Nagrada za životno delo Udruženja novinara Srbije dodeljena je preminulom generalnom direktoru Radio-televizije Srbije Aleksandru Tijaniću.

Predlog za dodelu nagrade Tijaniću podneo je glavni urednik Informativnog programa RTS-a Nenad Stefanović, koji je u obrazloženju napisao da su mnoge Tijanićeve kolumne preživele decenije i postale prednacrt istorije i da su se za njegove tekstove „otimali i prijatelji i neprijatelji“.

„Tijanić je imao temperament koji ne može da se penzioniše, vizije koje mu nisu dale da miruje, nije želeo da živi kao dosadni starac koji gnjavi druge“, naveo je Stefanović.

Nagrada je dodeljena na svečanosti obeležavanja 132.godišnjice Udurženja novinara Srbije. U ime Tijanićeve porodice, nagradu je primila ćerka Zara.

Prema rečima predsednice UNS-a Ljiljana Smajlović – važno je da novinari odaju priznanje Tijaniću.

„Ja volim da kažem da je on bio jedan od onih ljudi koji je umeo da pokaže političarima da je naš posao da ih povremeno i na smrt preplašimo, da ih ugrzemo za ruku, da budemo taj pas koji laje i koji upozorava. Tijanić je to umeo da radi na način na koji mislim da će nam nedostajati“, rekla je Ljiljana Smajlović za RTS.

Nagradu Bogdan Tirnanić za komentar dobio je kolumnista dnevnog lista „Politika“ Miroslav Lazanski.

„Veliko je priznanje dobiti nagradu koja nosi Tirketovo ime. Ovo je nagrada i listu „Politika“ koji mi dozvoljava da pišem to što pišem,“ rekao je Lazanski.

Dobitnik nagrade “Dimitrije Davidović” za uređivanje Budimir Ninčić iznenađen je odjekom izveštavanja.

„Mislio sam da to što mi u Čaglavici radimo ovde nikoga ne interesuje. Drago mi je što se pokazalo da nisam bio u pravu“, istakao je Ninčić.

Nagrada „Laza Kostić“ za izveštaj uručena je novinarki frankfurtskih „Vesti“ Jeleni Petković.

„Poseban je osećaj kada nagradu dobijete od kolega, naročito kada je dobije medij koji se ne čita ovde i koji je namenjen dijaspori“, navela je Petkovićeva.

Godišnja nagrada „Laza Kostić“ za reportažu uručena je reporterki „Večernjih novosti“ Mileni Marković koja je istakla da je imala sreću što radi u mediju koji neguje ovu novinarsku formu i što je imala od koga da uči.

Specijalna nagrada za publicistiku „Žika M. Jovanović“ i nagrada „Laza Kostić“ za fotografiju nisu dodeljene jer je žiri ocenio da nije pristiglo dovoljno kvalitetnih radova.

Žiri je odlučio da se dodeli specijalno priznanje Ruži Helać za serijal istraživačkih emisija o zaštiti životne sredine „Zelena patrola na delu“.

„O priznanjima uvek više govori sastav žirija nego dobitnici. Ovaj žiri je prepoznao važnost angažovanog novinarstva u oblasti zaštite životne sredine,“ rekla je Ruža Helać.

UNS je dodelio i specijalna priznanja kolegama koji su više od 50 godina članovi UNS-a Mariji Tarjević, Anđelku Dragojeviću i Nedeljku Papiću.

Izveštavanje o korupciji tokom jula i avgusta 2013.godine bilo je intenzivno, ali uglavnom informativno, bez analitičkog pristupa, rezultat je monitoringa o izveštavanju medija o korupciji koji je sproveo Biro za društvena istraživanja. Uzorak obuhvata 6 televizijskih stanica (RTS, B92, Pink, Prva, Sky+,TV Vojvodina) i 6 dnevnih novina (Politika, Blic, Kurir, Večernje novosti, Informer i Naše novine). Vremenski je ograničeno na 6 meseci (od jula do kraja 2013), dok se prvi izveštaj odnosi se na dvomesečnu analizu (jul-avgust). Anlizirano je 209 televizijskih priloga i 952 novinska članka koji su se ticali korupcije. Monitoring pokazuje da je najprisutniji akter Vlada Srbije (odnosno njena uloga u borbi protiv korupcije), a glavna tema – zloupotreba javnih sredstava (odnosno zloupotreba u javnom sektoru).

„U polju korupcije najviše je izveštaja o zloupotrebama u javnom sektoru, iako se čuvene 24 privatizacije nalaze u privatnom sektoru. U značajnom broju medijskih izveštaja ima nepotpisanih tekstova, kršenja pretpostavke nevinosti i drugih etičkih standarda. Ima malo priloga na temu izgradnje pravnog okvira. Nismo našli nijedan tekst koji bi se analitički bavio strategijom borbe protiv korupcije“, rekao je glavni analitičar BIRODI-ja Zoran Gavrilović.

On ističe da je istraživačko novinarstvo zamenjeno senzacionalističkim pristupom što pod lupu stavlja onoga ko plasira informaciju, odnosno, kako ističe, “stvara se sumnja da li neko gura određene slučajeve kroz medije”.

Autori navode da je primetno da izveštaji nisu izbalansirani, tj. ne pokrivaju sve strane u priči (prvenstvo imaju vlada i tužilaštvo, dok se optuženima i njihovim advokatima daje minimalan prostor). Autori navode i da građani nisu upoznati sa sadržajem optužnica, a u prilog tome navode istraživanje prema kome je svega 30 odsto ispitanika znalo za šta je Miroslav Miškovića optužen, dok je 60 odsto njih smatralo da je kriv.

Posmatrano i pojedinačno, Radio-televizija Srbije u centralnoj informativnoj emisiji korupciji je posvetila ukupno 1:25:20 (52 priloga) , što je čini posle B92 televizijom koja je najviše vremena posvetila spomenutoj temi. Najveći broj priloga, njih 23, emitovan je u poslednjoj trećini emisije. U 71% slučajeva reč je o izveštaju. U prilozima kao nemedijski izvori su korišćeni sud i advokati optuženih (15), akteri iz inostranstva (10) i izjave političkih partija (7). Kada je u pitanju integritet izveštavanja tokom posmatranog perioda nije konstatovan nijedan primer kršenja pretpostavke nevinosti. Najčešće teme: zloupotrebe javnih funkcija (4), davanje mita (2), korupcija kao društveni fenomen (2).

Televizija Pink emitovala je ukupno 00:54:52, u okviru čega 41 prilog. Najveći broj priloga emitovan je u drugoj trećini centralne emisije (18). Među nemedijskim izvorima najviše su zastupljeni sud i advokati optuženih (8) i predstavnici privatnih preduzeća koja su akteri u koruptivnim slučajevima (4). U periodu monitorisanja Pink je u jednom slučaju prekršio pretpostavku nevinosti. Glavne teme: zloupotreba u javnom sektoru (4), kršenje zakona (3) i zloupotreba u privatnom sektoru (3).

Televizija Prva izveštavala je 53 minuta i 14 sekundi, odnosno emitovano je 29 priloga. Najveći procenat priloga (16) emitovan je u prvoj trećini centralne informativne emisije. Od posmatranih priloga 13 je bilo potpuno posvećeno korupciji, dok je u 11 tema korupcija samo spomenuta. Tokom monitoringa, zabeležen je jedan slučaj u kojem se krši pretpostavka nevinosti. Među nemedijskim izvorima dominira sud (7) i ministarstva u Vladi Srbije (3).  Teme: korupcija u privatnom sektoru  (15), nepotizam, zloupotrebe u javnom sektoru, davanje mita i kršenje zakona.

Televizija B92 posvetila je 1:38:18, odnonso ukupno 30 priloga, a najveći broj emitovan je u drugoj trećini.Petnaest priloga je u celosti bilo posvećeno korupciji, dok je u 5 ova tema bila samo pomenuta. Kao nemedijski izvori najviše su bile prisutne političke stranke (12), Aleksandar Vučić (5) i predstavnici privatnih preduzeća koja su akteri u koruptivnim slučajevima. Teme: zloupotrebe javnih funkcija (3), partizacija (2) i nezakonito finansiranje stranaka (2).

Televizija Sky+ korupcijom se bavila  pola sata (0:30:42), u okviru kojih je emitovala 33 priloga. Najveći broj priloga emitovan je u drugoj trećini (14). Dominantan žanr je vest (19), zatim izveštaj (14). U izveštaju se konstatuje da su na ovoj televiziji veoma prisutni neimenovani izvori (5), koji su sa sudom (5) i tužilaštvom najzastupljeniji izvori. Krišenje pretpostavke nevinosti zabeleženo je u 3 slučaja. Teme: zloupotreba javnih funkcija  i netransparentnost

Štampani mediji

Dnevni list Politika posvetio je ukupno 53 strane, odnonso 194 teksta na temu korupcije. Dominantne forme su izveštaj (60), članak (58) i vest (42). U (samo) 27 slučajeva tekst nije bio potpisan, dok je u 8 slučajeva bio potpisan od strane redakcije. Među izvorima dominiraju redakcijski novinar (130), agencija Tanjug (29) i dopisnici (7). U posmatranom periodu u Politici identifikovana su 33 slučaja kršenja pretpostavke nevinosti.

Dnevni list Blic je na 70 strana objavio 209 tekstova od čega je najviše zastupljen članak (70), zatim vest (56) i izveštaj (50). Blic se u najvećoj meri oslanja na svoje izvore, odnosno redakcijske novinare, jer su oni glavni izvor u 177 priloga, dok je u 20 slučajeva došlo do autocitiranja. U 37 tekstova monitori BIRODI-a konstatovali su  kršenje pretpostavke nevinosti.

Dnevni list Kurir objavio je 167 tekstova na temu korupcije, na 105 stranica.  Što se tiče žanrovske strukture, u 66 slučajeva prilog je bio u formi članka, 46 u formi izvestaja, a 37 priloga su bile vesti. Trećina priloga koji su se bavili temom korupcije u Kuriru su bili nepotpisani (53). Tokom posmatranog perioda, monitori su ustanovili da je pretpostavka nevinosti prekršena 21 put.

Na 50 strana, Naše novine su tokom avgusta objavile 134 priloga na temu korupcije, od čega 51 izveštaj, 38 vesti i 31 članak. Nepotpisanih tekstova bilo je 36, što prednjači u uzorku. U petini slučajeva (29) konstatovano je kršenje pretpostavke nevinosti.

Najmlađi dnevni list Informer imao je 111 tekstova koji su se bavili korpucijom, od čega 37 izveštaja, 35 članaka i 30 vesti. Trećina tekstova nije potpisana, a u 13  slučaja prekršena je pretpostavka nevinosti.

Večernje novosti objavile su 137 tekstova na ukupno 30 strana. Dominira izveštaj (52), zatim članak (37) i vest (29). Pretpostavka nevinosti prekršena je u 30 slučajeva.

Autori izveštaja posebno ističu nekritički stav novinara prema informacijama i tome u prilog dodaju da je Aleksandar Vučić kao šef Biroa za borbu protiv korpucije u svim novinaram i na svim televizijama u gotovo 100% slučajeva predstavljen u pozitivnom svetlu. Prema rečima glavnog analitičara BIRODI-ja Zorana Gavrilovića, izjave prvog potrpredsednika Vlade se prenose bez inicijative novinara da postave bilo kakvo pitanje.

Nije prvi put da se jedna nacionalna frekvencija koristi za lični obračun. Ali se postavlja pitanje kada će biti poslednji.

Danima traje obračun vlasnika Televizije Pink Željka Mitrovića i lista Blic inicirani napisima u dnevnom listu o tragediji koja je nastala kada je Mitorvićev sin kolima usmrtio sedamnaestogodišnju devojku. Polutabloid Blic nekoliko dana objavljivao je informacije o nesreći, što je manir ovog lista kada je o takvim događajima reč. Vlasnik Pinka „odgovorio je“ na izveštavanje, čitajući saopštenja Kolegijuma u svim informativnim emisijama svoje televizije, u kojima grubo vređa glavnog urednika Bica Veselina Simonovića. U ovom tekstu neće biti osvrta na hronologiju i eksplicitno na tekst saopštenja, već će pokušati da se odgovori na pitanje da li je nacionana frekvencija zloupotrebljena i ko je morao da reaguje.

Komentarišući mogućnost zlupotrebe frekvencije, istraživač i naučni satradnik Instituta društvenih nauka dr Jovanka Matić rekla je za Radio Slobodnu Evropu da smo izraz „zloupotreba frekvencije“ – uobičajili.

„To je opšti izraz za zlupotrebu ovlašćenja, koje ima vlasnik Pink televizije. On nema pravo da se meša u uređivačku politiku, jer po pravilu televiziju uređuje kolegijum. Odonsno, svaka garnitura je samostana i ne bi trebalo da zavisi od vlasnika, što ovde nije slučaj. Sa druge strane, problem je i novinara koji to dozvoljavaju“, rekla je Matićeva.

Na pitanje da li RRA blagonaklono gleda na ovakve  istupe, Matićeva odgovara da to nije prvi put.

„RRA je jedna slaba institucija. U našoj državi ona ima ovlašćenja, ali ih retko ih koristi i nekoliko puta je zakazala kada je reč o Televiziji Pink, čak i kada je bilo reči o kršenju civilizacijskih normi. RRA u suštini nikada nije htela da ulazi u sukob sa Mitrovićem“, objašnjava Matićeva.

Predsednik Saveta RRA vladika Porfirije nije mogao da navede za šta je sve kažnjavan Pink, ali je u izjavi RSE istakao da nije tačno da ta institucija deluje selektivno.

„Oni koji prozivaju RRA već su doneli odluku da je zakon povređen. RRA mora da poštuje zakonske procedure, naša služba je uočila to što se događa na Pinku i pokrenula zahtev za izjašnenjenje Televiziji Pink. Tek kada se razmotri to što Pink emituje i što kaže i to na šta se žale ti koji se žale, službe za monitoring i pravna sužba će videti da li je povređen zakon“, objašnjava vladika Pofrifije.

Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da je „nedopustivo ponašanje Televizije Pink koja je u svojoj centralnoj informativnoj emisiji objavila niz najprimitivnijih uvreda na račun glavnog urednika Blica” . “Televizija Pink je objavila zahtev izvesne fejsbuk grupe koja predlaže da se “Blic” preimenuje u “smrdljive novine” a Veselin Simonović vredja na način još nezabeležen u srpskim medijima”, ističe se u saopštenju NUNS-a. To novinarsko udruženje poziva Savet RRA i ostale nadležne institucije da reaguju u skladu sa zakonom i spreče Mitrovića da zloupotrebljava nacionalnu frekvenciju.

Sličan stav ima i UNS – predsednik Izvršnog odbora tog novinarskog udruženja Petar Jeremić  rekao je da je reč o još jednoj zloupotrebi slobode informisanja na TV „Pink“ jer su i ranije vodili privatne kampanje protiv raznih osoba i institucija. “Tako nešto je nespojivo sa kodeksom novinara Srbije. Svi novinari su dužni da poštuju taj kodeks. Ukoliko se to emituje na kanalu koji ima nacionalnu frekvenciju, RRA bi morala da reaguje”, rekao je Jeremić za “Blic” .

Dok se čeka odgovor RRA i eventualna reakcija, podsećamo da smo više puta na ovom portalu objavljivali tekstove o neophodnosti poštovanja zakona kojim se regulišu nacionalne frekvencije i vlasništvo u medijima.  Ovo, da podsetimo, nije prvi put da se Mitorvić preko svoje televizije obraća neistomišljenicima – ovoj kampanji prethodio je i „rat“ sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom, koji je bio istog intenziteta i sličnog rečnika. U javnosti je poznat i obračun sa državom Hrvatskom, zbog toga što mu je na teritoriji te zemlje zaplenjena jahta. Pink je bio i oglasna tabla za unutartelevizijski rat – Mitorivć je saopštenja pisao i čitao u svojim centralnoinformativnim emisijama i u trenutku kada se obračunavao  sa delom svog kolektiva koga je optužio da ga truju.

Pomalo ironično, pozitivan izveštaj nadzornog tela o radu RTS-a dolazi u trenutku kada se Javni servis bukvalno bori za opstanak. U trećem godišnjem izveštaju, Savet Republičke radiodifuzne agencije ocenio je da je RTS u najvećoj meri ispunio zakonske i programske obaveze koje ima kao javni servis.

„Moram da kažem da svi podaci iz ovog izveštaja koji su brojni i kvantitativni i kvalitativni ukazuju da je RTS na svim svojim programima, iako je poslovao u veoma veoma teškim uslovima, ispunio više nego sve svoje zakonske obaveze i samim tim ispunio svoju veoma važnu društvenu ulogu“, rekao je za RTS predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije vladika Porfirije.

Izveštaj je rezultat istraživanja, nadzora i analize programa RTS-a (RTS1 i RTS2) u period od 1.januara do 31.decembra u toku celodnevnog emitovanja. Anliza je,  kako ističu u RRA, isključivo kvantitativna.

Kako se i očekivalo,  u ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa (program bez reklama, sporstkih prenosa, tv kupovina, repriza, što je različito od ukupnog emisionog vremena) na Prvom programu najveći je udeo informativnog programa i on je u blagom porastu u odnosu na prethodne godine.  Prati ga filsmki, pa serijski program. Udeo premijera je 63 odsto, a repriza 31,6 ukupnog emisionog vremena (svi programski sadržaji koji se emituju). Najzastupljenija je sopstvena produkcija i u premijerom i u repriznom emitovanju, međutim, zabeležen je pad premijera u odnosu na 2010. godinu. Po zakonu, emitovano je dovoljno programa na srpskom jeziku – 76% – emiter je u obavezi da ima preko 50 odsto programa na srpskom jeziku.. Najveća zamerka regulatora je količina nezavisnih produkcija – 6,5%, što znači da RTS nije ispunio zakonom definisanu kvotu učešća nezavisnih produkacija.

Na Drugom kanalu situacija je nešto durgačija. Žanrovska struktura izgleda ovako : sportski prenosi 15,2%, pa zatim informativni i muzički program. Premijere su emitovane u 52 odsto slučajeva, a reprisz u 44 %. Domaća produkcija bila je zastupljena u 38 procenata u premijernom i 30 % u repriznom terminu.

Uz ove podatke, treba imati u vidu kontekst u kome se program pravi, odnosno u  kome se Javni servis posluje. Godinu dana spekuliše se o tome da će Javni servis preći na budžetsko finansiranje, a prema najnovijim informacijama, to bi trebalo da se dogodi od jeseni. Pretplata je opala ispod 30 odsto – uz stalno pozivanje na budžetsko finansiranje i uz neprestano aboliranje onih koji ne plaćaju pretplatu, građani sve manje smatraju da je takva vrsta dažbine potrebna.

Izmene načina finansiranja praćene su konstantnim izjavama političke vrhuške da je pretplata atak na kućni budžet (podsetimo, visina pretpate, manja je od visine priključka za fikansi telefon), čime predstavnici i partija i vlade, bez ikakve odgovornosti pozivaju na kršenje zakona svoje zemlje, koji kaže da je pretplata obavezna za sve građane Srbije. Ovakvim stanjem zabrinuti su i predstvnici Evropske unije  koji su više puta istakli da krajnji cilj ovakve politike nije rasterećenje građana, nego kontrola uređivačke politike. I Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da budžetsko finansiranje nije prihvatljivo ukoliko se javnim servisima ne garantuje nužan stepen nezavisnosti. NUNS upozorava da se o ovom pitanju mora otvoriti javna rasprava i da konačnu odluku ne treba da donose šefovi stranaka, ni Vlada, već Skupština Srbije. “ Uzrok teškoća u finansiranju javnih servisa u najvećoj meri leži u odsustvu jasne podrške svih institucija sistema, počev od političkih stranaka, preko Skupštine i Vlade do predsednika Srbije, konceptu javnog servisa kao neophodnom uslovu ne samo bolje informisanosti građana, već i demokratizaciji društva uopšte”, navodi se u saopštenj u NUNS-a.

Apel da se pronađe model za stabilno finansiranje RTS-a stigao je i iz Javnog servisa, posle predstavljanja izveštaja RRA. Predsednik Upravnog odora RTS-a rekao je da će pronalazak modela koji će Javnom servisu obezbediti stabilne prihode biti glavni izazov u ovoj godini.

„Apelujem na sve političke činioce u čijim je rukama sudbina RTS da imaju to u vidu i da imaju u vidu kulturološki i informativni i značaj koji Javni servis ima za jedno demokratsko društvo kada budu donosili konačnu odluku i usvajali model finansiranja“, kaže za RTS Slobodan Marković.

I dok regulatori i dalje nesmetano vrednuju kvalitet programa, u Srbiji se postavlja pitanje da li će RTS uopšte moći da opstane. Osetljivi i istančani parametri kojima i nadležni i svako u zajednici može da meri kvalitet i kvantitet programa, potpuno su izlišni u situaciji kada ne postoji svest da se svaka proizvodnja plaća. Izražena medijska nepismenost postaće prava boljka ovog društva koje će, takvim stavom, ubiti glasnika.

Koliko zaista poznajemo tinejdžere i da li smo ih pripremili za informatički svet koji smo stvorili?

Veliki broj tinejdžera kaže da na socijalnim mrežama komuniciraju sa svojim prijateljima i rodbinom, međutim, svaki treći ističe da među svojim prijateljima ima osobe koje nikada nije upoznao, istraživanj je Pju centra (Pew Research Center). Statistički gledano, slika je sledeća : 76% maloletnika komunicira sa prijateljima, 70% sa porodicom, a 91% na listi prijatelja ima rođake. Trećina će reći da su među prijateljima i „zvezde“ i medijske ličnosti, a svaki treći da ima „onlajn“ prijatelje, koje nikada nije upozano.

Puno ime i prezime ostavlja 92% mladih, hobije i interesovanja a auditorijumom deli 84 %, mesto rođenja i školu 71%, a status u vezi 62% tinejdžera. Podatak koji još više zabrinjava je da gotovo svi (91% ) na mreži imaju svoju sliku, a svaki četvrti i video. Svaki drugi ostavlja email adresu, a svaka peta i broj mobilnog telefona.

U ovom svetlu, za život tinejdžera u najmanju ruku možemo reći da je društven, ako ne i potpuno ogoljen i javan. Zato društvene mreže u novijem dobu za mlade generacije predstavljaju novi tip javnosi, mesto gde se čuje „javna reč“ (uključujući i javnu fotografiju i video) i gde postojanost te „reči“ zavisi od onog drugog.

S tim u vezi, treba podsetiti i kako su tinejdžeri „regulisali“ privatnost – na društvenoj mreži „fejbuk“ 14% njih ima potpuno otvorene profile, što znači da bilo ko može da vidi njihov sadržaj. Svaki peti ima poluzatvoren (sadržaj mogu da vide prijatelji i njihovi prijatelji), dok se 60 % njih informacije sa svog profila „poverava“ isključivo prijateljima. Kada je reč o „tviteru“ 64% njih ima otvoren profil, a svaki 4. zatvoren.

Iako se poslednjih dana pojavljuju podaci da broj korisnika „fejsbuka“ opada, Srbija ima najviše korisnika u regionu – oko 3,5 miliona ljudi koriste tu mrežu, što je 46% građana. Prate je Makedonija, pa Crna Gora, a najmanje korisnika zabeleženo je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Što se tiče vremena provedenog na društvenoj mreži, građani Srbije i ovde su najaktivniji, jer gotovo svi registrovani aktivno koriste mrežu.

Koliko se pažnje posvećuje tome šta tinejdžer radi na „fejsbuku“ zavisi od porodice, a do šire zajednice stigne negativan izveštaj tek kada tinejdžer shvati da ne može da se „izbori“ sa sadržajem na društvenoj mreži. Novine su preplavljene vestima u kojima mladi ili njihovi roditeji traže pomoć ili su tinejdžeri na korak od suicida zbog sadržaja koje je o njima neko postavio. Slučajevi iz Vankuvera kada je petnaestogodišnja ostavila oproštajni video snimak jer je neko njoj poznat okačio fotografiju njenih grudi, iz Italije u kojoj je tinedžerka izvršila samoubistvo zbog videosnimka na kome je pijana i uvreda koje su usledile, do majke iz Beograda koja otkriva da je njena devetogodišnja ćerka htela da se ubije zbog sličnog sadržaja potvrđuju ovaj trend. Koliko on može biti opasan, potvrđuju i Kruševljani gde su tinejdžeri, inspirisani serijom „Tračara“, otvorili anonimne naloge na kojima eksplicitno šire neistine od drugim tinejdžerima.

Ovi slučajevi su samo deo torture koju mladi proživljavaju kada neoprezno i sa nedovoljno znanja i pažnje  koriste društvene mreže. Navedeni slučajevi ujedno su i alarm da se uz tehnološki napredak mora sistemski raditi na medijskoj pismenosti, jer je za „facebook native“ generacije ona podjednako važna kao i ostale vrste Društveni pismenosti.

Srpski mediji sve su bliži poziciji portparola političkih grupacija ili ekonomskih centara moći, a sve manje čuvari javnog interesa demokratskih vrednosti, ocenili su autori izveštaja Ljudska prava u Srbiji 2012 u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava.

Tokom prethodne godine četvrtina televizijskih i radio stanica u Srbiji bila je u vlasništvu države, kao novinska agencija Tanjug i ne nazire se povlačenje države iz medija, rekao je predstavljajući izveštaj novinar Ivan Protić, jedan od autora izveštaja.

U ovom tekstu biće reči isključivo o stanju u medijima, što je samo segment ovog izveštaja. Rangirano je 15 tema koje su ove godine bile najviše zastupljene u medijima. Autori su dali i komentar upoređujući rezultate sa onima od prethodne godine (analiza se radi od 1998), što će u ovom tekstu biti navedeno.

U prethodnoj godini u Srbiji je izlazilo 15 dnevnih listova (što je isto kao i godinu ranije), ugašena su dva dnevnika i pokrenuta dva nova. Od tih 15 dnevnika tri su regionalna, dva sportska, jedan ekonomski i jedan besplatni. Od preostalih osam, njih pet (Politika, Danas, Blic, Večernje novosti i Kurir) relevantni su po uticaju i distribuciji. Praćeni su i nedeljnici NIN i Vreme, vesti agencija Tanjug, Beta, FoNet, vesti sa sajta B92 i saopštenja medijskih udruženja.  Ukupan tiraž bio je oko 800.000 primeraka, od čega su dve trećine tabloidi.  Izdvojeno je 7.950 tekstova.

Prvo mesto po učestanosti zauzimaju tekstovi o političkim pravima i demokratiji (28,86 odsto) koji su se godinu ranije nalazili na drugom mestu. Razlozi za ovo znatno uvećanje (1.300 napisa), kako navode autori izveštaja su: opšti izbori u prvoj polovini godine, brojna prekomponovanja tek izabranih lokalnih vlasti, politički obračuni pobedničke koalicije, koju predvodi Srpska napredna stranka sa poraženom koalicijom koju predvodi Demokratska stranka, kao i aktivnosti oko pregovora o Kosovu i Metohiji i pitanje njegovog statusa.

Tekstovi o pravu na pravično suđenje (22,11 odsto) zauzeli su drugo mesto dok su godinu ranije bili na četvrtom. Uzrok – talas borbe protiv korupcije i privrednog kriminala koji je pokrenula nova Vlada u kome je uhapšen i najbogatiji srpski biznismen Miroslav Mišković.

Na trećem mestu po brojnosti (9,30%), nalaze se tekstovi o socijalnim i ekonomskim pravima, koja se nalaze na istom mestu kao i 2011. godine, a razlog tome, autori izveštaja vide u teškoj ekonomskoj situaciji i zamoru ovom temom.

Na četvrtom mestu nalaze se tekstovi o prevladavanju prošlosti (8,42 odsto) koji su u 2011. bili na prvom mestu. Pad broja tekstova koji se bave radom Haškog tribunala, domaćim suđenjima za ratne zločine i rehabilitacijama, posledica je pre svega praktično završene saradnje sa tim međunarodnim sudom, navode autori.

Sloboda izražavanja bila je tema 8,29 odsto tekstova, što, navode autori, potkrepljuje tvrdnju da se problemi ne rešavaju već uvećavaju. Odnos prema nasilju je na devetom mestu (7,68 odsto), a značajan porast broja tekstova govori o tome da je nasilje široko rasprostranjeno I izazvano teškom socijalnom i ekonomskom situacijom ali i “prećutnom podrškom koju nasilju pružaju političke i sudske vlasti svojim nečinjenjem ili mlakim i sporim reakcijama”.

Diskriminacija je na sednom mestu, što je isto kao i prethodne godine. Autori, međutim, ističu da to ne znači da je diskriminacije manjeveć da je tolerancija na diksriminaciju porasla.

Slede tekstovi o položaju manjina sa 2,50 odsto, o položaju nezavisnih tela sa 2,11 odsto  i reformi sudstva sa 1,54 odsto. Na jedanaestom mestu su tekstovi o radu Ustavnog suda Srbije sa 1,48 odsto (duplo više nego 2011), a slede tekstovi o položaju verskih zajednica sa 1,31 odsto (duplo manje nego lane)

Trinaesto mesto po učestanosti zauzimaju tekstovi o slobodi međunarodnog kretanja sa 1,20 odsto (2011 – 3,02 odsto), gde su smešteni i napisi o azilantima, zatim, tekstovi o trgovini ljudima sa 0,98 odsto (2011 – 1,15 odsto) i vraćanju imovine sa 0,32 odsto (2011 –1,55 odsto). Na začelju se nalaze članci o Srbiji pred međunarodnim telima sa 0,30 odsto (2011 – 0,94 odsto) koji pokrivaju i obraćanje naših građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, kao i oni o reformi krivičnog zakonodavstva sa 0,18 odsto (2011 – 0,27 odsto). Na samom kraju su napisi posvećeni nevladinim organizacijama sa 0,17 odsto (2011 – 0,71 odsto).

Poziv funkcionera socijalista Dušana Bajatovića na smenu rukovodstva Radio-televizije Vojvodine , koji dolazi uporedo sa pripremom novih zakona o finansiranju dva javna servisa, pokazuje da se o javnom servisu ne razmišlja kao o javnom dobru, već isključivo kao prostoru za  političke manevre. Zbog toga, čini se, nadležni kao da ne žele da ozbiljno i konačno reše pitanje njihovog finansiranja.

Izjava potpredsednik SPS-a i predsednik Pokrajinskog odbora te stranke Dušana Bajatovića u kojoj je tražio da se promeni uređivačka politika Radio-televizije Vojvodine,  ponovo je pokrenula  pitanje nezavisnosti javnih servisa i neodrživosti njihovog finansiranja. Bajatović smatra da je uređivačka politika u RTV-u podređena Demokratskoj stranci, najavljuje da će njegova stranka tražiti smenu rukovodstva te medijske kuće i uz to  prvi čovek „Srbijagasa“  traži spisak 20 najvećih plata u RTV-u sumnjajući da su ta primanja veća od njegovih.

U kom trenutku je apel stranačkog funkcionera postao pritisak, a ne medijska kritika i zašto je sve to opasno, pokušavaju da, kroz saopštenja, objasne i Radio-televizija Vojvodine i novinarska udruženja. Rukovodstvo RTV-a tvrdi da Bajatović ne iznosi argumente i da su njegove tvrdnje u koliziji sa istraživanja medijskog sadržaja, gde je  RTV označen kao medijski servis koji je i tokom majske kampanje imao uravnoteženo političko izveštavanje. Tvrde da je cilj funkcionera SPS bio da se ovlada uređivačkom politikom javnog servisa.

Slična poruka dolazi i od novinarskih udruženja – Nezavisno uduženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine smatraju da takva izjava predstavlja „skandalozan pritisak na javni servis i njegovu nezavisnost, kao i direktan udar na medijske slobode“, ponovo podvlačeći dobre rezultate monitoringa medijskih sadržaja u korist RTV-a. „Napadi na RTV se pojavljuju u trenutku kada ova medijska kuća, nakon više od 20 godina materijalne i kadrovske devastacije, konačno doživljava pravi profesionalni uspon i povećava rejting i uticaj u javnosti. Istovremeno, ova medijska kuća nalazi se u teškom položaju, kao pastorče države: ona već 14 godina funkcioniše u iznajmljenim i nefunkcionalnim prostorijama, sa nestabilnim prihodima koji onemogućavaju normalno poslovanje“, navodi se u saopštenju NUNS-a i NDNV-a.

Zašto je ovakva izjava  dala dijagnozu odnosa prema javnim servisima? Normalno poslovanje ni RTV-a ni RTS-a neće biti moguće dok država ne reši da primenjuje sopstveni  zakon o naplati pretplate , a za sada niko od nadležnih ne pokazuje ni volju ni ozbiljnost da to pitanje pokrene, ili da da održiv novi predlog za rešenje ovog problema. Iako je pitanje pretplate navedeno kao jedan od prioriteta po promeni rukovodstva u Ministrstvu kulture i informisanja, rešenje koje je dato u predlogu zakona o elektronskim medijima, obesmišljeno je čim se pojavilo u javnosti.

Ideja koju je saopštilo Ministarstvo kulture u saradnji sa radnim grupama koje se bave medijima da se pretplata naplaćuje uz porez na nekretnine, da je ne plaćaju socijalno ugrožene kategorije i da taj novac ide u trezor, a ne u budžet, na prvi pogled pokazala je niz nelogičnosti. Suštinski nije odgovoreno na pitanje zašto bi građanin radije palćao pretplatu popunjavajući još jednu uplatnicu uz porez na nekretninu, umesto uplatnice za struju. Istovremeno, pomoćnik ministra Dragan Kolarević istakao je da nije izvesno da li će se pretplata plaćati svakog meseca ili kvartalno, iako je poznato da se porez na nekretnine plaća kvartalno. Poznato je ko će kontrolisti proces (Poreska uprava), ali nije poznato zbog čega bi ga kontrolisalatemeljnije nego sad. Činjenicu da se o predlogu nije temeljno razmišljalo potkrepljuje i podatak da ideja dolazi u trenutku kada je naplata poreza na nekretnine manja od 70 odsto. Da je ovo pitanje partijsko, a ne suštinsko, potvrdilo se  dan po objavljivanju predloga jer je on unutarpartijski stopiran  – na stranačkoj sednici  lider SNS-a rekao je da to neće biti model za plaćanje finansiranja RTS-a.

Licitiranje sa načinima za plaćanje pretplate dolazi u trenutku kada pretplatu plaća 35 odsto građana, a procene su da će taj broj biti i manji. Neobiljnost državnih službenika u rešavanju ovog problema, odugovlačenje i istovremeno personalni odnos prema rukovodstvu javnih servisa  umesto prema javnom dobru modeli su ponašanja  koji se sa vrha vlasti prenose na građane. U zemlji koja je decenijama  na ekonomskoj i političkoj stranputici i društvu urušenog sistema vrednosti izgleda da se samo od novinarstva očekuje da bude izvan tog uticaja. Profesiji u tom vrtlogu, međutim, niko ne pomaže, već je, kako se čini, namerno iskušavaju .

 

Domaći mediji tek sada javno prepoznaju tekstove Centra za istraživačko novinarstvo, koji se godinama bavi svim onim temama o kojima niko u Srbiji nije smeo da priča.  Za svaku tvrdnju imali su jake dokaze, ali vodeći mediji do skoro nisu ni smeli ni hteli da citiraju CINS-ove tekstove.

Naslovne stranice nedeljnika, dnevnih listova, sve informativne emisije u januaru i februaru imale su gotovo istu infomaciju, manje ili više uredno interpretiranu – šverc narkoticima, kriminalni dosijei i potencijalna veza sa premijerom. Novinari, po običaju, utrkivali su se da, unutar slobode koja im je garantovana, otkriju pikante detalje tog odnosa, a srpski premijer našao se pod lupom  i javnosti i istražnih organa. U celom ovom začaranom krugu odnosa, mi ćemo se baviti samo jednom dimenzijom – ulogom medija.

Domaći mediji su pokazali jednu specifičnu crtu – neslobodni smo dok se ne dokaže suprotno. Retki su bili oni koji su u svojim arhivama mogli da nađu analitičke tekstove ili priloge o sada najvećim aferama (postoje i retki primeri – TV B92 je zbog takvih priča izgubio finansiranje od reklama). Tako smo se i u slučaju velike afere koja potresa vladu, odnosno premijerovog poznanstva sa članovima kriminalne grupe, zapitali ko su ti ljudi i da li je zaista moguće da niko o njima ništa nije znao. Ispostavilo se suprotno – postojali su novinari koji su o njima pisali, istraživali njihove međusobne odnose, korelacije sa institucijama, političarima. Centar za istraživačko novinarstvo pri Nezavisnom udruženju novinara Srbije bavio se ovim temema i onda kada su ostalim medijima bile strane. Nenametljivo i nepretenciozno, bez tabloidnih naslova, zasnovano na dokumentarnoj građi, ovaj Centar bavio se gotovo svim temema koje su potresale srpsko društvo, katkad jasnije, a neretko i odlučnije od tužilaštava. Nekoliko primera ide tome u prilog – u decembru 2009. CINS počinje da se bavi Darkom Šarićem, vođom narko klana, u trenutku kada policija vodi akciju Balkanski ratnik. Podatke o najtraženijem beguncu mediji objavljuju tek sada, dok su mladi novinari istraživači CINS-a to učinili pre četiri godine. Njegov profil sadržao je svu dokumentaciju, saradnike i firme, a u javnosti se našao u avgustu 2010. na sajtu OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project) sa kojim su sarađivali.  Podaci o biznismenu Miroslavu Miškoviću prvo su objavljeni na sajtu OCCRP –a u decembru 2010. na engleskom, a na srpskom u februaru 2011, dok su ostali mediji u Srbiji počeli da se bave najbogatijim građaninom Srbije tek pred kraj 2012. godine kada je uhapšen.  Prva serija tekstova o Radoslavu Raduloviću, koji se dovodi u vezu sa narkoklanom, ali i sa vrhom Vlade Srbije rađena je u maju 2012. godine.

Zašto su ovi datumi važni? Jer su nejasno i netransparentno vlasništvo u medijima, a čini se i manjak volje, pokazali esnafsku nesolidarnost. Tekstovi CINS-a tek sada su citirani, da li zbog toga što je i među društvenom i političkom elitom stečen konsenzus o akterima događaja, ili zbog toga što su u međuvremenu drugi mediji postali slobodniji, teško je reći. Uglavnom, tekstovi CINS-a i dokumentarna građa poslužili su i tabloidima i nedeljnicima da potvrde svoje tvrdnje, kao nešto što je neprikosnoveno, u šta se ne sumnja.  Šta je trebalo da se dogodi da bi mediji počeli da prenose tekstove CINS-a ne može se jasno utvrditi. Ono što može da bude opasno, to je njihova tabloidna primena, protiv političkih i društvenih aktera, koju tabloidi vode po potrebi.

CINS je pre 5 godina osnovao NUNS, a danas, kako navode, rade kao “samostalna i nezavisna novinska agencija čiji istraživački rad preuzimaju lokalni i regionalni, printani i elektronski mediji”.Osvojili su brojne nagrade  među kojima  dve za istraživačko novinarstvo 2011. i 2012. godine koje dodeljuje Američka ambasada u Beogradu i NUNS, kao i „Daniel Pearl nagrade za istraživačko novinarstvo“ 2011. godine koju dodeljuje Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo.

Politička prava, građanske slobode i nezavisni mediji načinili Srbiju slobodnom zemljom, pokazuje izveštaj Fridom hausa. Društveno-politički kontekst, ispostavlja se, mnogo je povoljniji, budući da je ista ova organizacija u maju označila domaće medije, i uslove u kojima mediji funkcionišu, kao delimično slobodne.

Srbija konačno postaje slobodna zemlja, sudeći prema izveštaju Fridom housa (Freedom house). Američka organizacija zaključuje – približavanjem Evopskoj uniji, klima u Srbiji značajno se menja.

U najnovijem izveštaju o pravima i slobodama Fridom haus je sve države Balkana svrstao u grupu slobodnih i delimično sloodnih zemalja označivši Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku i Sloveniju kao slobodne države, a Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Makedoniju kao delimično slobodne.

Srbija tako deli titulu sa SAD-om, mnogim evropskim zemljama, ali i Bocvanom, Ganom, Mongolijom, Trinidad i Tobagom.

Ne navodi se detaljno koju su to specifični uslovi koji su Srbiju svrstali u slobodne zemlje već se navode istorijska dešavanja  i društveni kontekst u kojem je zemlja stastavala. Ono što se pouzdano zna je da indeks slobode znosi 2.0, a da je  vašingtonska komisija istu ocenu dala i za politička prava i za građanske slobode. Da bude jasnije – raspon ocena je od jedan do sedam, gde jedinica predstavlja najvišu ocenu, a porastom ocene nivo sloboda opada. To je, za sada, nešto lošije od ocena koja imaju komšije – Hrvatska je dobila jedinicu za politička prava i dva za građanske slobode, Slovenija ima ukupnu ocenu jedan, Crna Gora je  zaslužila trojku za politička prava, a dvojku  za građanske slobode, dok su BiH i Makedonija ocenjene u obe oblasti trojkom.

Kako se navodi, slobodne su one zemlje u kojima vlada politička konkurencija i gde se poštuju prava i slobode građana i koje imaju nezavisne medije. Kod delimično slobodnih zemalja ti principi su ograničeni – zemlje se bore sa korupcijom, dominacijom jedne stranke, često i etničkim i verskim sukobima.

Fridom haus navodi da je u prošloj godini od 195 zemalja 90 bilo slobodno, 58 ih je svrstano u delimično slobode, dok  je 47 zemalja svrstano u poslednju kategoriju – neslobodnih država.

Posebno zanimljiva je i procena eksperata o stanju sloboda u Aziji, naročito Rusiji. Iz Vašingtona poručuju da je “povratak Vladimira Putina na mesto predsednika Rusije ojačao represiju na evroazijskom području”. Istovremeno, procenjuju eksperti, na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi  demokratizacija i “arapsko proleće” jesu donele pomake, ali su i dalje prisutni versko nasilje, građanski sukobi i represija autokratskih režima. Trenutno je najdramatičnije živeti u Libiji, Tunisu, Mjanmaru,  Egiptu,  Zimbabveu, Moldaviji i Obali Slonovače, navodi se u izveštaju.

Rezime u brojkama: tri milijarde ljudi, koje čine 43 odsto populacije, uživaju puna politička prava i građanske slobode, 1,6 milijardi ljudi živi u zemljama koje su delimično slobodne, dok 2,3 milijarde žive u zemljama koje su neslobodne.

Treba podsetiti i na prethodni izveštajove američke organizacije koji se odnosio na slobodu medija, a koji je objavljen pre nešto više od pola godine. Tada je Srbija bila u rangu država sa tek “demokratizovanom” Libijom, zatim Burkinom Faso, Tanzanijom i Južnim Sudanom, budući da je označena kao delimično slobodna zemlja.

Novinari u Srbiji izloženi stalnim pretnjama, optužbama političkih moćnika i fizičkim napadima, navodi se u dopunjenom izveštaju komiteta za medije Saveta Evrope. Iako se u dokumentu detaljno navode svi napadi, novinari u Srbiji, nisu tome posvetili previše mesta u svojim izveštajima.

U izveštaju o medijskim slobodama u Evropi koji je u okviru Saveta Evrope objavio Komitet za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, navodi se da su u drugoj polovini 2012. godine psihičko i fizičko nasilje nad novinarima, uznemiravanje i pritisci nastavljeni nesmanjenim intenzitetom. Takvo stanje očigledno je u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini i delu zemalja jugoistočne Evrope. To nije začuđujuće, budući da je reč o zemljama koje “pokrivaju” i raniji izveštaji o slobodi medija, pa se konstatuje da je ovakvo stanje nažalost permanentno i uobičajeno, iako svakako alarmantno i zabrinjavajuće.

Posebno se ističe specifično učešće države u kreiranju loših zakona i pritiscima da se oni primene, podvlači se i da je nesmanjena primena sile protiv medijskih poslenika, blogera i drugih koji pokušavaju da iskažu svoje političke stavove ili na drugi način kritikuju i upozoravaju javnost. Eksperti Saveta Evrope ističu i da je dosta toga u rukama policije i javnih radnika koji su, po pravilu, dužni da brane zakon.

Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO) objavila je u julu dokument u kome istupa protiv serije optužbi koje su političari izrekli novinarima, često ponižavajućim i neprimerenim jezikom. To se naročito odnosi na slučajeve zabeležene u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini (naročito Republici Srpskoj) . Pet meseci kasnije, ista organizacija zatražila je od nadležnih da ispitaju seriju napada na novinare.

Tim slučajevima detaljno se bavi izveštaj Saveta Evrope, ističući da su novinari u Srbiji izloženi konstantnim napadima, kao i da su u svom izveštavanju potpuno obeshrabreni sveprisutnom korupcijom i kriminalnim miljeom u kojem žive i rade.

Da situacija bude jasnija, pobrojano je nekoliko primera. Sredinom oktobra eksplodirala je bomba u kući Damira Dragića, novinara dnevnog lista Informer. U ranim jutarnjim satima, takođe u oktobru, molotovljev koktel bačen je na terasu novinarke TV Kopernikus Biljane Vujović. Ekplozivna naprava bačena je, istog meseca, i u okrilje porodične kuće novinarke B92 iz Vranja Tanje Janković, ali na sreću nije eksplodirala.

Mesec dana ranije, zabeležena je serija napada i pretnji novinaru Večernjih novosti iz Loznice Vladimiru Mitriću, poznatom po tekstovima koji za temu imaju korpuciju lokalnih zvaničnika. U izveštaju se ističe i da je nepoznata osoba otvoreno pretila Mitriću u lokalom kafiću, bez obzira na činjenicu da je u tom trenutku bio u pratnji policajca zaduženog za njegovu zaštitu. Da podsetimo, novinar Vladimir Mitrić duži niz godina ima policijsku zaštitu budući da mu je 2005. godine policajac, koji ga je napao na kućnom pragu, naneo teške telesne povrede.

Tražeći od vlasti da reaguje na napade, sekretar SEEMO Oliver Vuković ističe da je sasvim moguće i izvesno da će napadi proći nekažnjeno, što se dešavalo i ranije.  Ono što bi takođe moglo da bude alarmantno je činjenica da novinari nisu posvetili previše pažnje napadima na svoje kolege. Čini se da je orijentacija medija za koje rade kolege dobila primat nad činjenicom da su oni napadnuti. A to je, možda, najbolji pokazatelj stanja u profesiji.