Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu objavljen je u „Službenom glasniku“, a njime je predviđeno pomeranje rokova za gašenje analognih servisa.

Umesto tri, predviđeno je šest termina za to, a konačni rok za prelazak na digitalno emitovanje, koji je predviđen sredinom juna, ostaje isti.

Upis medija u Registar po novim pravilima počeće 13. februara, najavio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković navodeći da će na taj način prvi put biti dostupni i podaci o vlasničkoj strukturi u medijima, kao i o državnoj pomoći koja će im biti dodeljena. Na tribini “Zašto nema sindikata u privatnim medijima u Srbiji“ u organizaciji Sindikata novinara Srbije, Mirković je rekao da će Registar biti i idealna prilika da se utvrdi koliko medija ima u Srbiji, jer postojeći podaci Agencije za privredne registre ne pokazuju objektivan broj javnih glasila i medija u Srbiji.

Naveo je da je trenutno registrovano 1.363 javnih glasila, ali da njihov broj stalno raste.

„Sasvim sam siguran da ćemo konstatovati da imamo veliki broj medija imajući u vidu ekonomsku situaciju i budžete za reklame“, kaže Mirković i ocenjuje da će biti vrlo zahtevno za medije da opstanu na tako zahtevnom tržištu.

Podsetivši da je u toku konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, Mirković je najavio da će do kraja 2015. godine biti raspisan još jedan konkurs kako bi se i medijima koje očekuje privatizacija omogućilo da se prijave.

Kada je reč o sindikalnom organizovanju u medijima, Mirković kaže da zaposleni ne prepoznaju takvo organizovanje, navodeći da kao neko ko je dugo radio u privatnom mediju nema iskustva da je bilo ko sprečavao formiranje sindikata niti opstruisao sindikalno organizovanje.

Ocenio je da treba podizati svest o tome ko treba da radi na formiranju sindikata jer to nije pitanje vlasnika medija, nego zaposlenih.

Povodom navoda iz istraživanje „Medijska scena Srbije 2014“, koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (na osnovu projekta Ministarstva kulture i informisanja), da vlasnici medija indirektno zabranjuju osnivanje sindikata, Mirković kaže da nije dobio nijedan dokaz koji potkrepljuje tu tvrdnju.

Na tribini se raspravljalo o tome zašto sindikati u Srbiji nisu aktivni, o teškom položaju novinara, kao i o sudbini medija posle privatizacije.

Profesor FPN Rade Veljanovski, koji je učestvovao u pisanju medijskih zakona, predložio je da se propiše da se državna pomoć neće dodeljivati medijima u kojima nema sindikalnog organizovanja, što je naišlo na odobravanje predstavnika Sindikata novinara Srbije.

Članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kazala je da osnivanje sindikata posao zaposlenih i da nije zabranjeno, navodeći da je pitanje sindikalnog organizovanja važno i da će biti deo izveštaja o medijima koji taj savet priprema, a koji bi trebalo za dve sedmice da bude upućen Vladi Srbije.

O iskustvima u Evropi govorila je direktorka Evropske federacije novinara Renata Šreder koja je ocenila da su novinari i njihove sindikalne organizacije u teškoj situaciji, da ih vlasnici eksploatišu, i da sve veći broj njih rade kao „slobodni novinari“.

Ona je navela da Evropska komisija preduzima mere za sprečavanje i odvraćanje od neprijavljivanja medijskih radnika, ističući važnost sindikalnog organizovanja.

Na tribini su o iskustvima u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori govorili predstavnici tamošnjih sindikata.

Opštine i gradovi u Srbiji prosečno iz svojih budžeta izdvajaju 0,5 odsto sredstava za lokalne medije, a za njihov opstanak, poručili su učesnici skupa „Finansiranje lokalnih medija-iskustva i nova praksa“, neophodno je bar dva odsto. Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković podsetio je da sutra stupa na snagu Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

On je dodao da je pravilnik radilo Ministarstvo kulture i informisanja uz pomoć eksperta angažovanih od strane Delegacije EU u Beogradu.

Mirković je podsetio i da sledeća godina nosi novine na „medijskom nebu Srbije“, te da se do 1. jula 2015. očekuje povlačenje države iz suvlasničkog odnosa iz medija, a da 17. juna treba da se okonča proces digitalizacije.

Vrhovni državni revizor Državne revizorske institucije zadužen za budžete lokalnih vlasti Duško Pejović rekao je da je ta institucija izvršila reviziju 27 lokalnih jedinica, ali da konačni izveštaji još nisu gotovi.

„Ne mogu konkretno da govorim o konačnim informacijama jer je zagarantovana tajnost dok ne bude gotov konačan izveštaj“, rekao je on i dodao da se lokalni mediji finansiraju iz subvencija, direktnim ugovaranjem, putem javnih nabavki ili konkursa.

Među nepravilnostima koje revizor najčešće otkriva su te se ne sprovodi postupak javne nabavke iako je treba da bude sproveden, ili da se u ugovoru koji se zaključuje ne navodi ugovoreni rok ili vrednost ugovora…

Lokalni mediji se ne mogu sami održati, kazao je odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm.

„Nije dobro ako lokalni mediji služe samo aktuelnim vlastima i tome kako bi se ta vlast održavala. Međutim, nije uvek tako, postoje mediji koji dobro rade, ali zato imaju probleme“, rekao je Švarm i dodao da će bez odgovornog konkursnog pomaganja budućnost lokalnih medija biti dovedena u pitanje.

Bez lokalnih medija, dodao je, građani ne mogu da artikulišu svoje probleme, te da će „demokratija na lokalu biti ugrožena“, istakavši da je neophodno više izdvajati iz lokalnih budžeta za medije.

Foto: UNS

Medijski monitoring, sproveden u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer, ukazuje na pad profesionalnosti u srpskim medijima, a analitičari su uvereni da novi medijski zakoni neće mnogo pomoći da se to popravi.

Sve je očiglednije da se mediji udaljavaju od svoje osnovne funkcije, informisanja građana i približavaju se biltenizaciji, odnosno postaju sredstvo propagande, rekla je Aleksandra Popović iz Fondacija Konrad Adenauer na predstavljaju najnovijeg monitoringa medija za period april-septembar 2014. godine.

Ona je napomenula da se novinari svesno distanciraju od svojih profesionalnih normi, a za takvu situaciju, po njenom mišljenju, nisu odgovorni samo medijski poslenici, već i institucije, kao što su Vlada i Skupština Srbije, koje nisu pokazale dovoljnu brigu za zaštitu medija i slobode izražavanja.

Istakavši da ovakvo stanje u medijima ne može doprineti razvoju Srbije i da će otežati put Srbije ka EU, Popović je ocenila da je neophodna veća otvorenost državnih institucija i jačanje Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, radi kontinuiranog informisanja javnosti o delatnostima Vlade.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da u Srbiji nije dovršena medijska tranzicija, kao i medijska strategija koja, kako je rekao, stoji „ni na nebu ni na zemlji“, te da su novi medijski zakoni doneti na brzinu.

U procesu biltenizacije medija, koja je, kaže, na delu, izvor informacije često se svodi samo na jednu stranu ili su druga i treća strana često u funkciju prve, istakao je Gavrilović i dodao da je posle smene bivše političke stranke na vlasti, došlo i do „smene“ analitičara koji se pojavljuju u medijima.

On je apelovao na medije „da ukinu rubriku ‘prelistavanje'“, u kojoj je gost, po njegovom mišljenju, sračunato izabran da na „svoj način tumači članke iz novina i na taj način dodatno ugrožava slobodu medija“.

Predstavljajući rezultate monitoringa, Gavrilović je rekao da više od 90 odsto ispitanih smatra da u medijima postoji cenzura i autocenzura, 73 odsto smatra da mediji ne izveštavaju objektivno, 90 odsto smatra da ne izveštavaju analitično, a 95 odsto da ne izveštavaju kritično.

Onlajn anketa novinara pokazala je da su oni najnezadovoljniji svojim materijalnim statusom, podrškom sindikata i mogućnošću napredovanja na poslu, dok su kao najznačajniji razlog zašto se bave tom profesijom naveli „zadovoljstvo slobodom koju imaju“.

U anketi je Republička radiodifuzna agencija najlošije ocenjena, kao i rad Ministarstva kulture i informisanja, dok je Savet za štampu prosečno ocenjen, a novinarska udruženja imaju dovoljnu podršku medijskih radnika, rekao je Gavrilović.

On je dodao i da novi medijski zakoni neće promeniti sliku i stanje u srpskim medijima, jer su problemi mnogo dublji i veći, istakavši da medije ne bi trebalo privatizovati, jer to nije lek za njih, već je neophodno sprovesti „model spajanja medija sa građanima i uspostaviti tu vezu koja je pokidana“.

Novinarka lista „Vreme“ Tamara Skrozza smatra da je apsurdno da se novi medijski zakoni donose u trenutku nestanka profesionalne etike, kao i političkih i ekonomskih pritisaka, koji, kako je rekla, „dobijaju sve maligniji oblik“ i zbog toga ne treba očekivati da će ti zakoni moći nešto da promene na bolje.

„Ako su prokazani i kažnjeni mediji koji su objavili neke od problematičnih ugovora koje je Vlada potpisala, pitanje je šta će biti sa ostalim medijima, ako se usude da objave neke slične informacije“, zapitala je Skrozza.

Ona je ocenila i da je izveštavanje nekih listova i tabloida u slučaju ubistva devojčice Tijane Jurić slučaj drastičnog i potpunog nestanka profesionalne novinarske etike i da se u tom slučaju nije poštovao ni dignitet žrtve, ali ni ljudska prava osumnjičenog za zločin.

Foto: UNS

Srbija se nalazi na 74. mestu od 197 zemalja po slobodi medija, što znači da je delimično medijski slobodna, ocenjeno je „Fridom haus“ za 2013. godinu. Među bivšim jugoslovenskim republikama, ispred Srbije je na toj listi samo Slovenija, dok su iza nje Crna Gora, Hrvatska, Kosovo koje je rangirano odvojeno od Srbije, Bosna i Hercegovina i Makedonija.

U vrhu rang liste po slobodi medija su Švedska, Norveška, Holandija i Finska, u stopu ih prate Belgija, Švajcarska i Luksemburg, dok je na samom dnu Severna Koreja, iza Turkmenistana, Uzbekistana i Eritreje.

Opadanje slobode medija u svetu delimično je rezultat značajnog nazadovanja u nekoliko država Bliskog istoka, uključujući Egipat, Libiju i Jordan, kao i zapaženog pada u Turskoj, Ukrajini i mnogim zemljama na istoku Afrike, ali i pogoršanog i relativno otvorenog medijskog okruženja u SAD, objašnjava se u izveštaju.

Uz konstataciju da tek svaka sedma osoba živi u zemlji sa „slobodnom“ štampom, „Fridom haus“ navodi da su, uprkos pozitivnom razvoju događaja na tom planu u izvesnom broju zemalja, pre svega u supsaharskoj Africi, u svim drugim regionima zabeležene dominantne tendencije nazadovanja.

To znači, navodi se u izveštaju, da samo 14 odsto svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima je izveštavanje o političkim događajima adekvatno, bezbednost novinara zagarantovana, mešanje države u medijska pitanja minimalno, a štampa nije podvrgnuta bilo kakvim neprimerenim pravnim ili ekonomskim pritiscima.

Kriterijumi na osnovu kojih ova organizacija rangira zemlje po stepenu slobode medija sa poenima od nula (najslobodnije) do 100 (najmanje slobodne) su pravno, političko i ekonomsko okruženje.

U najnovijem izdanju godišnjeg izveštaja, koji „Fridom haus“ objavljuje od 1980. godine, zaključuje se da je prošlogodišnji pad slobode medija u svetu uzrokovan pokušajima vlada, naročito u autoritarnim državama ili polarizovanim političkim okruženjima, da kontrolišu sadržinu vesti, kao i ograničenjima za strane izveštače ili za objavljivanje vesti i korišćenje društvenih mreža.

Pored toga, sloboda štampe u nekim zemljama ugrožena je uticajem privatnih vlasnika, pre svega onih koji imaju bliske veze sa vladama ili vladajućim partijama, a koji menjaju uredničke stanove ili otpuštaju osoblje nakon što objave nezavisne vesti.

Ovi faktori su bili ključni za većinu zabeleženih padova slobodnog novinarstva u prošloj godini, kao i za prelazak sa delimično slobodnog na neslobodan status u Libiji, Južnom Sudanu, Turskoj, Ukrajini i Zambiji.

Značajno opadanje je registrovano u Crnoj Gori, Centralnoafričkoj Republici, Egiptu, Grčkoj, Jordanu, Keniji, Mozambiku, Tanzaniji i Ugandi, navodi se u dokumentu.

Crna Gora je na rang listi po slobodi medija nešto pala, jer je prošle godine imala 36, a ove 39 bodova, što je rezultat neprijateljske zvanične retorike u pogledu štampe i nekažnjivosti za napade na novinare, konstatuje „Fridom haus“.

Pored toga, uticajne autoritarne sile kao što su Kina i Rusija nastavile su da strogo kontrolišu osnovne štampane i eletronske medije, pokušavajući istovremeno da kontrolišu i nezavisnije stavove izražene bilo u sferi blogova ili stranih novinskih izvora.

Čak ni otvorenija medijska okruženja nisu imuna na pritiske na slobodu štampe, navodi američka nevladina organizacija, uz zaključak da je prošle godine zabeležen najveći pad slobode medija u protekloj deceniji u SAD, usled pokušaja vlade da kontroliše informisanje o pitanjima nacionalne bezbednosti.

U prošlogodišnjem izveštaju Srbija je bila na 80. mestu od 176 zemalja.

Loše stanje u medijima u Srbiji izazvano je nedostatkom regulative i jasnih pravila na tržištu, saglasili su se učesnici panela o slobodi medija koji je juče održan u Evropskom parlamentu. Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, koji je jedan od organizatora skupa, rekao je da je među glavnim zadacima nove vlade donošenje medijskih zakona, podsetivši da je medijska strategija usvojena pre dve i po godine, a da zakona još nema.

Prema njegovim rečima, tri najveća problema u srpskim medijima su autocenzura i nedostak istraživačkog novinarstva, nepostojanje transparentnosti vlasništva i porast tabloida.

„Mediji su osnov demokratske države“, naglasio je Kacin i dodao da često nedostaje kritička analiza događaja.

On je naveo i da se često dešava da mediji objavljuju podatke o određenim istragama koji bi trebalo da budu poverljivi, čime je, kako kaže, ugrožena pravna država.

Kacin je podsetio da će stanje u medijima biti predmet pregovora o pridruživanju i to u nekoliko poglavlja, uključujući i ključno poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava.

On je ukazao da napadači na novinare često ostaju nekažnjeni i pozdravio osnivanje Komisije za istraživanje ubistva novinara.

Šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević istakla je rešenost vlade da u najskorije vreme podnese skupštini predloge medijskih zakona, ali je ukazala da je još važnije da se ti zakoni potom i primene.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović kritikovala je vladu zato što se izveštaj Verice Barać o korupciji u medijima još nije našao na stolu.

Ona je navela da će UNS tražiti da se u medijske zakone ugradi obaveza medija da prikažu na koji način se finansiraju, ne samo kad je reč o novcu koji dobijaju od vlade i nevladinih organizacija u Srbiji, nego i od stranih država i međunarodnih organizacija.

„Još nemamo znakova da će to Evropska komisija podržati, a mi smo već iskusili da, ako Brisel ne zanima, ne zanima ni vladu, i to neće naći svoj put ka zakonu“, rekla je Smajlović.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković rekao je da ni posle dve i po godine od usvajanja medijske strategije Srbija nije donela zakone, ali i naglasio da je u međuvremenu došlo do dva izborna procesa i rekonstrukcije vlade.

Mirković je podsetio da su nacrti zakona o javnom informisanju, koji je krovni medijski zakon, i zakona o elektronskim medijima, na ekspertizi u Briselu i da ministarstvo „svakog dana“ očekuje komentare koji će biti analizirani i implementrirani u tekst zakona.

On je dodao da radna grupa radi na usaglašavanju teksta trećeg zakona, o javnim medijskim servisima, u delu koji se odnosi na finansiranje RTS i RTV i da očekuje da tokom sledećih nedelja izađe sa konkretnim predlogom o stabilnom finansiranju ta dva medija.

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić rekao je da je srpska politička elita izgubila godine ne čineći ništa da se medijska slika i položaj novinara poboljša.

Janjić je rekao da je tabloidizacija veoma opasan problem koji zahvata ne samo medije, već celo društvo.

Direktorka BIRN Gordana Igrić rekla je da je za vreme vladavine DS stvoren veoma jasan sistem kontrolisanja medija koje su naredne vlade nasledile i razvile.

Po njenoj oceni, mediji su dovedeni u situaciju da unapred odustaju od neprijatnih pitanja i istraživačkih tekstova.

„Predaju se unapred, čak i pre nego što vlast od njih bilo šta zatraži“, rekla je Gordana Igrić.

Više učesnika u raspravi saglasilo se da su marketinške agencije, koje su često pod indirektnom kontrolom vlasti, još jedno sredstvo za suptilnu kontrolu medija.

Panel pod naslovom „Progovori, Srbijo“ (Speak up) u Spoljno-političkom komitetu EP organizovalo je Liberalno-demokratska grupa evropskih poslanika, kojoj pripada i Jelko Kacin.

Foto: flickr.com (european_parliament)