Sa ciljem da ovu tehnologiju primeni u svrhe izveštavanja, Si-En-En potpisao ugovor sa FAA (Federal Aviation Administration) na području Sjedinjenih Američkih Država, čime počinje eksperimentalna faza upotrebe bespilotnih letelica u svrhe novinarstva.

Vest o potpisivanju ovog sporazuma potvrdila je medijska kuća da je sa FAA sklopila ugovor pod nazivom „Cooperative Research and Development Agreement“, koji omogućava Si-En-En-u kreiranje i prikupljanje video sadržaja nastalog pomoću bespilotnih letelica.

Potpredsednik medijskog giganta David Vigilante, izjavio je da je reč o dugo planiranoj saradnji koja bi dodatno trebala da ispita granice upotrebe bespilotnih letelica.

“Naš cilj jeste da odemo korak dalje od sadašnje amaterske tehnologije i ustanovimo koje su sve opcije moguće kada su produkcija visoko kvalitetnog sadržaja i izveštavanje sa terena u pitanju.”

Si-En-En ipak nije prva kuća koja je dobila ovakvu dozvolu. Samo prošlog septembra Sjedinjene Američke Države odobrile su upotrebu dronova nekolicini filmskih i TV kompanija, dok je Si-En-En u stalnu produkcijsku postavku uvrstio i tim zadužen za operaciju ovim letelicama. Možda i najbolji primer upotrebe dronova u svrhe izveštavanja, predstavlja upravo dokumentarac o Černobilju koji je izradio CBC News.

Nadzor letelica ključno pitanje

Koliko je jedan ovakav potez važan za razvoj novinarske profesije, ali i koliko doprinosi komercijalizaciji bespilotnih letelica, za Netokraciju je prokomentarisao Petar Vojinović, analitičar civilnog i vojnog vazduhoplovstva, te osnivač i urednik portala Tango Six.

„Glavni izazov za komercijalnu (samim tim bezbednu i regulatorno ustrojenu) upotrebu bespilotnih letećih objekata (kako ih definiše srpski zakon) svuda na planeti je sertifikovanost tih letelica, njihova bezbedna integracija u (kontrolisani) vazdušni prostor i veština njihovih operatera.

Elementi koji nisu nedostižni i koji se pametnijom sinhronizacijom već postojeće tehnologije i “mekim” (nerestriktivnim) nadzorom mogu vrlo lako dostiži. Na kraju se sve svodi na fleksibilnost regulatornih tela da prihvate njihovu rasprostranjenost i jdnostavno prilagode svoje zahteve što nužno ne znači nebezbedne operacije. Potpuno je razumno da se to prvo dešava u Americi i naravno da je FAA pionir u evoluciji ovakvih stvari.

Na pitanje kako srpsko zakonodavstvo gleda na upotrebu ovakvih letelica, Vojinović je izjavio da se u Republici Srbiji ne dozvoljava upotreba dronova u komercijalne svrhe bez odobrenja tri nadležne institucije. Ipak, to se često ne dešava u praksi, ali kako kaže, siguran je da će se i to ubuduće promeniti“.

Foto: pixabay.com

Plate novinara u Srbiji su ispod prosečne zarade, ali su novinari zadovoljni poslom koji rade. Cenzuri i autocenzuri je povremeno izloženo 41, odnosno 49 odsto novinara. Na radiju radi dvostruko više žena nego muškaraca, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS).

Istraživanje zarada pokazalo je da najviše novinara zarađuje između 31.000 i 45.000 (33.87%), kao i između 16.000 i 30.000 dinara (26.02%). Manje od 15.000 dinara zarađuje 14,26% ispitanika, 18% između 46.000 do 60.000, a više od 61.000 zarađuje samo 7, 84% anketiranih.Zaradom je nezadovoljno 29.06% anketiranih, kao odgovor ’ni zadovoljan ni nezadovoljan’ navodi 27.35% ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 21.20%.

Najzadovoljniji poslom su glavni i odgovorni urednici, a potom snimatelji, dok su fotoreporteri najnezadovoljniji poslom koji obavljaju. Najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim i oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju oni koji rade u privatnim medijima.

Platu redovno prima 75.38% anketiranih, u 12.82% slučajeva ona kasni mesec dana, a u 9.06% slučajeva kasni nekoliko meseci. Više od godinu dana plata kasni kod 2.74% novinara. Najveći broj anketranih (85.47%) platu prima preko računa, dok 6.50% radi “na crno”, bez uplaćenih poreza i doprinosa.

Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62.22%), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54.36%).

Čak 82.56% anketiranih slaže se da je neophodno utvrditi cenovnik rada novinara i medijskih radnika, dok je protiv toga svega 5.64% ispitanika.

Većina smatra da bi trebalo da se uvede kolektivni ugovor za medije ili da se plata obračunava po koeficijentima ili platnim razredima, a sami koeficijenti trebalo bi da se određuju prema obrazovanju, stažu, kompetencijama. Nezavisno od visine primanja i njihovog slaganja sa time da li treba ili ne utvrditi cenovnik rada, anketirani ističu da je neophodno utvrditi minimalnu cenu rada ispod koje honorarno angažovani ili stalno zaposleni ne smeju biti plaćeni.

Da su konstantno izloženi cenzuri izjavilo je 5.98% ispitanih novinara, 40.68% povremeno, 49.74% nikada, dok odgovor ’drugo’, što se najčešće odnosilo na autocenzuru, navodi 3.59%.

Čak 48.55% ispitanih veruje da njihove kolege povremeno pribegavaju autocenzuri, 28.89% smatra da oni to čine u velikoj meri, 15.56% nije primetilo, 6.15% smatra da to kolege nikada ne rade, a 0.85% navodi odgovor ’drugo’. Žene su znatno češće cenzurisane nego muškarci, povremeno je cenzuri izloženo 17 odsto muškaraca u odnosu na 24 odsto žena.

Istraživanje pokazuje da postoji povezanost varijable pol i varijable obrazovanje. Značajno je više muškaraca koji rade samo sa srednjom školom u odnosu na žene, dok je gotovo identičan broj muškaraca i žena sa fakultetskim obrazovanjem.

Kada je reč o poslu koji obavljaju u redakciji, više je muškaraca fotoreportera i snimatelja nego žena. Dvostruko više žena radi na radiju, dok je obrnuti odnos u korist muškaraca u onlajn medijima. U dnevnim i nedeljnim novinama radi znatno više muškaraca, a u ostalim medijima približno je jednaka polna zastupljenost. Devet puta više muškaraca prati sport, dok isto toliko više žena pokriva zdravstvo. Ostale oblasti su gotovo ravnopravno pokrivene.

Među zaposlenima u medijima sa završenim fakultetom, najveći broj ispitanih rade kao novinari (45.3%), urednici rubrika čine 22.5%, a najmanje je fakultetski obrazovanih glavnih i odgovornih urednika (14.2%).

Istraživanje UNS-a čiji je cilj bio da utvrdi ekonomski i profesionalni položaj novinara u Srbiji, rađeno je u dve faze od marta do septembra ove godine. U prvoj fazi, od marta do maja, UNS je metodom slučajnog uzorka anketirao aktivne i neaktivne članove UNS-a , dok su u drugoj fazi, od jula do septembra, anketirani novinari iz cele Srbije koji nisu članovi UNS-a. Ukupno je ispitano 585 novinara, od čega je 52.5% muškaraca, a 47.5% žena.

Celokupno istraživanje možete preuzeti sa sajta Udruženja novinara Srbije.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u okviru projekta „Ceni sebe da te cene drugi“.