The post Televiziji se „crno piše“ appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

The post Popularnost stečena „golom“ vešću i PR tekstovima appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

The post Uspešne novine u potrazi za još uspešnijom formulom appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

The post N1 – još jedna regionalna televizija appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Poslednjih nekoliko godina često se mogu čuti predviđanja medijskih stručnjaka o skoroj smrti štampanih medija. Tiraži listova opadaju, paralelno s tim smanjeni su i prihodi od oglašavanja, a internet se mnogima čini kao opasna konkurencija tradicionalnim medijima.

Poslednja vest, koja se može smatrati obeshrabrujućom za štampu, stigla je prošle sedmice sa američkog kontinenta. Posle skoro 80 godina postojanja, drugi najtiražniji američki nedeljni list Njuzvik objavio je da od sledeće godine prelazi isključivo na digitalnu verziju izdanja. Ključni razlozi tome leže u velikom padu broja pretplatnika i značajnom padu prihoda od reklama. Sajt Njuzvika sada ima posetu od 15 miliona čitalaca mesečno, što je povećanje od 70 odsto u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, broj pretplatnika na taj magazin svojevremeno je bio veći od tri miliona, a danas je spao na svega milion i po.

Kontinuitet slabosti

Od Drugog svetskog rata prodati tiraž štampanih medija po glavi stanovnika opada u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, a od osamdesetih godina prošlog veka i u Finskoj, Nemačkoj i Italiji. U zemljama gde većina stanovnika ima pristup internetu, tokom 2000-ih zabeležen je još veći pad tiraža. U ranijem periodu na svakih deset godina tiraž se smanjivao 5-10 odsto, dok je u periodu između 2000. i 2009. taj pad skočio na 20 odsto.

Rasmus Klais Nilsen u studiji „Deset godina koje su prodrmale medije u svetu“, koju je nedavno objavio Rojters institut za novinarstvo, navodi, da još nije blizu smrt štampanih medija u svetu, ali i da tome neće biti glavni razlog sve brži razvoj interneta. Kako se navodi, istraživanja pokazuju da su štampani mediji ostali i dalje veoma važan izvor originalnih autorskih sadržaja u mnogim delovima sveta, kao i da zapošljavaju više novinara nego bilo koji drugi medij i proizvode kvalitetnije sadržaje od „konkurencije“. Podaci ukazuju da je oko 60 odsto svih novinara u Finskoj i SAD zaposleno u štampanim medijima, dok u Velikoj Britaniji taj procenat prelazi 80 odsto.

Još nije gotovo

U ovoj studiji se navodi da tokom dvehiljaditih godina, većina dnevnih novina u SAD nije koštala više od 25 do 50 centi, a da su od marketinga imale od 80 do 90 odsto prihoda. S druge strane, u Evropi dnevni listovi koštaju najmanje jedan evro i polovina ukupnih prihoda dolazi od prodaje. Najjači listovi u SAD ekonomski su prosperirali do pre deset godina zahvaljujući oglasima koji su omogućavali rast prihoda iako su tiraži iz godine u godinu opadali. Ekonomska kriza učinila je da prihodi od oglašavanja od rekordno visokih 49 milijardi dolara 2000. spadnu na svega 27 milijardi dolara 2009. U tu cifru ulaze i prihodi od oglašavanja putem interneta od oko 2,8 milijardi dolara.

Rojtersov istraživač Nilsen ipak optimistički zaključuje da štampa ne odumire. Većina korisnika kombinuje „nove“ i „stare“ medije prema ličnim potrebama. Iako izgleda kao da štampani mediji gube na važnosti, pojava novih štampanih medija tokom devedesetih i dvehiljaditih pokazuju da štampa, ipak, nije na izdisaju.

Poseban fenomen su besplatne novine. London ivning standard je, na primer, od novina koje su jedva sastavljale kraj s krajem gubeći bitku s tradicionalnim britanskim listovima promenio politiku i od oktobra 2009. postao besplatan. To mu je donelo duplo veći tiraž u kratkom roku i 60 odsto više reklama. „Dobar primer štampanim medijima kako da opstanu je i italijanski Il Fatto Quotidiano, koji je osnivanja 2009. uspeo da dostigne tiraž od 70.000 primeraka, nudeći razne aplikacije za mobilne telefone i internet, pozicionirajući se kao nezavisna alternativa dnevnicima sa političkim sadržajem“, ističe Nilsen u svojoj studiji.

I dok Rupert Mardok veruje da će novine u štampanom obliku postojati još samo dvadesetak godina i da će ih posle toga milijarde ljudi čitati prevashodno na tabletima, Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, veruje da će štampa i u tom vremenu biti strahovito uticajna. Redakcije dobrih dnevnih novina, kaže ona, čine timovi ljudi koji su izvrsni u brzom prikupljanju i izboru važnih činjenica, kao i u ekspresnom tumačenju događaja koji određuju živote naroda. Prema njenom mišljenju, kad imate informaciju, to još ne znači da raspolažete znanjem, „informacije postaju znanje tek kada neko ume da ih razvrsta i obradi“.

Limiti društvenih mreža

„To pokazuju najnovija američka istraživanja, po kojim se u poslednjih 50 godina ništa bitno nije promenilo kada je obaveštenost američkih građana posredi, iako su se priliv informacija i dostupnost najrazličitijih izvora podataka revolucionarno povećali. Društvene mreže ne mogu da nadomeste trud koji je potrebno uložiti kako bi se razvrstale i protumačile važne činjenice: tako su mladi od 19 do 29 godina, iako najviše vremena provode na društvenim mrežama, po poslednjim istraživanjima Pju centra, i dalje najmanje obaveštena grupa građana, iako im je već prešlo u naviku da pogledom prelete sve dnevne naslove i iako su postali uvereni da samim tim znaju sve što se dogodilo“, objašnjava Smajlovićeva. Ona dodaje da su za selekciju i interpretaciju činjenica još uvek najpogodnije redakcije najboljih dnevnih novina, koje u svetu „sve više nalikuju političkim časopisima, jer obiluju analizama i komentarima događaja“.

Najugledniji ekonomski dnevni list na svetu Fajnenšel tajms objavio je 17. marta 2009. na naslovnoj strani nekrolog štampanim medijima sa podatkom da su „živeli od 1764. do 2009. godine“. U In memoriamu se kaže: „Posle duge borbe sa padom tiraža, padom prihoda od publiciteta, uz sve uočljiviju starost čitalaca, u konkurenciji sa internetom, sve opakijim nivoom dugova, nefleksibilnošću, preteranim ambicijama, krizom nerava i industrije štampe, napustila nas je u najlepšem dobu…“

„Svedoci smo da se ova najcrnja predviđanja Fajnenšel tajmsa nisu, na sreću, obistinila iako u u Evropi, čak i uprkos opštoj krizi, prihodi od oglašavanja na internetu rastu konstantno u proseku za 5,2 odsto, dok u novinama opadaju po stopi od 3,4 odsto. Umesto odgovora o budućnosti štampanih medija, naveo bih reči Havijera Morena, urednika španskog El Paisa: Menjamo ono što je prevaziđeno, ko se ne menja osuđen je bio na propast i u kamenom dobu. Važno je zadržati osnovne vrednosti – nezavisnost, poverenje i strogu doslednost“, ističe Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Prilagođavanje promenama

On je mišljenja da, osim objektivnih poteškoća sa kojima se suočavaju pisani mediji u sudaru sa internetom i neophodnih prilagođavanja promenjenim uslovima poslovanja, budućnost štampanih medija, pre svega, zavisi od onog što je naveo Moreno, a to je poverenje čitalaca. „Opšti pad profesionalnih standarda, nepoštovanje etičkog kodeksa, tabloidizacija ozbiljne štampe, politizacija tabloida i, generalno gledano, srozavanje ugleda novinarske profesije ozbiljniji su problemi za štampane medije, barem u Srbiji, od internet konkurencije“, napominje naš sagovornik.

Od samih štampanih medija, dakle, zavisiće i njihova budućnost. Ukoliko se internet bude posmatrao kao zdrava konkurencija, a ne kao opasnost, štampani mediji, doduše u nekom pomalo izmenjenom ruhu, mogli bi da nadžive sve izazove novih tehnologija.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Danas, 26. oktobra 2012.

The post Štampa u raljama interneta i ekonomske krize appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Cenjeni novinari iz francuskog onlajn lista Medijapart, koji se izdržavaju iz pretplate, smatraju da su informativni sajtovi koji nude besplatni sadržaj trojanski konj koji uništava vrednost novinarstva.

Petak 18 sati, redakcija informativnog onlajn lista Medijapart pretvara se u studio. Razgovor o krizi u Grčkoj, koji se emituje direktno na sajtu, prati oko 600.000 posetilaca.

Medijapart je laboratorija onlajn novinarstva. Dostupan je samo na internetu i njegov sadržaj se plaća – jedan evro za 15 dana (poređenja radi, dnevni list Mond košta 1,5 evra), mesec dana je devet evra, a godišnja pretplata je 90 evra. Emisije uživo, koje su uvedene krajem prošle godine, besplatne su, i imaju veliki uspeh – zabeleže i do milion i po poseta, što je način da se privuku novi pretplatnici. Od početka godine njihov broj je skočio sa 58.000 na 70.000.

„Kada smo počeli 2008. godine imali smo 3.000 pretplatnika. Dve godine kasnije prestali smo da gubimo novac, a od 2011. godine smo profitabilni”, kaže Edvi Planel, osnivač Medijaparta i jedan od najuticajnijih novinara u Francuskoj. Na čelu redakcije Monda bio je od 1996. do 2004. godine, kada je podneo ostavku zbog neslaganja sa direkcijom. Naredne godine je dobio otkaz, nakon 25 godina provedenih u tom dnevnom listu.

Medijapart je osnovao sa kolegama iz Monda i Liberasiona, listovima leve orijentacije, koji su delili njegovu analizu medijske situacije.

„Stvorili smo Medijapart kako bismo odbranili novinarstvo od političke i ekonomske moći. Kriza je dovela do toga da novinari više ne odlučuju o budućnosti medija. Privatne medije kontrolišu industrijalci, trgovci oružjem, bankari, razni biznismeni koji nemaju nikakve veze sa našom profesijom i sa kojima postoji sukob interesa. U javnom medijskom servisu došlo je do velike regresije za vreme predsednika Nikole Sarkozija koji je sam imenovao direktore”, objašnjava Planel.

Drugi razlog za osnivanje Medijaparta jeste digitalna revolucija. „Hteli smo da pokažemo da novinarstvo nije poraženo sa internetom, već da treba da iskoristimo numeričku revoluciju i da iznova osmislimo našu profesiju”, kaže dugogodišnji urednik Monda.

„Numerička revolucija, kao nekad industrijska, uništava stare vrednosti i stvara nove. Prelazak na internet ukida tri troška, za papir, štampu i distribuciju, što znači da je ovaj novi medij rentabilniji. Numerička forma podrazumeva stalnu vezu sa tekstom, sa dokumentima, čitaocima, sa kretanjem informacija”, objašnjava Planel.

Za četiri godine Medijapart je postao vodeći francuski informativni sajt koji se finansira isključivo od pretplate. Većinski akcionari su novinari koji u njemu rade, što znači da imaju potpunu kontrolu nad sadržajem koji se objavljuje.

„Ključ poverenja je u nezavisnosti. Ljudi kažu: ’Čitam ih, iako se ne slažem uvek sa njima, ali znam da su nezavisni. A nezavisnost ima cenu’”, kaže Planel.

Za njega i njegove kolege koji su se upustili u rizik neizvesnog tržišta digitalnih informacija, informativni sajtovi koji nude besplatan sadržaj izdržavajući se od reklama jesu trojanski konj koji uništava vrednost novinarstva nudeći jednoobrazni i pojednostavljeni sadržaj.

„Ljudi kupuju našu informaciju zato što je korisna, kvalitetna, zato što nije zagađena reklamama, zato što njen cilj nije da poveća prodaju. Nije, dakle, površna, niti podložna diktatu trenutnog”, kaže Panel.

„Pošli smo od uverenja da ćete pronaći publiku koja je spremna da plati za kvalitetnu informaciju koju drugi nemaju. To se i obistinilo”, kaže Fransoa Bone, suosnivač Medijaparta, koji je nedavno boravio u Beogradu. Medijapart je stekao reputaciju otkrivanjem političkih i finansijskih afera koje su značajno uzdrmale vlast bivšeg predsednika Sarkozija.

Istraga afere „Betankur“, koja je na videlo iznela veze krupnog kapitala i finansiranja stranke na vlasti, afera „Karači“, koja  je otkrila složen sistem međunarodne korupcije u koju su umešani najviši predstavnici francuske države, nesrazmerni troškovi poslanika, objavljivanje dokumenta koji otkriva da je Gadafi finansirao Sarkozijevu predsedničku kampanju 2007. godine, neke su od zasluga novinara Medijaparta kojima su skrenuli pažnju javnosti. Zbog ove poslednje afere, koja je objavljena pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, bivši šef države je tužio Medijapart, na šta je redakcija odgovorila protivtužbom.

Bone smatra da je kriza u novinama kriza uredničke ponude. „Ljudi sve manje kupuju novine zato što ne nalaze svoj interes u njima. Naša publika su oni koji su prestali da kupuju štampana izdanja dnevnih novina, jer nalaze da su previše skupa, previše konformistička, dosadna”, kaže ovaj dugogodišnji urednik u Mondu i dopisnik ovog lista iz Moskve.

Veliki broj čitalaca Medijaparta živi u unutrašnjosti zemlje, gde je teže doći do štampanih izdanja. „Mnogo je onih koji nastavljaju da kupuju regionalne listove, a nacionalne i međunarodne teme koje ih interesuju nalaze kod nas. To su ljudi koji su dobro informisani, koji prate i druge informativne sajtove, besplatne, ali koji su izabrali Medijapart zbog informacija koje ne mogu da nađu na drugim mestima”, smatra Bone koji  se seća kako su im u početku govorili da internet „ne trpi” duže tekstove.

Pokazalo se da je to još jedna zabluda. Digitalna forma je omogućila objavljivanje dužih tekstova, sa ozbiljnim sadržajem, koji su obogaćeni pratećim dokumentima, arhivom, audiovizuelnim formama, i otvaraju nove mogućnosti za produbljivanje teme kroz dovođenje u vezu sa drugim člancima i razmenu mišljenja sa čitaocima.

„Ova participativna dimenzija nas obavezuje da se bavimo svojim poslom. Dužni smo da diskutujemo sa našim čitaocima, da im objasnimo kada nešto ne razumeju, kada se ne slažu. Naš posao nije da iznosimo stavove. Mi imamo stavove, mi novinari, kao i svi građani, ali to nije privilegija novinara. Sa internetom građani mogu da iznesu svoje mišljenje, novinari im nisu potrebni”, objašnjava Planel.

Jedna od velikih prednosti koju imaju novinari Medijaparta jeste vreme koje im je na raspolaganju za istraživanje. Na aferi o Gadafijevom finansiranju Sarkozijeve kampanje dvojica novinara su radila deset meseci, dok je za aferu „Karači“ bilo potrebno dve godine.

Karl Laske, nekadašnji novinar Liberasiona koji je od prošle godine u ekipi Medijaparta, istraživao je interese bivšeg predsednika Sarkozija u Libiji.  „U Liberasionu nije bilo prostora za istraživačko novinarstvo, prioritet je bio na reportažama. Ovde je glavni cilj pronalaženje ekskluzivne informacije”, kaže Laske.

On objašnjava da je tokom devedesetih godina prošlog veka, kada su državom upravljali predsednik iz redova levice i premijer iz suparničkog tabora, bilo više prostora za istraživačko novinarstvo. Nakon što se desnica učvrstila na vlasti, situacija se promenila.

„Kada se vlast ne deli, politički pritisak je veći i oni koji vode novine izbegavaju sukob sa vlastima”, kaže bivši novinar Liberasiona, a kao  primer navodi svoje poslednje istraživanje. „Prošlog septembra smo saznali da su Sarkozijevi prijatelji kupili kuće od novca stečenog korupcijom u Kolumbiji. Niko nije otišao da to istraži. Mi smo otišli krajem novembra i prvi objavili priču. Zašto to nisu uradili drugi mediji koji su imali ovu informaciju?”, pita se Laske.

Jedan od ključnih razloga jeste to što su finansirani od države. Redakcija Liberasiona, u kojoj je Laske proveo skoro dvadeset godina, otpustila je 150 novinara u poslednje četiri godine. Od 14 miliona evra koliko je list dobio od države, prošlu godinu su završili sa dobitkom od 300.000 evra. To znači da je dovoljno da i najmanja subvencija bude ukinuta pa da list uđe u gubitke.

Laske kaže da je za razliku od teške mašinerije Liberasiona, u kojoj je proces odlučivanja o nekoj temi dugačak i spor, u Medijapartu donošenje odluke pojednostavljeno jer je ekipa manja.

„Medijapart je pokazao da novinarstvo stvara vrednost. U trenutku velike krize u novinarstvu, krize medijskih kuća i stare industrije informacija, pokazali smo da naša struka može da stvori vrednost, kreira poslove, plate, preduzeće, i da to bude održivo. To je lekcija koja je svima korisna”, poručuje Planel.

The post Nezavisnost ima cenu appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Iznenadna promena vlasnika Politike ponovo je u pokrenula pitanje javnosti vlasništva, ali i političke kontrole medija. Svi su izgledi da će se ovaj problem ponovo završiti na političkoj pozornici, a da će Srbije još jednom izgubiti dobro glasilo.

Najstariji list na Balkanu, Politika, preko noći je promenio vlasnika. Kompanija Ist medija grup, registrovana u Rusiji, kupila je 50 odsto kompanije Politika novine i Magazini koji je do  sada bio u vlasništvu medijske grupacije VAC. Vlasnik druge polovine akcije je i dalje je Politika – Akcionarsko društvo za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost.

VAC je u aprilu ponudio državi da otkupi njihov deo za 4,7 miliona evra uz preuzimanje „određenih obaveza“ koje nisu bile precizirane. Inače, još pre dve godine najavio je povlačenje iz Jugoistočne Evrope, a do sada su već prodali svoje kompanije u Makedoniji i Bugarskoj.

Stoprocentni vlasnik ruske Ist medija grupe je, kako se navodi, Aleksandar Trbović, osoba potpuno nepoznata i srpskoj i ruskoj javnosti. Firma je registrovana 12. januara sa osnivačkim kapitalom od 10.000 rubalja odnosno 250 evra. Međutim, iza vlasništva i uloge u prodaji  stoji još nekoliko imena, koji su takođe potpuno nepoznati javnosti. Ponovo nepoznati kupci i fantomske transakcije dovele su u žižu javnosti netransparentnost vlasništva u medijima i potrebu da se javnost uputi u to ko plasira informaciju kako bi mogla da tu informaciju vrednuje. Na toj osnovi, izrečene su političke optužbe na račun doskora vladajućeg DS-a da stoji iza ove eskpresne transakcije, a samim tim i vlasništva u medijima. Politička rasprava ovog tipa došla je u trenutku formiranja vlade, pa je tako suština problema potpuno znemarena, bez ikakve skorije naznake da će se obelodaniti ko su stvarni vlasnici medija i bez jače rešenosti da se država povuče iz medija. Novinarska i medijska udruženja i asocijacije poručila su, ovim povodom,  da se novoj vlasti već na datom primeru pružila prva prilika da obezbedi transparentnost vlasništva u medijima, što je i obećala u koalicionom sporazumu.

U zajedničkom saopštenju NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, Lokal presa i NDNV-a, navodi se takođe da se od nove vlade očekuje i da ispuni obećanja iz Medijske strategije u vezi za povlačenjem države iz vlasništva nad medijima.

Udruženja novinara Srbije tražili su od vlasti i doskorašnjeg ministra kulture, informisanja i informacionog društva Predraga Markovića da obaveste javnost o svim okolnostima ove “skandalozne transakcije”.  Sličan zahtev uputio je i Sindikat novinara Srbije.

„Još u novembru u javnosti je lansirana priča da će udeo kompanije VAC u Politici, Novostima i novosadskom Dnevniku biti otkupljen državnim parama i da Cvetkovićev kabinet, i pored brojnih zahteva, nije hteo da se oglasi“, piše u saopštenju sindikata.

Sindikat je dodao da, nova vlast, ukoliko zaista želi slobodne medije, mora da ih oslobodi kontrole sprege tajkuna, političara i medijskih čelnika.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže da je za promenu vlasništva saznala iz medija, ali da “ne vidi elemente za postupanje”.

U saopštenju koje je advokatski tim Ist medija grupe prosledio medijima demantuje se tvrdnje da iza transakcije stoji bilo ko od političara ili bilo koja od političkih stranaka u Srbiji.

Ta kompanija tvrdi da su prilikom sprovođenja transakcije, o kojoj su pregovori trajali više meseci, u potpunosti poštovane sve zakonske procedure.

„Vlasništvo Ist medija grupe potpuno je transparentno, budući da ova kompanija nije registrovana ni na kakvim egozotičnim ostrvima ili drugim ofšor destinacijama, koje prikrivanje vlasništva omogućavaju. Medijski navodi da je ova transakcija iz bilo kog razloga pravno neperfektna ili da joj nedostaje transparentnost potpuno su neosnovani“, navodi se u saopštenju u kome se, međutim, ne navodi nijedno ime.

Ovakvu prodaju kritikuje i Evropska federacija novinara (EFJ). Predsednik feredarcije Arne Kenig izjavio je da EFJ podržava novinarska udruženja u zahtevima za punu istragu o okolnostima prodaje i identitetu pravog vlasnika Politike.

„Prodaja udela VAC-a u Politici obavljena je u potpunoj tajnosti i na veliku brzinu, a čini se i da niko u Rusiji apsolutno ništa ne zna o Ist medija grupi koja je postala suvlasnik Politike„, rekao je Arne Kenig.

U izveštaju Saveza za borbu protiv korupcije iz 2011. godine navodi se da je jedan od glavnih problema u srpskim medijima koncentracija vlasništva i manjak transparentnosti.

The post Politika: Od fantomske prodaje do afere appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Izdavačka kuća Ringijer Aksel Špringer (Ringier Axel Springer) ostvarila je najbolje finansijske rezultate u toku protekle godine na tržištu štampe u našoj zemlji i jedina je kompanija koja je uz pozitivan završni saldo značajno povećala broj zaposlenih. Politika novine i magazini, Danas i Vreme su pozitivan rezultat platili otpuštanjem zaposlenih, dok su Politika AD, Kompanija Novosti, NIN i Pres poslovali sa gubitkom. 

Finansijski izveštaji medijskih kuća za 2011. godinu pokazuju da su sva izdanja izdavačkog društva Ringijer Aksel Špinger prošlu godinu okončala sa dobitkom od 525 miliona dinara, a broj zaposlenih u ovoj kući je od 2010. godine povećan sa 251 na 313. Posle gubitka od 101,8 miliona dinara u 2010. godini, Politika novine i magazini su protekle godine ostvarila dobit od 13,5 miliona dinara, ali je broj zaposlenih smanjen sa 355 na 342. Kurir je proteklu godinu okončao s dobitkom od 48 miliona dinara (broj zaposlenih porastao sa 134 na 135), dnevni list Danas sa 9,9 miliona dinara (broj zaposlenih smanjen sa 74 na 71), a nedeljnik Vreme sa svega  8.700 dinara (broj zaposlenih smanjen sa 45 na 40).

Najveći minus u prethodnoj godini zabeležila je Politika AD, koja je 2011. godinu okončala sa gubitkom od 202,7 miliona dinara, slede Kompanija Novosti sa 87,8 miliona, nedeljnik NIN sa 15,7 miliona i dnevni list Pres sa devet miliona dinara.

Finansijski izazovi će sasvim izvesno ostati najveća preokupacija štampanih medija i u toku ove godine, a već sada se može uočiti da će jedan od aduta većine medija biti unapređivanje online strategije. Iako mnoga istraživanja pokazuju da dobitak na online izdanju neminovno dovodi do gubitka u štampi, čini se da će potraga za održivim modelom započeti upravo od veba.

Tako se u prethodnih nekoliko meseci većina štampanih medija fokusirala upravo na online izdanja, a najdalje je otišao najtiražniji list u zemlji. Blic je svojim posetiocima omogućio čitanje online izdanja i preko mobilnih telefona  uz pomoć posebne aplikacije za mobilne telefone sa „android“ operativnim sistemom, koja se pokazala veoma uspešno, a nedavno je lansirana i aplikacija za uređaje sa IOS operativnim sistemom, pre svega za „Ajfon“, ali uz mogućnost instaliranja na „Ajped“ i „Ajped tač“. Korisnici ove aplikacije će na portalu ovog lista moći da gledaju foto galerije, video klipove, koriste linkove ka drugim vestima, što znači da će praktično sve mogućnosti koje nudi portal biti dostupne i na mobilnim uređajima. Time je ovaj list potvrdio lidersku poziciju na tržištu domaće štampe kada je reč o upotrebi novih tehnologija, što bi mogla da bude dragocena prednost u budućnost.

Večernje novosti su redizajniranjem online izdanja obezbedile značajno veću posećenost u odnosu na prethodne godine i dospeli na listu deset najposećenijih informativnih sajtova u zemlji, dok je izdavač Akter Media Group pokrenuo novi sajt na kojem su tri Akterova internet izdanja.  Politika je još ranije zaključala deo sadržaja na vebu, a nedeljnik Vreme otvorio arhivu svih brojeva od 2000. do februara 2012. godine u nameri da animira korisnike. Zanimljivo je da je NIN najmanje pažnje posvetio online izdanju, ali je zato redizajnirao izgled štampanog, beležeći gubitak u okviru izdavačke kuće koja je najbolje poslovala u prethodnoj godini.

Kratkoročna finansijska injekcija u vidu novca utrošenog za reklamiranje tokom predizborne kampanje za kratko je popravila bilans domaće štampe, ali će za „plus“ na kraju 2012. biti neophodno mnogo više. Tehnološke inovacije, otpuštanje radnika, redizajn, otvaranje, odnosno zatvaranje na vebu – za sada su najčešći odgovori na finansijske izazove. Svi ti mehanizmi, međutim, ne idu „ruku pod ruku“ sa kvalitetom, a najbolji dokaz predstavlja izveštavanje medija tokom predizborne kampanje.

U situaciji kada „čarobni model“ traže i mnogo razvijeniji mediji na globalnom tržištu, podizanje kvaliteta možda i nije tako „rizično rešenje“. Ako ništa više od toga, bar je mogućnost koja zaslužuje šansu.

The post Finansijski izazovi domaće štampe appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Kako naplatiti sadržaj na internetu?

Osim brojnih prednosti koje su web 2.0 tehnologija i internet doneli savremenom novinarstvu, pojavio se i jedan veliki problem sa kojim se trenutno suočavaju gotovo svi štampani mediji. Po prvi put u istoriji glavna preokupacija medijskih kuća više nije pitanje koji sadržaj publika u datom trenutku želi, jer broj pregleda i komentara nepogrešivo signaliziraju šta korisnike najviše interesuje, već kako taj sadržaj naplatiti. Novine koje nemaju sopstvene portale odavno su izgubili trku sa konkurencijom, a one koje ih imaju najćešće sadržaj nude besplatno. Iako takva praksa deluje potpuno neodrživo, još uvek niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta je u ovom trenutku najbolje rešenje.

Svi su uglavnom saglasni samo sa tim da sadržaj određenog broja ne sme u potpunosti biti ponuđen i u onlajn izdanju, ali idealan broj tekstova koji će poslužiti kao “mamac” još uvek je nerešiva enigma za sve. Logika je, međutim, vrlo jednostavna: što je više tekstova “otvoreno”, a sajt posećeniji – to je broj prodatih primeraka manji. Tako je, primera radi, tiraž dnevnog lista Blic padao brzinom kojom je posećenost portalu rasla, pa je prema istraživanju kompanije ABC Srbija tiraž ovog lista u periodu od 2008. do 2011. godine smanjen za 22.000 primeraka (sa 167.000 na 145.000). Iako se pad tiraža najčešće tumači kao posledica ekonomske krize, iskustvo iz poslednjih godinu dana pokazuje da je uticaj onlajn “otvaranja” mnogo veći, jer upravo u tom periodu posećenost portala ovog lista beleži najveći rast od osnivanja, dok tiraž štampanog izdanja istovremeno nastavlja da pada mnogo većom brzinom nego u prethodne tri godine i trenutno iznosi manje od 130.000. Ako se pritom zna da je udeo internet oglašavanja u našoj zemlji svega 4,7 odsto, računica je jasna –  dobitak na vebu ne može da pokrije gubitak u štampi.

Štaviše, najnovija studija Pev istraživačkog centra (Pew Research Center) pokazuje da se za svaki dolar dobijen preko interneta čak sedam izgubi u štampanom izdanju, odnosno da prihodi američkih novina ostvareni preko interneta ni približno ne mogu da pokriju gubitak koji neminovno sledi od njihovih papirnih izdanja. Istraživanje je obuhvatilo period od kraja 2010. do početka 2012. godine, a bazira se na poverljivim poslovnim podacima dobijenim od 38 listova koji su klasifikovani u šest različitih grupa. Ti podaci pokazuju da se i dalje 92 odsto prihoda ostvaruje kroz štampana izdanja, ali i da menadžment medija još uvek nije uspeo da pronađe ekonomski model koji bi uspešno funkcionisao u digitalnom dobu.

Stoga ne čudi što na istom tržištu funkcionišu različiti modeli jer se za sada svi vode nekom sopstvenom logikom koja tek treba da se potvrdi u praksi. Tako u dva najpoznatija domaća nedeljnika uočavamo potpuno različitu situaciju, jer NIN samo dva teksta po broju nudi besplatno i u svom onlajn izdanju, dok Vreme gotovo 50 odsto sadržaja “otvara” na svom portalu. Na taj način NIN čuva ekskluzivitet i tiraž štampanog izdanja, ali je zato na internetu neuporedivo manje prisutan u odnosu na Vreme, čiji se sadržaj po pravilu prikazuje prvi kada se pretražuju ključne reči koje se pojavljuju u tekstovima oba nedeljnika. Iako su kratkoročni finansijski efekati ovih modela više nego očigledni, dugoročni ishodi su za sada krajnje nepredvidivi. Veća posećenost onlajn izdanja nedeljnika Vreme podrazumeva i veće prihode od internet oglašavanja (što je još uvek zanemarljiv prihod u našoj zemlji), ali se istovremeno kod korisnika gradi navika i lojalnost prema ovom njuz magazinu, što bi tek u budućnosti moglo da se ispostavi kao značajna prednost.

Građenje lojalnosti korisnika uz postepeno zatvaranje onlajn sadržaja pokazalo se kao odličan potez u slučaju poznatog dnevnika Njujork tajms, koji će tokom narednog meseca prepoloviti broj besplatnih tekstova na internetu. Tako će samo godinu dana pošto je počeo da naplaćuje pristup celokupnom onlajn sadržaju, ovaj list umesto dosadašnjih 20 korisnicima omogućiti čitanje samo 10 tekstova. Ako je suditi po dosadašnjim rezultatima, ovakva praksa se pokazala kao dobro rešenje jer se samo u poslednjih devet meseci broj onlajn pretplatnika udvostručio i dostigao cifru od 454.000. Broj pretplatnika za štampano izdanje još uvek je značajno veći i trenutno iznosi 771.000, a ako se sadašnji trend nastavi već iduće godine bi broj pretlatnika na elektronsko izdanje mogao da dostigne broj onih koji su još uvek verniji tradicionalnom.

U Srbiji, međutim, takav scenario još uvek nije ni na pomolu. Pretplata na onlajn izdanja je zanemarljiva, tiraži padaju, u ekspanziji su samo portali koji tekstove uglavnom nude besplatno. Svima je jasno da je takva praksa neodrživa, ali se u susret novom modelu ide bojažljivo. Da su promene neminovne svedoči i nedavno zatvaranje nekih od najpopularnijih sadržaja na sajtu Politike, za koje je u onlajn izdanju dostupna samo najava, ali i poziv da se pretplatimo na elektronsko izdanje. Eksperimentalni period je počeo, a nagradno pitanje sasvim izvesno i u narednim godinama ostaje isto: kako naplatiti sadržaj na internetu?

The post Potraga za održivim modelom appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Ako do aprila TV Avala ne izmiri dugovanja za korišćenje nacionalne frekvencije, u Srbiji bi prvi put mogla da bude oduzeta dozvola za emitovanje programa na nacionalnom nivou. Ova televizija, međutim, nije jedina kojoj preti ta opsanost. 

Republička radiodifuzna agencija (RRA) pokrenula je postupak za oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Avala i Pink zbog kašnjenja u plaćanju obavezne naknade za emitovanje programa, potvrdio je zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić. Procedura za oduzimanje frekvencije pokreće se nakon kašnjenja od dva meseca u izmirivanju obaveza prema RRA, a zakonska procedura za oduzimanje frekvencije traje minimum 60 dana.

Karadžić je naveo da opomene nisu upućene samo navedenim televizijama, već da su poslate i na adrese svih drugih medija koji imaju neizmirena dugovanja za korišćenje nacionalne frekvencije, kao i da će Avala svoja dugovanja morati da izmiri do aprila ukoliko želi da zadrži dozvolu za emitovanje programa. Nakon toga će se obaviti razgovor sa vlasnicima televizije, a potom će se pokrenuti odgovarajuća procedura u zavisnosti od toga da li su dugovanja u međuvremenu izmirena. Ukupna nadoknada za emitovanje programa na godišnjem nivou je oko 56 miliona dinara, pa se pretpostavlja da Avala u ovom trenutku Republičkoj radiodifuznoj agenciji duguje najmanje devet miliona dinara jer kasni sa plaćanjem najmanje dva meseca. Ukupni dugovi ove televizije, međutim, nisu poznati javnosti, ali prema saznanjima dnevnog lista Politika – Avala samo JP “Emisiona tehnika” duguje 68 miliona dinara za usluge u 2011. godini.

Iako su do sada oduzete pojedine dozvole za regionalno i lokalno emitovanje programa, nacionalna frekvencija u Srbiji nikada nije ukinuta. Finansijska kriza je očekivano prvo pogodila lokalne medije, pa su televizije Enter, Art i TV Plus u toku prošle godine ostale bez licence za emitovanje programa na lokalnom nivou jer nisu plaćale naknadu za korišćenje frekvencije. Kriza polako sustiže i nacionalne emitere, a trenutno se u najtežoj situaciji nalazi upravo televizija Avala, koja se osim neizmirenih dugovanja suočava i sa štrajkom zaposlenih, koji bi mogao da predstavlja dodatan problem čak i u slučaju da sve finansijske obaveze budu rešene, jer se u ovoj televiziji više od mesec dana ne izvršavaju ni programske obaveze. Svi emiteri sa nacionalnom frekvencijom imaju obavezu proizvodnje 50 odsto sopstvenog programa, od čega 50 odsto mora biti na srpskom ili jezicima nacionalnih manjina, pa će u slučaju da se štrajk nastavi biti velikih problema da se na godišnjem nivou dostignu zakonom regulisane programske obaveze i nadoknadi period tokom kojeg je emitovan uglavnom filmski i serijski program.

Krizu na televiziji Avala možda najbolje odslikavaju poslednji događaji, tokom kojih je nakon najave štrajkača da će prekinuti emitovanje programa, soba za režiju pod blokadom telohranitelja koji sprečavaju ulazak zaposlenih. Štrajkačima je u međuvremenu uplaćena jedna zaostala plata, ali se štrajk nastavlja jer je uslov za normalizaciju rada da im se uplate najmanje tri zaostale zarade. Dok se to konačno ne desi, nacionalna frekvencija ove televizije sve je ugroženija. Dug se ne oprašta, ali šansu dobija novi menadžment.

The post Ugrožene nacionalne frekvencije appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.