Da li su novinari postali previše zauzeti ratom  jednih protiv drugih, u momentu kada bi trebalo da se bore protiv cenzure i autoritaritarnosti? Ovo pitanje postavio je Dejvid Kar, reporter Njujork Tajmsa, diskutujući o načinu na koji različite su novinarske organizacije odgovorile na bujicu priča koje su objavili uzbunjivači.

Kar ukazuje da kolege poput Glena Grinvalda, reportera Gardijana, koji je objavio priču o poslovanju Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), baziranu na informacijama koje je primio od uzbinjivača Edvarda Snoudena – mediji tretiraju kao drugačije. “U širem smislu, u najvećem delu kritika koje se odnose na Asanža i Grinvalda na njih se gleda sa izvesnim gađenjem – oni nisu ono što mi smatramo za prave novinare. Umesto toga, oni reprezentuju Petu silu sačinjenu od tviteraša i blogera koji prete da ugroze naše tradicionalne medije. Oni nisu kao mi”, ističe Kar.

Štaviše, Grivald je i sam postao umešan u priču a njegovi motivi da izveštava o NSA stavljeni su pod znak pitanja. Dejvid Gregori novinar i autor emisije “Upoznaj štampu” na NBC- ju pitao je Grivalda u svojoj emisiji: “U meri u kojoj ste podržavali i pomagali Snoudena, zašto ne bi trebalo da budete optuženi za  zločin?“

Kar pita kako mediji opravdavaju svoj stav o Grinvaldu, zatim osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu ili autorki dokumentaraca  Lauri Potras  koja je takođe radila na pričama o NSA i naposletku  Dejvidu Mirandi, Grinvaldovom partneru koji uhapšen na aerodromu Hitrou dok je putovao iz Berlina za London. On je čuvao dokumenta za Grinvalda, a nekoliko komentatora poput Džerefi Tubina, novinara CNN-a i Njujorkera, nazvao ga je „krijumčarem droge“.  Kar ističe da su Asanž, Grinvald, Potras, Miranda Carr radili u javnom interesu ali su svi bili oklevetani.

Zašto je objavljivanje Pentagonskih papira ,čime su otkriveni detalji o nameri SAD da započne rat u Vijetnamu, a za koje je zaslužan novinar Njujork Tajmsa Danijel Elsberg njega pretvorilo ga u heroja, dok su nove su generacije uzbunjivača i novina, poput Gardijana koji je objavio informacije do kojih je došao izložene nepoverenju i kritikama. U intervjuu, međutim, Elsberg  nas podseća: “na početku ni ja nisam bio viđen kao heroj, ja sam dve godine proveo u zatvoru”, ali dodaje i da “u to vreme, novinari nisu ratovali jedni protiv drugih”.

Prema Bilu Keleru iz Njujork Tjamsa, veza između izvora i novina i njihovih konkurenata oduvek je bila prepuna opasnosti, ali su nove tehnologije uzrokovale  stvarni raskol između onoga što je model poslovanja i novinarske prakse.

Alen Rasbridžer,odgovorni urednik  u Gardijanu, sa tim je saglasan i čak, odlazi korak dalje. „Mislim da oni ljudi iz struke koji sumnjaju u Glena Grinvalda i osuđuju Dejvida Mirandu nisu dovoljno o tome promislili.  Vlada meša novinare sa teroristima i koristi nacionalnu bezbednost ih stavi pod sveošti nadzor. A posledica toga kakvo se novinarstvo praktikuje su ogromne”, ističe Radbridžer.

Odgovorajući na pitanja o otkirvanju dokumenata na blogu i komentarišući ponašanje pojedinih kolega u tekstu objavljenom u Gardijanu  ističe: “One kolege koje su ocrnile Snoudena ili koje kažu da reporter treba da veruje državi jer ona zna najbolje (mnogi od njih u u Britaniji su, začudo, u pravu)  mogu jednog dana da se na okrutan način osveste.  Jednog dana će njihovo izveštavanje biti na udaru.  Ali sada barem znaju da se klone tranzitne zone na Hitrou”.

Mnogi novinari i medijske organizacije se sa njim slažu, tako su Njujork Tajms i ProPublika odlučile su da sarađuju sa Gardijanom i podrže uzbunjivače.

U drugom istančanom činu, grupa skandinavskih novinskih kuća sačinila je  otvoreno pismo  britanskoj vladi. Aftenposten (Norveška). Dagnes Nihter (Švedska), Helsingin Sanomat (Finska) i Politiken (Danska) optužili su vladu Dejvida Kamerona da ugrožava globalnu slobodu štampe, zbog načina na koji se Vlada ponela prema Gardijanu i Dejvidu Mirandi.

U tom pismu urednici četiri dnevne novine rekli su, između ostalog: „činjenica je su SAD i Velika Britanija najmoćnije zemlje sveta i ‘najveći branioci demokratije u modernoj istoriji’ čini njihovo ponašanje još dvoličnije: ako u Kini i Iranu unište hard-diskove u vlasništvu nekog lista i pritiskate novinare objašnjenje je da su to diktatorke zemlje. Ako to mi uradimo, mi branimo demokratiju.”

Dalje: “Postupci britanske vlade podsećaju na postupke autoritarnih režima, bez tolerisanja opozicionog, protiv medija, organizacija i individualaca koji dovode u pitanje  njihov monopol vlasti.

Debate o tome kako se Zapad nosi sa medijima ostaće zasigurno u fokusu još neko vreme.

Dve mlade novinarke, sedam  gradova i blog o tome kako se štampa i mediji u celini menjaju. Caterina Lobenstein (29), jedna od top trideset mladih nemačkih novinara po izboru  Medium Magazine i  Amrai Coen (26), ranije članica uredništva u Špiglu na odeljenju za multimedije, a trenutno novinarka u nedeljniku Di Cajt (Die Zeit), otpočele su projekat pod nazivom Next Media Report kako bi odgovorile na goruća pitanja o evoluciji tradicionalnog novinarstva u digitalnoj eri i istražile šta donosi budućnost digitalnog novinarstva. Kako će vesti biti dostavljane u budućnosti? Kako će se pronalaziti vesti? I koliki profit može da se ostvari? Okupile su hrabre i radoznale novinare, blogere, pionire Tvitera i društvenih mreža u potrazi za odgovorima na ova pitanja, i tako su iz Hamburga krenuli za Sao Paolo, Njujork, Tokio, Mumbaj, Kairo i London.

Projekat je finansirala kompanija Next Media sa sedištem u Hamburgu, koja je deo Hamburg@work asocijacije, a promovisalo gradsko veće u saradnji sa preko 650 lokalnih preduzeća. Osmišljen je tako da promoviše diskusiju i debatu o tri najznačajnije teme: društveni mediji, storiteling i crossmedia, a cilj projekta je da sagradi mostove između takozvanih “starih” i “novih” medija. Istraživanje promena koje su rezultat digitalizacije potiče od Hamburg@work javno-privatnog partnerstva osnovanog 1997. godine, čiji je cilj da podstakne korišćenje nove tehnologije u informativnoj i komunikacionoj industriji kao i da podrži razvoj medijskog metropolisa u Hamburgu.

Blog Next Media bavi se istraživanjem novinarstva u svim njegovim pojavnim oblicima, u sedam zemalja i sedam jedinstvenih novinarskih kultura. Blog predstavlja multimedijalni dnevnik sa detaljima o inovativnim projektima koji se odvijaju u svetu informacija. Jedan od tih projekata je Mural blog, koji je u Brazilu  pokrenuo Bruno Garcez 2010. godine. Prvobitno dopisnik BBC-a, Garcez je nakon dobijanja Knight Fellowship stipendije žrtvovao svoju novinarsku karijeru kako bi radio na ovom projektu. Ovaj blog je dao glas milionima Brazilaca pogođenih siromaštvom koji žive po obodima Sao Paola, čije priče često zanemaruju mejnstrim mediji. Preko petnaest ubistava svaki dan, deca se igraju u parkovima punim pacova, prepuni autobusi, nasilje na svakom uglu, a o svemu tome niko ne govori. Mural blog piše upravo o društvenim i građanskim problemima za koje se mora saznati.

Projekat je započet dogovorom sa Folha de Sao Paulo, najvećim listom na portugalskom jeziku u Južnoj Americi sa tiražom od preko 1,5 milion prmeraka. Oni su ponudili Garcezu kancelariju u kojoj će obučavati buduće blogere i novinare amatere da snimaju video, pišu članke i ispirčaju priče koje je neophodno objaviti. U početku samo 25, a sada blizu 100 blogera i slobodnih novinara (frilensera) piše za Mural, i blog je doživeo toliki uspeh da je sada redovna rubrika u novinama. La Folha je priznala potencijal Murala i mogućnost da dopre do ogromnog broja novih čitalaca i od ove godine ponudila blogerima istu zaradu po članku kao i redovnim novinarima ovog lista. Štaviše, jedan od najtalentovanijih blogera, Leandro Machado, nedavno je dobio stipendiju Transparency International –a da bi podneo izveštaj o favelama.

Dok Mural nastavlja da postiže uspeh i konstantno povećava broj čitalaca, njegov osnivač Garcez se vratio u BBC u London. Kada bi samo svi projekti novih medija i onlajn novinarstva imali isti uspeh. To je za sada sve iz Sao Paola, a za više informacija o Next Media projektu, posetite njihov blog. U svakom slučaju, o njihovom napretku ćemo uskoro ponovo izveštavati, a isticaćemo i druge interesantne novinarske projekte otkrivene na njihovom putu.

Tekst je prvobitno objavljen na italijanskom jeziku pod nazivom “Giro del mondo nel futuro dei media” , autorke Anne Jamieson.