Vesti će svakako postati digitalne. Ljudi sve češće čitaju vesti sa svojih smart telefona i tableta: novinari i marketinški stručnjaci moraće da prepakuju svoje reči i slike da i zadovolje novi format.

Journalism.co.uk upitao je ekperte u ovoj industriji o predviđanjima u vezi sa glavnim trendovima razvoja u 2014. godini. Predstavljamo deset najvažnijih:

1)  Mobilni i odgovarajući dizajn

Sve više vesti biva pročitano preko mobilnih telefona, pa urednici moraju da prilagode svoje priče malim ekranima, praveći elegantniji i mnogo podobniji raspored.

2)  Geopozicioniranje sadržaja

Ponovo, ako čitate vesti na mobilnom telefonu, bićete mnogo više zainteresovani za one koje se tiču mesta u kome se nalazite. Industrija vesti mora da vodi računa o geopozicioniranju sadržaja.

3)  Privatne društvene mreže

Redakcije su vredno radile kako bi vesti plasirale na društvene mreže poput Tvitera. Sada pokušavaju da dosegnu prostor društvenih mreža poput Snapchat-a i Instagram-a. Direktno, trebalo bi pokušati da se navedu čitaoci da vesti dele na svojim privatnim mrežama

4) Dron novinarstvo

Dron novinarstvo će postati sve više poularno, kako redakcije budu shvatale da je to način da se dobije slika sa udaljenih i teško dostupnih područja. Najviše prepreka dolazi od normi civilne avijacije koje ograničavaju upotrebu ovog vida dolaska do podataka.

5) Kratki video

U 2013, veliki broj ljudi gledao je kratke video vesti putem svojih telefona. Taj trend će se nastaviti razvojem 4G tehnologije i redakcije će se fokusirati na dostavu kratkih, 15-sekundnih klipova video vesti.

6) Analiza u realnom vremenu

Medijske kuće koristiće u realnom vremenu analitički softver kako bi u znali šta konzumira njihova publika, kada to čini i kako da generišu sadržaj koji odgovara datoj publici.

7) Windows telefoni

Windows  je konačno spojio sve svoje funkcije u mobilnu tehnologiju i postao konkurentan iOS Apple-u  i Android-u ove godine

8) Nosiva tehnologija

Ako Gugl naočare budu proizvedene ove godine, to bi moglo da bude revolucionalno za novinarstvo na način na koji su to bili smart telefoni.  iWatch, pametne aplikacije i razvoj 3d štampe promeniće način na koji primamo informacije.

9) Anticipacijske vesti

Redakcije će koristiti podatke na najrazličitije načine, kupeći ih sa mesta na kojima su njihovi čitaoci, prateći šta oni rade i nudeći im personalizovane informacije

10) Native advertising
The New York Times je već napravio sajt tako da daje mnogo više prostora narativnom reklamiranju i brendiranim sadržajima. Ostale novinske organizacije će to slediti.

 

Mark Tompson, predsednik  i izvršni direktor Njujork tajmsa, kaže da bi štampa mogla da nauči lekcije iz Holivuda kako da od jednog proizvoda generiše nekoliko izvora prihoda.

U svom prvom velikom govoru nakon što je preuzeo funkciju u Njujork  tajmsu, Tomspon je tvrdio da je potreba za ozbiljnim novinarstvom veća nego ikada. Industrija, samo, sada mora da nađe način da to plati, a Tompson smatra da rešenje dolazi sa samih vrhova  tržišta.

“Novinarstvo, onako kakvim se bavi ozbiljna štampa, zadržalo je svoju skromnost i nezamenjivost …mi sada vidimo više novinarskih i kreativnih digitalnih inovacija od ovog tipa novinarstva nego u poređenju i sa tabloidima širom sveta i sa emiterima”, objašnjava Tompson.

Dodaje da se većina medija u Sjedinjenim Državama, uključujući štampu, TV i veb, okrenula internacionalnom izveštavanju ostavljajući američko profesionalno novinarstvo ostatku sveta… Tako se ono danas suočava sa manjom konkurencijom nego pre 10 ili 15 godina.

Tomson, koji je postao predsednik i izvršni direktor kompanije Njujork tajms u novembru 2012, posle osam godina na funkciji generalnog direktora na BBC-ju, skeptičan je po pitanju da li će oglašavanje na internetu ikada biti dovoljno veliko i jako da podrži funckionisanje visokokvalitetnog pravljenja vesti. Umesto toga, on predlaže mnogo istančaniju metodu, koja kombinuje sredstva od digitalnog oglašavanja i  druge izvore prihoda.

Govoreći na memorijalnom predavanju na Rojters institutu za proučavanje novinarstva Univerziteta Oksford, 5.septembra 2013, Tomson kao jednu op opcija predlaže dalji razvoj onlajn pretplate,  kao i da se brend koristi kako bi se popularisao video, konferencije, pametne igrice i elektronsko oglašavanje.

“Ne verujemo da je sa digitalni nastupom stvar svršena. Očekujemo da on kroči u hibridne poslove u godinama koje dolaze, i štampane i digitalne, pretplatom i ogalašavanjem”, ističe Tompson.

On kaže da bi štampa mogla mnogo toga da nauči od holivuske industrije odnosno da koristi istu intelektualnu svojinu kroz različite formate i vremenske okvire. Drugim rečima, filmove je skupo praviti, ali Holivud ih čini isplativim tako što koristi isti proizvod na nekoliko načina, palsira ga u bioskope, na DVD, TV, trgovine i kroz igrice.

“Vesti su toliko puta reagovale na potrebe koje vreme nosi, ali njihov razvoj, kroz mnogostruko različite potrebe našeg novinarstva, ohrabruje i potreba određenog dela publike, ali i to što njihova upotreba ima za cilj ekonomsku korist”, rekao je Tomson.

On ističe da budući digitalni modeli mogu ponuditi različite tipove usluga. „Želimo da svako da šansu jednostavnom Tajms novinarstvu. Ali takođe, želimo da za to što je više moguće ljudi plati… Prvi korak nove strategije je razvoj ponude za one koji će zasigurno plaćati ono što mogu da pronađu u Tajmsu, ali manje od 200$ jer smo trenutno najskuplja digitalna pretplata – iako su nam oni koji podržavaju takav vid rekli da bi platili i toliko, kada bi znali da mogu da dobiju sve željene funckije“.

Tompson takođe kaže da će od sledećeg meseca internacionalni Herald tribjun biti zamenjen internacionalnim Njujork tajmsom kao listom koji raste od pretplate širom sveta, na engleskom, a verovatno i drugim jezicima.

On kaže da veruje da Njujork tajms ima reputaciju zbog koje su ljudi spremni da plate.

“Bez ikakve reklame,  bez ikakve mogućnosti da se obratimo ljudima koji bi plaćali za proizvod na svom jeziku i bez ikakve mogućnosti da kupci plate u drugoj valuti osim dolara, uspeli smo da okupimo 70 000 pretplatnika izvan SAD od kada je model počeo da se primenjuje, odnosno, pre dve i po godine. Sada želimo da vidimo možemo li privući više ljudi kada postavimo sve stvari na svoje mesto“, zaključuje Tompson.

Odavno je postalo jasno da nova tehnoogija istovremeno i spasava i uništava novinarstvo. Internet, tablet, pametni telefoni – desetkovali su oglašavanje u štampanim medijima, ali su sa druge strane pomogli novinarima da dođu do novog auditorijuma, dosegnu više izvora informacija i otkriju inovativne načine na koje mogu da ispričaju priču.

Stenford univerzitet u Kaliforniji, srcu Silicijumske doline i tehnološke revolucije, ohrabruje novinare da se uključe na mrežu i otkriju način da praktično reorganizuju sopstvenu proizvodnju.

Stipendija Džon S Najt (John S Knight Fellowships), daje podršku novinarima da postanu Najt stipendisti i provedu godinu na njihovom univerzitetu, radeći sa dizajnerima i biznismenima na razvoju tehnologije koja će postati dominantna u novinarskoj profesiji u budućnosti.

Florenci Prada koji je prošlao Digitalni program (Digital Campus program), i imala učešća u projektu koji ima za cilj da poveže Švajcarski i Silicijumsku dolinu (Swissnex Sanfrancisco), izdvojila je omiljene modele koje je spoznala kao stipendista Najta, a koji okupljaju novinare, dizajnere, pravnike i eksperte za podatke. Ti modelu su nešto što bi  trebalo da zanima sve reportere na kom god mestu na svetu se nalazili.

1) Moj vratar

To je servis namenjen ljudima koji smatraju da nemaju vremena da se praktično izbore sa svim vestima, pa sistem razvrstava vesti po predmetima interesovanja.  Napravljen je tako da prihvati samo onu količinu vesti za koju se pretpostavlja da čitalac može da se pročita. Sistem je namenjen ljudima koji nemaju vremena za informisanje, osim nekih 15 minuta do posla, ili 10 minuta na pauzi za kafu.

2) Animirana štampa

Dvadesetčetvoročasovno cirkulisanje vesti savršeno je za one koji su praktično zavisni od informisanja, koji prate svaki korak događaja u razvoju. Ali za većinu ljudi, koji ne žele da provedu ceo dan anaizirajući svaki događaj, tempo po kome će vesti pratiti samo velike, najbitnije događaje je doprodošao. Animirana štampa koristi grafike i animacije da ilustruje da kontekst i objasni kompleksnu priču brzo i jednostavno, nekome ko nije pratio datu temu. Počinje krizom u Siriji u pet minuta. Sledi je grčka kriza u četiri čina.

 

3) Fotomanipulacija

Najtovi stipendisti  i fotonovinar Sem Stjuart pozabavili su se jednom od najozbiljnijih stavki u ovom polju: činjenicom da je sada izuzetno lako manipulisati fotografijom pa čitaoci,  čak i iskusni novinari ne mogu biti sasvim sigurni da je ono što vide sasvim realno i tačno. Stjuart razvija forenzičarske alatke koje detektuju manipulaciju u fotografijama u štampi.

4) Kopanje

Novinari lojkalnih medija moraju se iznova povezati sa svojim zajednicama ako žele da prežive. Bivši urednik Glasa San Dijega govori  kako se odlučio da promeni način na koji novine “pokrivaju” lokalne izbore.  Umesto razgovora sa kandidatima o njihovim politikama, reporteri Glasa San Dijega  pitali su stanovnike o temama koje ih brinu. On je radio na projektu u kojem je nastojao da zadrži poveže novinare i čitaoce na duže, čvršćom vezom, kroz priče koje se čitalaca zaista tiču.

 

Prema novoj međunacionalnoj studiji, javnost i dalje veruje da je jedna od najbitnijih uloga medija kontrolisanje  i pozivanje na odgovornost važnih institucija i pojedinaca.

Model watchdog (eng. pas čuvar) novinarstva jedan je od najpopularnijih među novinarima širom sveta i odraz je dobro utemeljenog liberalnog koncepta informativnih medija kao sedme sile. Međutim, u zadnje vreme kritičari tvrde da je novinarstvo postalo neselektivno kritično i zajedljivo cinično prema zvaničnicima i kandidatima. Žale se da to može dovesti do prenaglašavanja senzacionalističkog izveštavanja za koje se tvrdi da pojačava apatiju i cinicizam prema politici, a umanjuje kredibilitet vesti.

Nael Džebril (Nael Jebril) sa Rojtersovog instituta za studije novinarstva u studiji pod naslovom “Da li je watchdog novinarstvo zadovoljavajuće novinarstvo? Međunacionalna studija javnog zadovoljstva izveštavanjem o politici”  tvrdi da javnost želi watchdog novinarstvo: zadovoljnija novinskim kućama za koje veruje da ispunjavaju tu funkciju.

U studiji su proučavani javni stavovi prema medijima u tri evropske zemlje: Španiji, Velikoj Britaniji i Danskoj. Radi odabira zemalja, autor se poslužio klasičnim delom Danijela C. Halina (Daniel C. Hallin) i Paola Manćinija (Paolo Mancini) Poređenje medijskih sistema: medijski i politički modeli (Comparing Media Systems: Models of Media and Politics). Britanija predstavlja liberalni model poznat po ranom razvoju slobode štampe i pretežno komercijalnom i profesionalnom novinarstvu. Danska predstavlja demokratsko-korporatistički model, koji odlikuje jaka visokotiražna komercijalna štampa i mediji vezani za političke i građanske organizacije, prisustvo političkog paralelizma i profesionalizacije, i tradicija slobode štampe i aktivne državne intervencije. Španija predstavlja polarizovani pluralistički model, koji karakteriše visok nivo političkog paralelizma i slab razvoj komercijalne štampe. U Španiji takođe postoji relativno slaba regulacija javnih usluga u poređenju sa Britanijom i Danskom.

Koristeći međunacionalni dizajn studije, autor ispituje da li razlika u zadovoljstvu vestima može da se objasni percipiranim prisustvom (ili odsustvom) watchdog novinarstva.

Dvotalasna panel anketa sa reprezentativnim uzorkom iz danske, britanske i španske populacije sprovedena je putem kontrolisanih onlajn panela. Uzrast ciljne populacije bio je 18-65 godina, a svaki talas upitnika je trajao oko 15 minuta.

U Danskoj je anketu popunilo 75% uzorka u prvom i 68.2% u drugom talasu; u Britaniji 63.3% u prvom i 74.4% u drugom talasu; u Španiji 74.7% u prvom i 74.6% u drugom. Neto uzorak od 1.539 ispitanika u Danskoj, 1.571 ispitanika u Britanij i 1.642 ispitanika u Španiji učestvovao je u oba talasa ankete.

U ovoj studiji zadovoljstvo vestima shvaćeno je kao reakcija posle izloženosti medijima. Za vesti se pretpostavlja da su proizvod zaštićen javnim interesima pre nego roba, a pretpostavlja se da evaluacija konzumiranja medija prethodi osećanju zadovoljstva.

U studiji se ističe da model watchdog novinarstva ima značajne implikacije za odnos između medija i države. Dok autoritarne teorije smatraju da novinarstvo uvek treba da bude potčinjeno državnim interesima u održavanju društvenog poretka i postizanju političkih ciljeva, liberalna teorija štampe očekuje od medija da pruže tržište ideja i vidi vlast kao primarnu (ako ne i jedinu) pretnju slobodi štampe. Pored toga, model watchdog novinarstva dominantan je u profesionalnoj ideologiji novinara.

Ideal objektivnosti je najvažniji za profesionalno samopoimanje novinara. Mada niko ne može biti vrednosno neutralan, novinari i istraživači prihvataju koncepte kao što su pravičnost, profesionalna distanca i nepristrasnost. Watchdog novinar je, pre svega, pružalac relevantnih informacija sa karakterističnim, objektivnim stilom izveštavanja zasnovanom na činjenicama. Uloga psa čuvara takođe treba da napravi razliku između prenošenja činjenica i komentarisanja istih.

Da bi se izmerila percepcija watchdog izveštavanja, od ispitanika je traženo da ocene svaku novinsku kuću (po zemlji) prema sledećim kriterijumima: objektivnost, informativnost, kritičnost prema vlastima. Pitanje je glasilo: “Mediji se razlikuju po načinu na koji rade i izveštavaju o raznim pitanjima. Koristeći se datom skalom, ocenite svaki od navedenih medija”.

Danci i Britanci smatrali su da se novinarski stil njihovih medija daleko više poklapa sa idealom watchdog novinarstva nego javnost u Španiji.

Španska publika takođe je najmanje zadovoljna medijskim izveštavanjem. Da bi se izmerilo zadovoljstvo publike izveštavanjem o politici, od ispitanika je traženo da odgovore na sledeće pitanje: “Koliko ste zadovoljni odnosno nezadovoljni načinom na koji mediji u globalu izveštavaju o nacionalnoj politici?” Rezultati su pokazali da je većina vrlo zadovoljnih pojedinaca iz Danske (55%), zatim Britanije (40%) i Španije (33%). Danska takođe ima najmanje nezadovoljnih ispitanika (20%), zatim Britanija (26%) i Španija (34%). U proseku, ispitanici iz Danske i Britanije pokazali su najviši nivo zadovoljstva izveštavanjem o politici, a Španci najniži.

Broj građana Danske i Britanije koji smatraju da njihovi mediji obavljaju funkciju psa čuvara veći je nego u Španiji. Danci su daleko najzadovoljniji izveštavanjem o politici u njihovim medijima, a na drugom mestu su Britanci. U Španiji je nivo zadovoljstva najniži sa više od jedne trećine ispitanika koji su potpuno nezadovoljni. Analiza pokazuje da doživljaj watchdog izveštavanja povećava zadovoljstvo izveštavanjem o politici; što su ispitanici više verovali da mediji ispunjavaju ideal watchdog novinarstva, to su bili zadovoljniji izveštavanjem o nacionalnoj politici uopšte.

Analiza dalje otkriva da doživljaj watchdog izveštavanja od strane ispitanika prenosi efekat konzumiranja vesti na zadovoljstvo izveštavanjem o politici.

Istraživači novinarstva generalno se slažu o neadekvatnosti watchdog modela kao empirijskog novinarskog standarda. Objektivnost, informativnost i kritički stavovi prema nosiocima moći ne idu uvek zajedno. Ipak, Džebril tvrdi da rezultati studije dokazuju da u javnosti postoji dosta povoljna slika o tom modelu. Šira javnost ceni kada mediji preuzmu ulogu psa čuvara, bez obzira na strahove kritičara da bi to moglo dovesti do cinizma i apatije prema politici.

Kritičari su tvrdili da postoji potencijalan konflikt između ideala objektivnosti i potrebe da novinari preuzmu ulogu aktivnih psa čuvara u korist javnih interesa. Ova studija je, međutim, pokazala da javnost smatra da novinari mogu biti i objektivni i kritični prema vlastima, a najviše voli medije koji su i jedno i drugo.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Rojtersov institut za proučavanje novinarstva, tradicionalni večernji dnevnici i dalje su popularniji od internet stranica kada su u pitanju vesti iz sveta, a gledaoce vesti iz sveta zanimaju više nego što misle.

U izveštaju se naglašava značaj pažljivo odabranih televizijskih vesti u vreme kada se društvenim mrežama često zamera zbog širenja dezinformacija o velikim međunarodnim događajima, kao što su bombaški napadi tokom bostonskog maratona. Čak se i Asošijeted pres, velika novinska agencija koja se ponosi činjenicom da uvek proverava informacije, izvinio pošto su hakeri upali na njegov nalog na Tviteru i objavili lažnu poruku da su se desile ekplozije u Beloj kući.

Studija pod nazivom “Javni apetit za vesti iz sveta na televiziji i internetu” analizira kako su publika i čitaoci odgovorili na Bi-Bi-Sijevo izveštavanje o vestima iz sveta tokom 2010-2011. godine, kada se skoro činilo da postoji višak vesti iz sveta.

Najudarnije vesti iz sveta te godine pratile su tri šablona. Neki od događaja, kao što su revolucije u Tunisu i Egiptu ili zbacivanje Gadafija sa vlasti u Libiji, iz temelja su promenili političku situaciju u svetu. Drugi, poput zemljotresa na Haitiju, destruktivni cunami u Japanu i obilne poplave u Pakistanu, uklopile su se u nešto konvencionalniji šablon izveštavanja o katastrofama. , Sa druge strane, spasavanje rudara u Čileu predstavljalo je dirljivu ljudsku priču sa srećnim krajem.

Ova studija opovrgava konvencionalno verovanje da publiku ne zanimaju vesti iz sveta i da jak naglasak na njima odbija gledaoce. Bitni svetski događaji mogu da povećaju prosečnu gledanost jedne informativne emisije za čak 20 posto, a čak i manje zanimljive vesti iz sveta retko gube više od 10-15 posto publike.

Autori izveštaja su Ričard Sambruk, profesor žurnalistike na Univerzitetu u Kardifu, Dejvid Levi, direktor Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva i Sajmon Terington, bivši gostujući predavač na na Rojtersovom institutu za proučavanje novinarstva. Oni su predstavili poređenje načina na koji gledaoci dva glavna večernja dnevnika na Bi-Bi-Siju reaguju na izveštaje o događanjima u svetu u odnosu na čitaoce Bi-Bi-Sijevih informativnih sajtova. Takođe su ispitali da li uredničke odluke o redosledu, dužini i istaknutosti priloga utiče na gledanost.

Podatke za studiju dobili su putem Bi-Bi-Sijevih “Puls anketa” – redovnih anketa koje sprovodi nezavisna istraživačka agencija, u kojima se od gledalaca traži da ocene koliko prate lokalne, regionalne i međunarodne vesti. Takođe su koristili statistike agencije BARB, koja pruža zvanične podatke o televizijskoj gledanosti u Velikoj Britaniji iz minuta u minut, a gledali su i podatke o posetama sajtova za vesti na internetu i beležili promene u brojkama prilikom bitnih međunarodnih događaja. Uzeli su u obzir i uredničke odluke Bi-Bi-Sija pri emitovanju vesti iz sveta: gde su smeštene u opštem redosledu priloga i koliko je svaki segment trajao.

Izveštaj pokazuje da vesti iz sveta na internetu, čak i kad se uzmu sve ukupno, imaju užu publiku nego dva najvažnija dnevnika na Bi-Bi-Siju, koji se emituju svako veče od 18h i od 22h.

Takođe, pokazuje da Bi-Bi-Si, javni servis koji se finansira iz budžeta, rado prenosi vesti iz sveta pre nego što se gledaocima otvori apetit za određenu vest, kao i da takve hrabre uredničke odluke ne odbijaju gledaoce.

“Hteli smo da dobijemo odgovor na pitanje da li se gledanost smanjuje kada emisijom dominiraju vesti iz sveta”, kaže Levi. “Optimistički gledano, ohrabrujuće je što televizijske vesti još uvek mogu da ponude publici važne vesti iz sveta, a da pritom ne izgube na gledanosti. Ali, situacija nije tako optimistična kada je reč o vestima na internetu – tamo ljudi čitaju samo priloge koje žele.”

Bi-Bi-Si je prilično podrobno izveštavao o pobuni u Tunisu 2011, iako je u početku bilo vrlo malo interesovanja za tu temu. Kako je Bi-Bi-Si ostao uporan u izveštavanju, tako su gledaoci počeli sve više da se interesuju za priču i to interesovanje se zadržalo kada su nemiri počeli da se šire celim Bliskim istokom. Nasuprot tome, čitaoci Bi-Bi-Sijevog sajta nisu odabrali da čitaju priloge o Tunisu, čak ni kada su oni postali bitan deo televizijskih dnevnika.

Kada je revolucija zahvatila i Egipat, čitaoci na sajtu su počeli više da se interesuju za Arapsko proleće, ali su i tada zaostajali za televizijskom publikom. Broj čitalaca onlajn priloga o prvim protestima u Egiptu počeo je primetno da raste tek ceo jedan dan pošto su TV dnevnici počeli da izveštavaju o njima. Autori izveštaja nisu našli nikakav dokaz o tome da izveštavanje na internetu utiče na televizijsku gledanost. Ohrabrujuće je što Sambruk, Levi i Terington kažu da statistike “možda pokazuju koliko je značajno da profesionalni urednici filtriraju događaje i promovišu one od javnog značaja pre nego što stignu do onlajn publike koja sama bira o čemu će se informisati.”

Studija je takođe pokazala da kada se kod publike razvije apetit za određenu temu, ona će je pronaći bilo gde, ali će i odlučiti koliko želi da se uključi. Bi-Bi-Sijev dnevnik u 18h je tradicionalno usredsređen na vesti iz zemlje, dok se u dnevniku u 22h više govori o vestima iz sveta. Ali ako su se gledaoci zainteresovali za određenu temu, odgledaće prilog o njoj u bilo kom od ta dva dnevnika.

Pored toga, kada su TV emisije prikazivale vrlo dugačak prilog o bitnijim događajima, publika se uglavnom isključivala pole 15-20 minuta umesto da odgleda kompletan meni analiza iz svih mogućih uglova. TV urednici odlučili su da cunami u Japanu i Mubarakova ostavka zaslužuju posebne emisije – ali gledaoci uglavnom nisu delili to mišljenje, već su sami odlučili koliko žele da gledaju.