Poštovani čitaoci,

Srpska verzija sajta Evropske opservatorije za novinarstvo (EJO) trenutno nije aktivna, dok se ne pronađu novi načini finansiranja ili sponzori koji bi pružili podršku za nastavak projekta. Do tada će sajt i svi objavljeni tekstovi biti dostupan za sve čitaoce.

Srpski EJO počeo je sa radom decembra 2011. godine i od tada aktivno prati i izveštava o svim značajnim temama i dešavanjima na medijskoj sceni Srbije, ali i o regionalnim i globalnim trendovima u novinarstvu.

Tokom tri i po godine rada, srpski tim je objavio 280 tekstova, učestvovao u zajedničkim EJO istraživanjima, sarađivao i razmenjivao sadržaje sa svim zemljama članicama EJO mreže i na taj način dao svoj doprinos razvoju medijske scene u našoj zemlji, ali i informisanju stručne javnosti u Evropi i svetu o stanju u medijima i novinarstvu u našem regionu.

Zahvaljujemo se na saradnji i podršci svim dosadašnjim sponzorima i partnerima i nadamo se da će se stvoriti uslovi da srpski EJO uskoro nastavi sa radim.

EJO TIM

Sedam velikih evropskih dnevnih novina, među kojim su i francuski Le Figaro, nemački Die Welt i španski El Pais, potpisalo je sporazum o partnerstvu kojim je oformljena Evropska alijansa vodećih dnevnih listova (LENA). Ona će im omogućiti razmenu sadržaja, realizovanje zajedničkih istraživanja, odnosno promovisanja kvalitetnog novinarstva u Evropi.

Članovi osnivači su već spomenuti Die Velt, El Pais i Le Figaro, kao i italijanska La Repubblica, Le Soir iz Belgije, kao i Tages-Anzeiger i Tribune de Geneve iz Švajcarske. Za prvog čoveka Alijanse izabran je Havier Moreno, urednik El Paisa u periodu između 2006. i 2014. godine.

„Svaki dnevni list postavljaće svoje izabrane članke na zajedničku platformu osmišljenu za tu svrhu i oni će biti na raspolaganju svim članicama Alijanse“, navodi se u zvaničnom saopštenju dnevnih novina okupljenih u LENA. U saopštenju se navodi i da će intervjui, članci i komentari biti specijalno izabrani za istovremeno objavljivanje u svim partnerskim novinama prilikom velikih događaja.

Urednica iz Le Figaroa Sofia Bengana pojašnjava da će zajednički rad biti najizraženiji prilikom istraživanja, a teme će se birati zajednički.

„Odredićemo izvestan broj tema koje bi mogle biti predmet naših istraživanja, a rad na njima ćemo zajednički sprovoditi“, pojašnjava Bengana.

Na prezentaciji koja je održana u Briselu u centru pažnje bio je jedan termin – kvalitet. Alijansa će stoga posebnu pažnju posvetiti stvaranju i promovisanju kvalitetnog proizvoda kojim će pokušati da, kako se navodi, konsoliduje evropsko javno mnenje, a jedan od najvećih izazova biće usklađivanje sedam novina koje izlaze na četiri različita jezika.

Bitan deo ovog poduhvata je i razvijanje zajedničkih digitalnih platformi, ali i programa za razmenu kadrova, koji će omogućiti novinarima i ostalim zaposlenima da provode vreme u drugim novinama Alijanse i na taj način prošire svoje oblasti ekspertize.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović ocenila je da se novi Izveštaj o medijima, koje je pripremilo to savetodavno telo vlade Srbije, ne razlikuje od onog iz 2011. i da nije bilo pomaka u obezbeđivanju transparentnosti u finansiranju medija niti u pogledu političkih i uticaja marketinških agencija na rad medija.

U emisiji „Jedan na jedan“ Radio televizije Vojvodine ona je izrazila uverenje da taj izveštaj „ipak neće biti ignorisan kao prethodni, ili kao svi dosadašnji izveštaji Saveta odrugim oblastima“.

Milenović je rekla da je Izveštaj o stanju u medijima u Srbiji prošle nedelje prosleđen Vladi, a da će javnosti biti dostupan od petka, prenosi RTV.

„Mi smo se bavili činjenicama. Analizirano je 50 medija. U aprilu smo počeli da sakupljamo dokumentaciju. Poslali smo zahteve i na adrese 27 državnih institucija i dobili odgovore. Samo u nekoliko slučajeva morali smo da angažujemo poverenika Rodoljuba Šabića. Imali smo, dakle, odličnu saradnju sa državni institucijama u tom pogledu“, navela je ona.

Prema njenim rečima, netransparentnost finansiranja medija i dalje je suštinski problem, iako je u međuvremenu donet set medijskih zakona, a jer je, kako je ocenila, verovatno potrebno neko vreme da bi se oni implementirali.

„U pogledu finansiranja, u Izveštaju govorimo o različitim aspektima finansiranja, što direktnog, što indirektnog, ali i o otpisivanju različitih dugova, odnosno o tome kako država putem finansiranja utiče na medije“, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, zbog toga je praktično nemoguće i izračunati koliko se novca sliva na medijskom tržištu.

„Ni mehanizmi uticaja na medije se nisu promenili. Tako da se ni u tom pogledu Izveštaj bitno ne razlikuje od onog iz 2011. godine“, rekla je Milenović.

Prema njenim rečima, aktuelna vladajuća stranka SNS 2011. godine, kad je bila u opoziciji, najviše citirala tadašnji izveštaj Saveta i izrazila očekivanje da će to činiti i sad.

„Nadam se da će to činiti i sada i da će citirati i novi Izveštaj o medijima. Jer, ovo nije izveštaj o tome kako vladajuća stranka postupa sa medijima već o stanju u medijima. Naime, i na lokalnom i na pokrajinskom nivou, gde SNS nije na vlasti, imamo istu situaciju. Sve vlasti se isto ponašaju prema medijima“, rekla je Milenović.

U Izveštaju se, kako je istakla, navode i pojave cenzure i autocenzure, kroz analize tih pojava i preporuke Vladi.

Kad je reč o uticaju marketinških agencija na medije, ona je ocenila da je taj uticaj ostao isti i da je u tom pogledu bilo „samo malo prekomponovanja“.

Ona je istakla da je dobro što je strategija za borbu protiv korupcije prioritet aktuelne Vlade, ali da se u odnosu na stanje u medijima ne može govoriti da je bilo rezultata u tom pogledu. Još nisu rešene ni slučajevi 24 sporne privatizacije, ukazala je Milenović.

Sve dosadašnje vlade imale su ignorantski stav prema Savetu, rekla je ona i ocenila kao veliku štetu za društvo.

Foto: RTV / screenshot