Ove jeseni američka vlada posle više od 15 godina prestaje da bude odgovorna za upravljanje ključnim tehničkim aspektima interneta. O funkcijama, poznatim kao IANA (dodela jedinstvenih brojeva računarima kako bi oni međusobno mogli da komuniciraju i održavanje sistema domena), trenutno brine Ajkan (ICANN), globalna neprofitna organizacija iz Amerike, uz direktni nadzor američke vlade. Kontrolna uloga SAD uglavnom je bila simbolična i nije zloupotrebljena. Teoretski, mogle su da „isključe” Iran ili neku drugu neprijateljsku zemlju sa interneta ili da odbiju da nekom dodele domen, ali to nikad nisu uradile, jer bi i same trpele štetu.

Od septembra stupa na snagu novi model upravljanja internetom, multiakterski koji podrazumeva učešće svih zainteresovanih strana, od korporacija do civilnog sektora. To znači da ćemo „svi mi biti gospodari interneta”.

Prvi put je na ovom skupu, u organizaciji Fondacije Registra nacionalnog internet domena Srbije, učestvovao predstavnik Ajkana.

Žan Žak Sael, potpredsednik za region Evrope, poručio je da je internet jedna od prvih alatki koja je povezala sve ljude i da treba da ga negujemo. Velika odgovornost će sada biti na ovoj organizaciji, a Sael tvrdi da Ajkan ima mehanizme i strukture da spreči preveliki uticaj neke interesne grupe.

„Zbog načina na koji je internet nastao, do sada je Zapad bio dominantan. Sada to može da se promeni. Internet je već globalan i naš. Sada u naše ruke prelazi osnovno funkcionisanje mreže. Uključite se”, rekao je predstavnik Ajkana i pozvao srpsku internet zajednicu da se priključi ovom procesu.

Martin Bojl iz britanskog nacionalnog registra domena rekao je da je ovo za njega veoma važan korak, jer su SAD uvek imale dominantnu ulogu u IANA funkcijama, što je brinulo druge zemlje. Novi sistem mora da bude otvoren i transparentan, sa jasno utvrđenom odgovornošću, rekao je gost iz Velike Britanije.

Leonid Todorov iz koordinacionog centra domena Rusije istovremeno je i direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona, ali je juče izneo svoj lični stav da se prevelika buka diže oko prenosa kontrole SAD nad internetom ako je to samo simbolična uloga, kako se tvrdi.

„Možda je ovo samo kamuflaža nečega što se dešava u pozadini, da Amerikanci za to vreme učvrste šapu nad internetom,” rekao je Todorov.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: europeanvoice.com

Internet više nije na marginama svakodnevice, pokazalo je istraživanje koje je proveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka. Uzimajući u obzir da ipak postoje razlike između urbanih i ruralnih sredina, istraživanje pokazuje da 55% stanovnika Republike Srpske svakodnevno koristi internet.

Najčešći posrednik u konekciji na svetsku mrežu je stoni računar, kojeg koristi gotovo 46% stanovništva; prenosivi računar je na drugom mestu sa nešto više od 28%; pametni telefon koristi 22,55 procenata, dok tablet koristi nešto manje od 3 procenta ispitanika. Dakle, stoni računari i dalje imaju prioritet kada je u pitanju korištenje interneta, što je proizvod teške ekonomske situacije u zemlji. Ipak, procenat korištenja pametnih telefona je izrazito visok, iako su najvećim delom u pitanju korisnici između 18 i 25 godina.

Stanovnici Republike Srpske najčešće na internetu provode od 1 do 2 sata dnevno (16,14%). Nešto manji procenat je onih koji provode od 0 do 1 sat (14,53%) ili 2 do 3 sata (14,08%). Ova tri navedena procenta pripadaju grupi umerenih i aktivnih korisnika interneta; izrazito aktivnih je 4,93 procenta (3 do 4 sata dnevno), dok internet više od 4 sata dnevno koristi približno 6 procenata punoletnih građana Republike Srpske.

Aktiviran facebook profil u Republici Srpskoj poseduje nešto manje od 70 procenata onih koji su se izjasnili da koriste internet (69,78%). Navedena društvena mreža se najviše posećuje od 0 do 1 sat dnevno (50%), što implicira da većina korisnika ovu mrežu koristi za osnovne mogućnosti (ćaskanje, pregledanje vesti i sl). Nešto manje od 30 procenata stanovnika koristi facebook od 1 do 2 sata; od 2 do 3 sata dnevno koristi 13,57 procenata, dok 4 sata i više koristi 3,39 procenata. Najviše nadprosečno aktivnih na društvenoj mreži pripada grupi mladih (18-25 godina), dok je procenat starijih u ovoj kategoriji zanemarljiv (55 i više godina).

Kada je u pitanju čitanost web portala, na uzorku od 584 ispitanika (broj ispitanika koji poseduju internet) dobijeni su sledeći rezultati:

• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti samo jedan odgovor) je Blic Online (28,42%); sledi portal BN Televizije (6,68%) i Buka (5,31%);
• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti više odgovora) je Blic Online (38,18%); BN Televizija (17,86%) i RTRS (17,51%).

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: eu.fotolia.com

Potpisaću Zakon o javnom redu i miru. Kao predsednik Republike Srpske mogu da kažem da u tom zakonu nije ništa sporno i on ne ugrožava ničija prava i slobode. U potpunosti je u skladu sa evropskim standardima. Nije bilo tenzije u regionu nego neki krugovi u RS žele da naprave veštačku tenziju oko toga iz samo njima znanih interesa, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za Danas, komentarišući burne reakcije u javnosti širom regiona na pomenuti zakon kojim se kao „javno mesto“ tretira i internet.

Samim tim, postavlja se pitanje da li bi slični zakoni mogli da budu usvojeni i u drugim državama, uključujući i Srbiju.

Iako i poslanici vladajuće koalicije smatraju da je zakon nedemokratski i da ugrožava osnovna prava građana, te da usvajanje nečeg sličnog nije ni u razmatranju, bojazan ipak postoji, jer se sećamo kako su tokom majskih poplava ljudi sprovođeni na informativne razgovore zbog svojih statusa na fejsbuku.

Ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač pojasnio je da sankcionisanju neće biti podvrgnute objave koje se odnose na javno izneseno mišljenje o radu državnih i javnih organa i organizacija, te da se kao sankcija briše kazna zatvora (predviđena prvobitnim nacrtom). Ipak, ne spominje se mišljenje o političarima i drugim javnim ličnostima.

Predsednik srpskog skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović iz vladajuće SNS ocenjuje za Danas da kontrolisanje svake izgovorene reči građana na društvenim mrežama ugrožava njihove osnovne slobode.

– Nema govora da se sličan zakon nađe u skupštinskoj proceduri Srbije. Sa druge strane, društvene mreže moraju biti predmet interesovanja zbog mogućih zloupotreba vezanih za tehnološki kriminal. Ali da se zakonski kažnjava ponašanje građana na društvenim mrežama, to svakako ne – naglašava Stojanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas da ideja da se i u Srbiji, poput RS, pojam javnog mesta proširi i na internet, odavno „tinja“.

– Takva ideja se pominjala nezvanično, a potencira se nedavnim usvajanjem Zakona o javnom redu i miru u RS, gde je izazvao oštre reakcije i polemike. Vlastodršci bi mogli da iniciraju donošenje takvog zakona, pre svega ministri unutrašnjih poslova, pravde i informisanja – naglašava Šabić. On dodaje da postoje nedopustive aktivnosti na internetu koje moraju biti i kažnjive, „ali su one i inače inkriminisane kao kažnjiva dela.“

– Problem se u osnovi svodi na eventualno uvođenje prekršajne ili krivične odgovornosti za „nepristojne“, „uvredljive“ ili „uznemiravajuće“ ocene ili stavove. Ovo nije prihvatljivo ako bi trebalo da se odnosi na rad organa vlasti, pa su i u Republici Srpskoj predlagači zakona morali prihvatiti odgovarajući amandman. Međutim, uz to, treba voditi računa i o demokratskom principu da ne samo organi vlasti već i pojedinci, nosioci javnih funkcija spadaju u krug onih koji u demokratskom društvu moraju biti izloženiji kritici i trpeti je čak i kad je vrlo neprijatna, gruba i uvredljiva – ističe Šabić.

Internet je prostor slobode

– Internet je prostor velike slobode i u najboljem interesu demokratije je da to i ostane. Ako se države odlučuju za intervenciju u ovom prostoru, treba to da rade maksimalno seriozno i odgovorno. U punoj demokratskoj atmosferi, uz javnu raspravu, uz učešće i stručne i opšte javnosti, treba artikulisati rešenja koja neće biti potencijalni mehanizmi za ugrožavanje slobode izražavanja. Jer, rizik da to budu uvek postoji – naglašava Rodoljub Šabić.

Foto: pixabay.com/geralt

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas. 

Godinu dana nakon Snoudenovih otkrića, diskusija o bezbednosti i slobodi na internetu ulazi u narednu fazu. Na jednoj konferenciji u Bonu razgovaralo se upravo o tome, ali rešenja za probleme nema baš mnogo.

Robert Henigen, šef britanske tajne službe GCHQ, u komentaru koji je napisao za „Fajnenšel tajms“, optužio je američke tehnološke firme da zatvaraju oči pred zloupotrebama njihovih usluga, i da ne sarađuju dovoljno blisko sa službama bezbednosti. Sedamnaest meseci nakon otkrića Edvarda Snoudena o monstruoznoj praksi sveobuhvatnog nadzora digitalne komunikacije od strane američkih i britanskih tajnih službi, čini se da je novi šef GCHQ voljan da preuzme inicijativu i sam odredi pravac diskusije. „Pravo na poverljivost nikada nije bilo apsolutno pravo“, napisao je Henigens i prebacio Snoudenu da je svojim otkrićima podržao teroriste.

Slučaj je hteo da je tekst izašao baš u ponedeljak (3.11), na dan kada je skoro 800 kilometara dalje od spokojnog Čeltenhema gde je sedište GCHQ, u isto tako spokojnom Bonu, u ekskluzivnom krugu, diskutovano o konfliktu između interesa bezbednosti i zaštite podataka, između privatne sfere i nadzora, između kibernetičkog kriminala i tehničkih mera zaštite.

Prisluškivanje – pretnja za demokratiju

Dojče telekom i Minhenska konferencija o bezbednosti su po treći put organizirali Samit kibernetičke bezbednosti. Konferenciji održanoj u naizgled futurističkoj konferencijskoj sali u bonskoj centrali Dojče telekoma, prisustvovalo je oko 180 visokorangiranih učesnika iz političkog i ekonomskog života. Organizatori su posebnu pažnju posvetili širokom spektru učesnika na podijumskim diskusijama: Tako je jedan od učesnika bio predstavnik GCHQ, kao i Ben Vajzner koji radi za američki Savez za zaštitu građanskih sloboda i uz to je jedan od advokata Edvarda Snoudena. Vajznerom zaključak je sledeći: sposobnost za masovno špijuniranje je, dugoročna pretnja slobodnom društvu i demokratiji.

U Bonu se moglo osetiti koliko su duboke tragove ostavila Snoudenova otkrića i skandal oko NSA na informatičku branšu, odnosno koliko je poverenje – uništeno. A poverenje je ono od čega živi kompleta IT-sektor. Skoro dve trećine vodećih nemačkih menadžera smatra da je neophodno stvoriti evropsku alternativu za najveća informatička preduzeća iz SAD, navodi se u Izveštaju o kibernetičkoj bezbednosti objavljenom tokom održavanja bonske konferencije.

Odgovor šefa Telekoma Timotojsa Hetgesa na masovno špijuniranje podataka je sledeći: on svojim potrošačima obećava da podaci više neće napustiti Nemačku ukoliko su pošiljalac i primalac u Nemačkoj.

Na Edvarda Snoudena u Bonu je podsetio i Endi Meler-Magun, bivši portparol Haos kompjuter-kluba i informatički savjetnik. Snouden je jasno pokazao koliko je važno šifriranje podataka, reako je Magun i pri tom nije propustio priliku da pomene slučaj firme RSA. Ta firma je, prema medijskim navodima, u zamenu za deset miliona američkih dolara, omogućila da NSA ima pristup njihovim šifriranim programima. Magun je zato zatražio nezavisno sertifikovanje za takva šifriranja kako bi se takvi propusti postali transparentni za korisnike.

Milion napada dnevno

Konferencije o kibernetičkoj bezbednosti žive od zastrašujućih scenarija. U tom smislu, domaćin konferencije Timotojs Hetges je već na početku zasedanja imao šta i da ponudi: Nemački Telekom beleži dnevno milion napada, rekao je šef Hetges. On je izneo još neke statističke podate: devet od deset nemačkih firmi je 2014. godine registrovale napade „spolja“, šteta od kibernetičkog kriminala širom sveta iznosi godišnje 575 milijardi američkih dolara, naveo je Hetges pozivajući se na studiju Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona.

Volfgang Išinger, predsjedavajući Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, se na primeru Ukrajine osvrnuo i na geopolitičku dimenziju problema: „Rat se, kao sredstvo politike, vratio u Evropu. Jedna njegova dimenzija jeste i kibernetički prostor“.

S obzirom na činjenično stanje, tema kibernetička bezbednost u međuvremenu je prepoznata među vodećim menadžerima preduzeća, a stigla je i uhodnike političke moći. To nije uvek bilo tako. Ko još nije čuo za anegdotu o političarima ili šefovima firmi koji su tehnički toliko neobavešteni da im njihove sekretarice štampaju elektronsku poštu i ostavljaju im na stolu? Ta generacija je do sada ipak u najvećem broju odstupila. Samosvest o rizicima digitalnog sveta u poslednih godina dramatično je porasla, konstatovano je u Bonu. Ipak, ta konstatacija mora se dopuniti: isto toliko je porasla i zavisnost modernog industrijskog društva od funkcionalne i bezbedne informatičke infrastrukture.

Ko je najveća opasnost?

S pogledom na tzv. „Internet stvari“ (Internet of Things – IoT) i rastuće umrežavanje produkcionih procesa kroz „Industriju 4.0“, Brigite Cipris, parlamentarna državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu privrede, došla je do suštine stvari: „U svetu u kojem je svaki šraf ‘pametan’ (smart), raste i bezbednosti rizik“, poručila je bivša ministarka pravosuđa.

Ostaje nejasno ko predstavlja najveću opasnost: tajne službe kao što su NSA, GCHQ ili BND, kibernetički teroristi koji pozivaju na digitalni džihad ili visokoorganizovane i specijalizovane kriminalne bande?

Ili od bezbrižnost potrošača – odnosno, kako je to na kraju diskusije pomalo rezignirano i sležući ramenima rekao šef Telekoma Hetges: „I najsigurniji ključ je beskoristan ako se nalazi pred vratima, ispod otirača“.

Tekst je objavljen na sajtu Deutsche Welle.

Foto: UNS

U odnosu na prošlogodišnji izveštaj Zavoda za statistiku, najviše je porastao broj laptop računara i pristupa internetu putem mobilnog telefona.

Broj domaćinstava u Srbiji koja poseduju računar raste, veći je i procenat građana koji imaju pristup internetu, ali se u ključnim kategorijama i dalje kaska za evropskim prosekom, pokazuje godišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Čak 29,7 odsto građana nikada nije koristilo računar, a 33 odsto nikada nije pristupilo internetu.

Broj internet priključaka je porastao sedam odsto u odnosu na prošlu godinu, na 62,8 odsto (u prvom istraživanju zavoda 2006. taj procenat je iznosio samo 18,5). Za poređenje, na nivou Evropske unije 79 odsto domaćinstava koristi internet (podatak za 2013). Prednjače Šveđani i Danci sa 93 odsto, dok su na dnu lestvice Rumunija, Grčka i Bugarska sa oko 56 odsto.

Najzastupljeniji uređaj u našim domaćinstvima i dalje je televizor (98 odsto). Mobilni telefon ima 90,6 odsto građana, a najviše je porastao broj laptopa. Ovaj računar ima 38,7 odsto ispitanih, 7,1 odsto više nego prošle, a skoro 17 odsto više nego 2012. godine.

Računar poseduje 63,2 odsto domaćinstava i uglavnom je to jedan računar, mada jedan odsto stanovništva ima četiri i više kompjutera.

Sprovedeno devetu godinu zaredom na teritoriji Srbije bez Kosova, po metodologiji Evrostata, istraživanje je obuhvatilo 2.400 domaćinstava koja su telefonski anketirana tokom marta.

Uočljiva je veza između posedovanja računara i pristupa internetu i mesečnih primanja. Internet uglavnom imaju domaćinstva čiji mesečni prihod premašuje 600 evra, a u grupi domaćinstava u kojima su ukupna primanja članova manja od 300 evra samo 40 odsto njih ima internet. Slična je situacija i kad je reč o posedovanju računara.

Udeo korisnika računara varira i prema obrazovnom i radnom statusu. Najveći procenat zastupljenosti je među građanima sa visokim i višim obrazovanjem, studentima i zaposlenima.

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa internetu, 80,5 odsto koristi personalni računar, 61 odsto mobilni telefon, a 57 odsto laptop. Za godinu dana za dvocifren procenat povećao se broj onih koji internetu pristupaju pomoću smartfona (14,9 odsto).

Širokopojasnu internet konekciju u Srbiji ima 55,1 odsto domaćinstava, što je povećanje od 11,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali daleko iza prošlogodišnjeg proseka EU od 79 odsto.

Internet svakog dana koristi više od 2,85 miliona ljudi, a računar više od 2,81 milion, dok mobilni telefon koristi više od pet miliona ljudi. Među populacijom starosti od 16 do 24 godine, čak 95,6 odsto njih ima nalog na društvenim mrežama kao što su „Fejsbuk” i „Tviter”.

Takođe, više od 1,3 miliona ljudi koristi elektronske servise javne uprave, uglavnom za dobijanje informacija sa sajtova javnih institucija, preuzimanje zvaničnih formulara i slanje popunjenih obrazaca.

Broj kupaca preko interneta porastao je za 260.000 na više od 1,16 miliona. U digitalnu korpu najčešće se ubacuju odeća, elektronska oprema, dobra za domaćinstvo i knjige i novine.

Svako preduzeće u Srbiji ima računar i internet

Kada je reč o preduzećima, istraživanje pokazuje da 100 odsto preduzeća koristi računar i internet priključak, od čega 98 odsto ima širokopojasnu internet konekciju. Takođe, 92 odsto preduzeća koristi elektronske servise javne uprave, a 74 odsto poseduje veb-sajt.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: unsplash.com by By Aleksi Tappura

Prvi priručnik namenjen novinarima koji planiraju da pokrenu sopstvene medijske projekte na vebu predstavljen je u okviru drugog seminara o preduzetnićkom novinarstvu koji je održan od 10. do 12. septembra u Beogradu.

Seminar je organizovan u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer i okupio je 11 novinara sa Balkana, a tokom tri radna dana novinari su učili kako da samostalno pokrenu svoje medijske projekte na vebu, razviju svoje biznis modele i obezbede finansijsku održivost svojih projekata.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da sve više građana čita vesti na internetu, pa su internet portali već sada postali važan deo medijske scene, pogotovo ako se zna da mnogi tradicionalni mediji u Jugoistočnoj Evropi nisu dovoljno nezavisni. Stoga je cilj seminara, ali i novog priručnika, da inicira samozapošljavanje novinara, ali i da istovremeno pomogne razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama u regionu

„Frilenseri i novinari koji pokreću svoje sajtove dobijaju sve veći značaj i daju veliki doprinos medijskom pluralizmu, a ‘Priručnik za preduzetničko novinarstvo’ predstavlja koristan alat za sve predstavnike medija koji žele da budu uspešni na vebu“, kaže Kristijan Špar i dodaje da bi zbog loših radnih uslova u tradicionalnim medijima upravo preduzetničko novinarstvo moglo da bude alternativa za mnoge novinare.

Razvoj onlajn sfere stoga predstavlja i novu šansu za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da se i novinari svojim inovacijama i medijskim projektima suprotstave ekonomskoj realnosti i sve težoj situaciji u tradicionalnim medijima.

Stoga su proteklih godina kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu postali sastavni deo studijskih programa na mnogim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ali je ovaj koncept još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje ovakvih seminara značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

“Naš cilj tokom seminara je bio da pokažemo učesnicima da pokretanje uspešnog sajta nije toliko teško kao što mnogi misle, a neophodna znanja i savete sa seminara smo sada uz pomoć novog priručnika učinili dostupnim mnogo većem broju novinara kako bi im pomogli da pronađu nedovoljno iskorišćene tržišne niše u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova”, objašnjava Špar.

Stoga se novinari kroz priručnik upoznaju sa specifičnostima veb novinarstva i pravilima pisanja za veb, obučavaju za samostalno istraživanje tržišta, njihovu ulogu u produkciji veb sajtova koje pokreću, ali i za preduzetnički način razmišljanja.

Autori priručnika su asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković, osnivač agencije MWEB i internet preduzetnik Miloš Petrović i sertifikovani ICF trener i osnivač sajta Trčanje.rs Veroljub Zmijanac.

“Priručnik za preduzetničko novinarstvo” je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i može se preuzeti sa zvaničnog sajta KAS Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu.

Najnovije istraživanje koje je sprovela agencija “Diloit” (Deloitte) pokazuje da tinejdžeri i mladi u svojim dvadesetim provode više vremena gledajući filmove i televizijske programe na kompjuterima, pametnim telefonima i tabletima nego na televizijskim ekranima.

Istraživanje je obuhvatilo više od 2.000 Amerikanca i odnosilo se na ispitivanje njihovih navika u korišćenju novih tehnologija u medijskoj potrošnji, a jedan od osnovnih zaključaka je da veliki televizijski ekran sve više gubi značaj.

“Ideja da se televizija gleda samo na televizoru više ne važi. Jedan veliki deo populacije već sada bez teškoća koristi niz uređaja kako bi pogledao određeni sadržaj, a brzina kojom se ta promena dešava mnoge je potpuno zatekla”, kaže Džerald Belson iz kompanije “Diloit”.

Međutim, televizor još uvek caruje u većini američkih domova, jer “generacija X”, “bejbi-bumeri” i stariji gledaoci kažu da provode većinu vremena gledajući filmove i TV programe na porodičnom televizoru u dnevnoj sobi. Čak i “generacija Y”, koja obuhvata populaciju između 25 i 30 godina, tvrdi da im je televizor uključen više od polovine vremena koje provode u svom domu.

Ipak, Belson ističe da konstantno raste deo populacije koja televiziju gleda prvenstveno na drugim uređajima, kao što su laptopovi, tableti i smart telefoni. Tako američka populacija starosti od 14 do 24 godine televizijske programe više gleda na mobilnim uređajima (na laptopu, smart telefonu ili tabletu: 48 odsto) nego na televizoru (44 odsto), što jasno nagoveštava kakvi nas trendovi tek očekuju.

Imajući u vidu navedene rezultate,  ne čudi ni najava istraživačke kompanije “Nilsen“ (Nielsen) da od sezone 2014-2015 planira da uključi  mobilne telefone u svoje tradicionalne rang liste TV gledanosti kako bi dobila što relevantnije podatke.

Ovo istraživanje je potvrdilo i da većina gledalaca dele pažnju između gledanja TV-a i praćenja drugih ekrana na kojima surfuju internetom, čitaju elektronsku poštu, šalju sms poruke ili koriste neku društvenu mrežu. Tako 86 odsto ispitanika tokom gledanja televizije koriste i druge medije, ali je manje od 25 odsto tih aktivnosti u vezi sa TV programom koji prate.

Istraživanja pokazuju da je evolucija medijskog multitaskinga sve izraženija i u našoj zemlji, pa tradicionalne medije sve češće pratimo onlajn, a neretko i više različitih medija istovremeno.

Tako je istraživanje evropskog Biroa za interaktivno oglašavanje(Interactive Advertising Bureau) još 2012. godine pokazalo da  da 3,2 miliona građana naše zemlje starijih od 16 godina aktivno koristi internet, čak 95 odsto njih čita vesti na vebu, 80 odsto sluša radio, a 77 odsto prati tv program. Istovremeno 36 odsto korisnika u večernjim satima u isto vreme gleda televiziju i pretražuje sadržaje na vebu, a 26 odsto pretražuje upravo podatke o onome što vidi na malom ekranu.

Kompletne rezultate istraživanja koje je sproveo „Diloit“ možete pogledati preuzimanjem kompletnog Istraživanja o digitalnoj demokratiji.

Rasprava o tome da li će čitaoci plaćati za vesti nužno mora da obuhvati i raspravu o tome na koji način će plaćati: kroz neku vrstu pretplate ili na neki znatno fragmentiraniji način plaćanja.

Paul Dinulescu, osnivač onlajn izdavačke platforme Niuzly koja koristi sistem “mikro plaćanja” da bi platila svoje blogere i novinare frilensere, veruje da je upravo pitanje kako će korisnici plaćati za vesti osnovno pitanje opstanka medija uopšte.

“Nije tačno da ljudi ne žele da plate za vesti ili novinarski sadržaj, ali je tačno da ljudi imaju odbojnost prema plaćanju kroz kanale koji trenutno postoje”, objašnjava Dinulescu dok govori o pokretanju svog startapa za portal Journalism.co.uk.

On nagoveštava promenu u razmišljanju informacionog potrošača u pogledu paušalnog plaćanja – plaćanja za cele novine i digitalne pretplate za sajt – nešto mnogo improvizovanije i fragmentiranije. To je, zapravo, plaćanje za pojedinačne članke iz mora publikacija koje pomalo liči na kupovinu singlova na iTunes prodavnici ili Amazonu umesto kupovine celih albuma.

Ideja o “iTunes vestima” nije potpuno nova. Ona je začeta još 2009. godine kada je kolumnista u svom članku predložio ovaj način plaćanja kao moguće rešenje za održivi poslovni model za onlajn vesti. Nešto skorije, još jedan startap – holandski Blendle, pokrenuo je nešto slično, tj. prikupljanje sadržaja iz 15 glavnih holandskih novina i časopisa na jednoj platformi i uvođenje modela monetizacije (70% za izdavača, 30% za sajt), slično modelu koji koristi Apple.

Mehanizam koji je uveo Niuzly je nešto drugačiji: autoru članka pripada 80% direktnog prihoda (odnosno novca koji su čitaoci spremni da plate da bi pristupili i čitali članak) i 50% indirektnog prihoda, odnosno prihoda od oglasa na stranici. Iznos se isplaćuje kada autor ostvari najmanje 300 dolara preko svih mikro-uplata.

 

Dinulescu se više fokusira na autore nego na izdavače, delimično i zbog neuspešnog pokušaja da se uključe 2012. godine. Osnovna ideja i motivacija za njegov novi koncept je nastojanje da se ogromnoj zajednici neisplaćenih ili nedovoljno plaćenih autora pruži prilika da pišu i zarađuju zadržavajući istovremeno kontrolu nad sadržajem koji objavljuju. Piscima koji objavljuju na Niuzly je takođe omogućeno da svoje tekstove objavljuju i potpuno besplatno na drugim platformama.

Pažnja čitalaca se privlači tako što je omogućeno da se prvi pasusi tekstova pročitaju besplatno, pre nego što se za pristupanje celom članku zatraži plaćanje od 5 do 30 evro centi, a korisnici će plaćati koristeći PayPal. Dakle, na papiru ovaj mehanizam izgleda veoma jednostavno.

Međutim, problem sa mikro-plaćanjem koji kreće iz startap faze je u tome što treba da dostigne kritičnu masu i autora i čitalaca da bi od dobre ideje prerastao u pobednički proizvod. S jedne strane to znači da čitaoci postanu svesni da proizvodnja validnog novinarskog sadržaja podrazumeva ozbiljan i naporan rad i da, baš kao i u drugim sektorima, za kvalitet treba da se plati. S druge strane to znači da i autore treba ubediti da prihvate “namete” finansijskih posrednika. Osim toga, PayPal, na primer, je besplatan za kupce, ali od prodavaca uzima prilično visoke provizije (2,9% + 0,30 dolara), a isto važi i za većinu finansijskih posrednika koji nude ovu vrstu usluga.

Moguće rešenje za ovaj problem je korišćenje BitCoin transakcije, čija je cena zanemarljiva u odnosu na druge valute. Način plaćanja zasnovan na BitCoin valuti već postoji u beta verziji, zove se BitWall i omogućava digitalno plaćanje ovom digitalnom valutom u minimalnom iznosu od jednog centa. Sistem takođe predviđa i druge oblike plaćanja: plaćanje tvitovima, prikazom reklama pre teksta ili paušalno plaćanje za dnevni pristup tekstovima.

Moguća alternative je Flattr, servis za plaćanje koji je 2010. godine pokrenuo Peter Sunde, koji je uhapšen nedavno u Švedskoj zbog učešća u piratskom servisu Pirate Bay. Flattr nije piratski sajt, naprotiv, plaćanje usluga na mreži kontroliše i prati veoma pažljivo i to je jedan od razloga zbog kojih se bori da bude u upotrebi. Platforma je nedavno donela odluku da koristi novu uslugu za transakcije pod nazivom Mango Pay, koja bi mogla da pomogne sajtu da napravi kvantni skok i postane važeća alternativa za PayPal i druge sisteme za mikro-plaćanja. U svakom slučaju ćemo morati da sačekamo i vidimo epilog.

Foto: EJP Photo / Flickr CC

Treći godišnji Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta pokazuje da kako se količina onlajn vesti povećava, novinari igraju sve značajniju ulogu u stvaranju brenda od vesti i navode čitaoce da plate za njih.

Digitalno doba donelo je promenu posle koje novinar postaje glavni razlog korišćenja ili verovanja određenom onlajn izvoru vesti. Reputacija pojedinih novinara je navedena kao jedan od ključnih razloga zbog kojih bi čitaoci bili spremni da plate onlajn vesti.

U godini kada je novinar Glen Grinvald izašao iz senke i postao zvezda nakon pisanja o izbeglom američkom obaveštajcu, Edvardu Snoudenu, u Izveštaju o digitalnim vestima Rojtersovog instituta za 2014. godinu se navodi da je on deo šireg trenda.

Izveštaj se bazira na istraživanju koje je sprovedeno u SAD-u, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Danskoj, Finskoj, Brazilu i Japanu. Ukupan broj ispitanih je 18.859 odraslih osoba, otprilike 2.000 po zemlji. Ispitivanje je sprovedeno onlajn krajem januara i početkom februara 2014.

U nekoliko zemalja, naročito u Francuskoj, Španiji i SAD-u uloga novinara kao nosioca poverenja se sada smatra skoro jednako bitnom kao uloga novinskog Brenda, odnosno reputacije same medijske kuće.

„To posebno dolazi do izražaja tamo gde su tradicionalne novine slabije ili se suočavaju sa izazovima koje postavljaju sajtovi sa isključivo onlajn vestima, od kojih se mnogi sve više grade oko karaktera i veština kolumniste ili novinara“, kaže autor izveštaja Nik Njuman.

U drugim zemljama kao što su Finska, Nemačka i Velika Britanija, najpouzdaniji izvori ostaju glavni novinski brendovi, ali čak i ovde novinar postaje bitan faktor kod izbora medija.

Rastuća važnost individualnih novinara podstaknuta je lakoćom kojom se nove medijske kompanije stvaraju i distribuiraju sadrža u eri interneta.

„U SAD-u naročito, videli smo niz značajnih kolumnista kao što su Ezra Klajn (Vox Media), Glen Grinvald (First Look Media) i Feliks Salmon (Fusion) da napuštaju glavne medijske kuće kako bi uspostavili direktniji kontakt sa čitaocima“, objašnjava Njuman.

Izveštaj Rojters Instituta takođe pruža dokaze da je kvalitet novinara i reportera bitan faktor da bi ljudi platili za onlajn vesti. Više od trećine ispitanih navelo je novinare kao glavni razlog za povlačenje pretplate na onlajn vesti u Francuskoj (40%) i u SAD-u (35%). Drugi bitni faktori su uloga novinskog brenda u prikupljanju širokog spektra vesti i mogućnost pristupa vestima na bilo kom uređaju.

Izveštaj je takođe pružio dokaz da novinari igraju ključnu ulogu u društvenim medijima. U Velikoj Britaniji, analiza YuGov-a urađena za Institut Rojters koja prati korišćenje Tvitera na reprezentativnom uzorku navodi da 64 % (oko 5,4 miliona) prati nalog profesionalnih medija, a 40 % od njih (oko 2,6 miliona) prati bar jedan nalog novinara u poređenju sa 40 % (oko 2,2 miliona) koji prate naloge najnovijih vesti.

Istraživanje dalje pokazuje da su individualni novinari ključni nosioci poverenja i angažovanja. „Digitalni i društveni mediji izgleda da podržavaju novinare sa ljudskim likom“, kaže Nik Njuman, autor izveštaja Rojters Instituta. Njuman takođe navodi da „na sve konkurentnijem tržištu postoji i rastuća ekonomska nagrada za najbolje pisce i novinare“.

Izveštaj takođe pokazuje da su pametni telefoni i društveni mediji trenutno najmoćniji pokretači promena. Pametni telefoni omogućuju korisnicima mnogo češći pristup vestima tokom celog dana, smanjujući zavisnost od gledanja televizije u određeno veme ili čekanja novog izdanja novina.

Mladi ljudi, gledaoci i čitaoci sutrašnjice, sve više se okreću mobilnim uređajima kao izabranom načinu primanja vesti i samim tim više praktikuju često posećivanje sajtova u kraćim vremenskim intervalima.

U svim zemljama u kojima je vršeno istraživanje, preko trećine (36 %) odraslih od 18-24 godine kažu da je pametan telefon glavno sredstvo pristupa digitalnim vestima. Izveštaj otkriva da se naročito mladi ljudi (18-35) sve više oslanjaju na društvene izvore kao što su Fejsbuk i Tviter za dobijanje vesti. Takođe naglašava razvoj WhatsApp-a u novu značajnu mrežu za deljenje i komentarisanje vesti naročito u Španiji, Italiji i u urbanom delu Brazila.

Rojtersov institut za studije novinarstva je deo Evropske opservatorije za novinarstvo.

Foto: RISJ

Sve učestalije pretraživanje vesti na digitalnim platformama tera novinske organizacije da preispitaju i reorganizuju svoju produkciju i kadar.

Većina novinara, kao i ostali zaposleni, preferiraju standardan način rada koji podrazumeva odlazak na posao ujutru i odlazak kući popodne, jer je pogodan za društveni i familijarni zivot i uživanje u kulturnim sadržajima koje društvo u kojem žive nudi. Ova naklonost pomogla je da popodnevne novine održe standard u SAD-u sve do 2000. godine kada su jutarnje novine po prvi put pretekle popodnevnu štampu.

Međutim, čak i pre tog vremena produkcijski ciklusi vesti i kadrovski obrasci doveli su većinu novinara u redakcije tokom dana, dok samo manji broj zaposlenih ostaje u redakcijama dok jutarnje novine ne budu završene oko ponoći. Većina redakcija tada gasi svetla, dok samo nekoliko većih ponekad zadrži novinare i fotoreportere preko noći.

Takav obrazac nije se menjao od početka digitalne ere. Danas, većina redakcija kompletira i postavi vesti na digitalne sajtove pre ponoći ili podesi da se automatski postave u vreme kada se isporučuje štampano izdanje. Preko noći se digitalni servisi ažuriraju samo ako postoje veoma važne vesti.

To, međutim, stvara problem jer je jedan od termina kada se najviše posećuju mobilne aplikacije većine provajdera vesti  između 6 i 8 ujutru. To znači da su vesti 8 do 12 sati stare kada im se pristupi, što teško da je aktuelnost koju novinske organizacije tvrde da pružaju.

Ovaj izazov naveo je vodeće novinske organizacije da preispitaju kada i kako će organizovati zaposlene u redakciji i objavljivati vesti na digitalnim platformama. U te svrhe se koriste najbolji alati za merenje poseta i publike koji su dostupni, kako bi saznali kada čitaoci najčešće posećuju sadržaje na različitim platformama i preispituju kada da objave najviše sadržaja na tim platformama. Namera je da se uskladi vrhunac posete sa objavljivanjem sadržaja kako bi materijal bio svež kada mu se pristupi.

Održavanje te strategije biće lakše organizacijama nego drugima. Gardijan, na primer, ima redakcije u Njujorku, Londonu i Sidneju, tako da ima osoblje koje izveštava o internacionalnim i najvažnijim vestima 24 časa, osoblje koje se smenjuje kako se Zemlja okreće, tako da ne mora da zadrzi značajan broj novinara preko noći u svim redakcijama. Gardijan prati primer koji su već postavile neke internacionalne novinske agencije i emiteri vesti.

Za metropolitske novine, pružanje svežih vesti čitaocima jutarnjeg digitalnog sadržaja zahtevalo bi povećanje broja zaposlenih preko noći ili saradnju sa drugim novinama ili novinskim agencijama da bi se stvorila sredstva za automatsko objavljivanje internacionalnih i nacionalnih vesti na digitalnu platformu tih novina. Tek nekoliko srednje velikih i malih novinskih agencija bi moglo da zadrži osoblje preko noći, i bile bi možda zainteresovane za servise za automatsko preuzimanje vesti sa proverenih novinskih agencija.

Promene u pogledu radnog vremena ticaće se udruženja novinara gde je potrebno lokalno osoblje za rad preko noći i ona će biti fokusirana na to kako će osoblje biti izabrano i kolika će biti nadoknada za tu manje poželjnu smenu.

Ipak, brige urednika digitalnih platformi da održavaju materijal svežim, povećani zahtevi potrošača za stalnim ažiriranjem sadržaja – posebno kada plaćaju digitalni pristup, ali i rastući značaj digitalne pretplate su znacajni razlozi da se preispitaju načini i vreme objavljivanja vesti i to će sve značajnije menjati organizaciju zaposlenih u novinskim agencijama.

Tekst je prvobitno objavljen na blogu autora: The Media Business.

Credits: Andrew Phelps / Flickr CC