preuveličano.  On ne veruje da Bezos želi da izgubi dobit od štampe koji čini 75% Posta. “Ako kliknete prekidač, izgubiće prihod, a Bezos dobro zna i ceni takvu ekonomiju”, objašnjava Doktor.

Međutim, Doktor  takođe ističe da će tranzicija iz štampanog u digitalni format biti neizbežna. “Pitanje za narednih pet godina je kako da se premosti, da se sastavi i štampano i digitalno izdanje i da se preorijentišu i čitaoci i reklame na ono što će doći u digitalnom dobu”, ističe ovaj medijski stručnjak.

On ne veruje da će u 20 godina štampana industrija nestati, već da će naći svoje utočište.

“Čitanje na tabletu je u rapidnom porastu- jeftinije je za izdavače i daleko više ekološki ispravno”, ističe Doktor. On ukazuje i na rad studenta konsultantske kuće Mekvoda (Mequoda), Pju istračiovačkog centra (Pew Research Center) i Rejnolds instituta za novinarstvo (Reynolds Journalism Institute) koji su pokazali da sve više čitalaca u Sjedinjenim Državama – među kojima su i dugogidišnji čitaoci štampe – više vole tablet nego novine. “Znači da je sedmodnevnoj štampi ostalo 5-10 godina života. Nedeljna i vikend izdanja trajaće nešto duže”, prognozira Doktor.

“Pretpostavljam  da bi kraj štampane moga da dođe i brže”, ističe Majer. To, međutim, nije nužno katastrofa. Industrija izdavaštva u digitalnom  svetu donosi i finansijske i ekološke benefite. “ I što je mnogo važnije, digitalne novine nude mogućnost za istinski personalizovan, interaktivan i multumedijalni novinski i marketinški sadržaj – što je kombinacija koja će zasigurno spasiti novinarstvo od smrti “, ističe Majer.

On smatra i da je Bezos digitalni pionir: “Pretpostavljam da će Bezos težiti ne samo da spase Vašington post od opasnog puta u finansijsku propast nego će i utrti put svim ostaim novim medijima, kao što je učinio i sa izdavaštvom knjiga kroz Amazon’s Kindle E-Reader.”

Iako je vlasnik Amazona stekao Vašington post svojim privatnim sredstvima, Doktor  predlaže Bezosu da potraži sinergiju sa drugim kompanijama. Po njegovom mišljenju, Amazon ima izuzetno mnogo različitih prednosti u odnos na druge portale za onlajn kupovinu: Amazon servis, uključujući orderovanje na klik,  zaltni je standard za ono što kupci žele u digitalnom svetu. Takav model mogao bi da važi i za vesti.  Doktor predviđa “Netfliks vesti” (Netflix for News). Američka kompanija Netliks vodeći je svetski servis za gledanje serija i filmova. Vašington post bi tako mogao da poboljša posao sa platformom poput vesti na zahtev gde će prikupljati tekstove različitih novina i nuditi – za čitanje, za kupovinu, deljenje i gde će biti moguće jednostavno se informisati, bez listanja.  Arhiva vesti , sortirana u grupe prema oblastima, biznis je ideja budućnosti.

Doktor kaže da je Bezosov prvi izazov da kreira  bolju dostupnost Posta na telefonu. On predlaže da Amazon  pokloni Kindle Fires, sa prelistanom poštom, koja se plaća.

Uprkos euforiji zbog Bezosove kupovine Vašington posta u Americi se sve češće otvara pitanje budućnosti novinarstva.  Majer ističe da još uvek nije siguran da li će privatni vlasnici  poput Bezosa uspeti da obezbede transparentnost i nezavisnost koja je neophodna za slobodnu štampu. Da li će dnevne novine uspeti da nađu utočište u digiralnom svetu koji nagrađuje specijalizaciju ili velika tržišta – ali ne nužno i ono što je između. Da li će novi digitalni princip podržati dubinsko novinarstvo ili nastaviti sa površnim vestima težine jednog bajta (“byte-size” news) koje se lako pronalaze ali i lako nestaju  – što je sudbina koja je zadesila lokalne televizijske stanice koje su se bavile vestima u Americi?